Kad je savest mirna, Darinka Kovačević

Crtež pozajmljen sa: https://juicyecumenism.com/wp-content/uploads/img-conscience1.jpg

Neko voli da odgoneta rebuse, neko rešava ukrštene reči ili sudoku, a ja se, kad god se zgodi prilika, bavim  odgonetanjem, proveravanjem, rastavljanjem pa sastavljanjem, okoštalih sintagmi, fraza i floskula. Ima ih mnogo i ima ih raznih, ali jedna mi je omiljena:

„Ja imam mirnu savest!“

Izgovara se uz naročit izraz lica, pomalo uzdignuto držanje i gotovo svečanu intonaciju. Tako se valjda pojačava njena verodostojnost. Ono što je čini posebno vrednom pažnje je njena univerzalnost upotrebe. Koriste je i oni koji imaju i oni koji nemaju savest. I svima je mirna.

Moja saznanja o savesti, međutim, govore mi da mir nije u njenoj prirodi. Naprotiv.

Sama suština savesti je upitanost. Savest se, osim ako ne drema, uvek pita: Bože, gde li sam pogrešila? Nisam li to mogla drugačije da uradim? Da li sam se ipak ogrešila? A šta ako nisam u pravu?…

Mirnu savest mogu da imaju samo oni koji su je ućutkali i anestezirali. Ali kako? –Lako.

Kad god zateknemo sebe u nekom nedelu, najčešće motivisanom koristoljubljem ili potrebama ega, savest se, u skladu sa svojom prirodom, pobuni. Krene da se koprca i vrišti: – Ali to nije u redu! Kako bi se ti osećala da je neko prema tebi tako postupio? Nemoj to da radiš! Nije pošteno!

I pošto nije nimalo prijatno slušati sve te pridike i prigovore iz unutrašnjosti svoga bića, nema drugog načina nego da nekako ućutkamo savest. Da je ubedimo, ako ne u ispravnost, ono bar u neizbežnost svoga postupanja. Kažemo joj, eto, ako ja to ne uradim, uradiće neko drugi. Ili – nisam valjda ja pozvana da menjam svet?! Ili je pitamo – šta pa ima loše u tome! Uveravamo je kako je to zasluženo i pravedno. Objašnjavamo kako bi „oni“, da mogu, uradili isto. Podsećamo je kako su „oni“ nama činili još gore… Kada krenu ta nadgornjavanja, pogađanja i cenkanja sa savešću, ona jednostavno nema šanse. Sa svakim novim sukobom sve je slabija i slabija, sve nesigurnija i stidljivija, sve tiša i tiša,  dok se na kraju ne preda, ne utihne sasvim, ne uspava. Tako se umiri. Tada možemo sa sigurnošću da tvrdimo kako imamo mirnu savest.

Zato ja zazirem od ljudi koji kažu: „Ja mirno spavam. Meni je savest mirna“.

Darinka Kovačević