Јакоб Грим, Тупан и пчелиња матица

На данашњи дан 4. јануара 1785. рођен је Јакоб Грим, немачки писац и сакупљач народних умотворина. 

ТУПАН И ПЧЕЛИЊА МАТИЦА

 

Пођоше једном давно два царева сина у свет да окушају срећу. И путујући тако одадоше се бурном и распусном животу, те се већ дуго не враћаше кући. Код куће беше остао најмлађи међу браћом, кога сматраху приглупим, тако да су га сви звали Тупан. Видевши да се браћа не враћају, пође и он у свет за њима да их тражи. А кад их најзад нађе, они му се грубо наругаше, чудећи се што је он, толико слабоуман, умислио да се може сналазити у свету, кад то ни њима двојици, толико паметнијим од њега, није пошло за руком.

Но, било како било, сада на пут кренуше сва тројица. Идући тако, дођоше до једног мравињака. Два старија брата намах хтедоше да га раскопају, па да гледају како уплашени мрави миле на све стране и бежећи односе своја јаја. Но, Тупан их заустави говорећи: „Оставите мраве у миру, не дам да им рушите дом!“

Пођоше они даље и стигоше до неког језера. А по језеру свуд уоколо бејаше много дивљих патака. Два старија брата хтедоше истог часа да ухвате неколико и испеку их да утоле глад, али Тупан опет рече: „Оставите недужне птице на миру, не дам вам да их убијате!“

Убрзо потом наиђоше на једно пчелиње гнездо из којег је обиље меда цурило низ дрво. Два старија брата похиташе да под дрветом наложе ватру. Хтедоше да погуше пчеле па да се у миру награбе њиховога меда, али Тупан не даде никако, него повика на браћу: „Подаље од тог гнезда, вас двојица, не дам вам пчеле погушити!“

Напокон пристигоше три брата до једног дворца. У дворцу владаше мук. У шталама беху све сами окамењени коњи, а од човека ни трага ни гласа. Упутише се браћа у дворац, па из дворане у дворану, док на крају не стигоше пред нека врата на којима беху три катанца. По средини им беше урезано прозорче кроз које се могло видети шта је с друге стране. Браћа повирише, кад тамо у соби за столом сеђаше само један стари седи човечуљак.  Они га позваше једном , па други пут, али се старац не осврну. Када повикаше по трећи пут, човечуљак устаде, откључа катанце па изађе, али не проговори ни речи, само пође пред њима и доведе до једне обилате и богате трпезе. Гладна браћа не оклевајући прионуше да дуго ишчекивани оброк, па када се добро наједоше и напише, човечуљак их поведе на спавање, али свакога у посебну собу.

Кад освану јутро дође седи човечуљак најстаријем брату, па га позва покретом руке и ћутке га

одведе до једне камене плоче. На плочи беше написано да је овај дворац зачаран и да ће га од злих мађија, које су  у њему све живо у камен претвориле, ослободити онај ко успешно реши три задатка.

Први задатак беше овакав: У шуми под маховином скривени су бисери цареве кћери; има их хиљаду на броју и све их треба сакупити, но ако само и један буде зафалио до заласка сунца, онај ко их је скупљао претвориће се у камен.

Најстарији брат пође први. Тражио је и тражио цели дан, али кад сунце зађе он виде да је скупио само стотину бисера и у онај трен претвори се у камен.

Следећег јутра би ред на другог брата да окуша срећу. Пође и он у шуму, али не беше много срећнији од старијег брата, него кад виде да је прикупио једва две стотине и он се на оном месту окамени.

И тако дође ред на Тупана. Тражио је и тражио по маховини, али бисера беше тек покоји, те он безнадежан седе на један камен и заплака. Уто примети како к њему мили један мрав. Беше то  мрављи цар, коме он недавно живот спасао, а са њим цело његово племе од пет хиљада мрава. Размилеше се по шуми, те за кратко време пронађоше све бисере и скупише их пред њим на гомилу. Тупан се много развесели, али не беше много времена за радовање јер га је чекао други задатак: На дну језера лежи кључ од собе царевих кћери; ко га нађе и врата откључа, скинуће магију и девојке ће се пробудити.

Дође Тупан до језера и кад сагледа његову ширину и дубину, већ виде себе у мислима како се скамењен огледа у његовој мирној води. Но, у тај час однекуд допловише оне дивље патке које је одбранио од своје браће. И пре него што се запитао откуда оне ту, патке заронише у језеро. Када се вратише, једна у кљуну носаше кључ, па залепрша крилима и спусти му га на длан.

Виде најмлађи брат да га срећа служи, па стегну кључ у руци и потрча ка двору. Но, кад откључа врата девојке су још увек спавале, а пред Тупаном је стајао још један задатак: Између три

заспале принцезе требало је открити најмлађу, цареву мезимицу.

Загледа се Тупан у девојке, но оне су биле толико сличне да се ни по чему нису могле разликовати. Сети се да је на плочи писало шта су девојке појеле пре него што су уснуле свој дуги сан – најстарија беше појела комадић шећера, средња је попила мало сирупа, а најмлађа кашику пуну меда, али му је то било од мале користи, јер на њиховим уснама не беше ни трага. Виде најмлађи брат да је и њему дошао судњи дан и таман се спреми да се скамени као и његова браћа, кад око његове главе зазуја пчела. Беше то пчелиња матица оних истих пчела које је ономад спасао од ватре. Полете пчела од уста до уста заспалих принцеза, окуша укус који се задржао на њима, па се заустави на уснама оне која је јела мед. Тако најмлађи царев син пронађе цареву мезимицу. А кад је додирну, у тај час нестадоше зле мађије и све живо што је спавало пробуди се из сна, а ко је био окамењен оживи и врати се у свој облик. Тако се царевић, кога су сви називали Тупан,  ожени царевом мезимицом.

А кад се упокоји цар овог далеког царства, царевић кога више нису звали Тупан постаде цар и својој браћи даде друге две цареве кћери, те се и они оженише и кренуше срећни натраг у своје царство одакле су дошли.