Бирам
У крлетке чувам
У речи облачим сваку риму
Маштам
У замку хватам
Љубав и сузу у плавичастом лиму
Тражим
У свиленим паперјима нежност
За тренутак за вечност без предаха
Звоним
Твојим нежним латицама на опрезност
У сребрна звона пуна чежњивог уздаха
Сањам
Праменом зоре отеран облак
Обојен именом анђела у њему
Вагам
На кантар истине постављам
Себе и тебе, истину и лаж, веру и неверу
И тако врачам
А не могу изврачати
Гатам, а не могу изгатати
Судим, а не могу пресудити
Сад кад хватам птице песмарице
Бојим се да ћу се јако заљубити
И дуго те песмом љубити
Љубити, љубити
Због тога можда и полудети
Али ћу барем на трен
срећан бити