У многим школама се већ увелико припремају светосавски рецитали и други пригодни програми којим обележавамо дан нашег светитеља и школског патрона, Светог Саве. Овај програм сачувала сам као успомену на изузетно лепу сарадњу са колегиницом Весном Багарић, наставницом српског језика и књижевности и наставницама уметничких предмета у Школи за дизајн текстила, а објављујем га зато што верујем да неком од вас може послужити као инспирација за овогодишњу приредбу.
ХОДОЧАШЋЕ
(сценарио за светосавску приредбу)
Приредба, традиционално, започиње Химном Светом Сави
Увод у програм:
Ученица (име):
За својих шездесет година живота наш светитељ и патрон, Свети Сава, неуморно је утабавао бројне стазе којим ће ходати потоња српска поколења. Био је родоначелник мноштва важних делатности на којима се темељила ова земља, и о којима сви већ много тога знамо, али и настављач мисли и лепих обичаја мудраца од којих је учио.
Искусио је да свет заиста разумемо једино ако га изблиза упознамо и није чекао да свет дође к њему, него му је ишао у сусрет. Неуморно је путовао крепећи се духовношћу и лепотом светиња којима се поклањао и тако је свој живот претворио у непрекидно ходочашће.
Ученик (име):
И ми данас радо путујемо. Са жаром стремимо да пронађемо своју везу са Црквом Свете Софије и искусимо лепоту Сикстинске капеле, да видимо Вазнесењску цркву и чудесно здање Саграда Фамилија,чезнемо да чујемо нотрдамска звона, да проникнемо у тајну египатских пирамида, да закорачимо међу стубове Партенона, погледамо у сводПлаве џамије, додирнемо Зид плача… Помисао о свим тим храмовима духовности испуњава нас узвишеним осећањима и узбуђењем.
Можда се и Свети Сава тако осећао у својим походима. Али, он је знао нешто чега се многи данас ретко сете: Научио је да не можемо нигде стићи ако не знамо одакле смо пошли и камо смо се и зашто упутили.
Можемо ли, дакле, у својим настојањима да упознамо светске светиње, тамо заиста стићи својим духом, можемо ли осетити и разумети сву ту лепоту и наћи своје место у њој, ако не знамо одакле смо кренули?
Ученица (име):
Ако нисмо додирнули камен Студенице, нисмо се поклонили Грачаници, замислили у Манасији, осетили мир Љубостиње,сагледали видик са висине Ђурђевих ступова, упили у своју душу живописе са зидова Сопоћана, Каленића, Милешеве, Жиче и у свом ходочашћу предахнули у хладу фрушкогорских манастира, можемо ли рећи да заиста разумемо шта значе све те далеке лепоте за којима жудимо?
Сигурно знамо одговоре на ова питања. Наша прошлост је део нашег бића, а на то треба увек да нас подсећају наша светилишта, племенито једноставна и неразметљива у својој лепоти. Зато је и данашња приредба у част нашег патрона, својеврсно ходочашће кроз свете просторе српске духовности. Наставите са читањем
И дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом од места до места,
Јер нема онога који нас саветује,
knjigoljupci 