Архиве категорија: Иновације

Сазнали на семинару и применили у пракси 2016.

На наградни конкурс Сазнали на семинару и применили у пракси 2016. пристигло је 80  радова.

У Базу радова 2016. уврштено је шеснаест радова, од којих је шест предложено за награде.

За најбоље радове награђени су следећи аутори:

  • Прву награду освојио је наставник Михајло Коњух из Школе за основно и средње образовање са домом ученика „Милан Петровић“ из Новог Сада. Његов рад, из области средњег стручног образовања, носи назив Обрасци за праћење постигнућа на практичној настави ученика на ИОП-у у складу са Монтесори методом.
  • Друга награда, за рад из области друштвених наука, припала је Зорани Матићевић, наставнику социологије у Петнаестој београдској гимназији и  Трећој београдској гимназији. Рад носи назив Израда вики чланка из области социологије, Шта могу да урадим?
  • Трећу награду, у области предшколског васпитања и образовања, освојила је Душка Јакић, из Предшколске установе „Радост“ из Нових Бановаца, за рад Зеленкапин четвртак, примена Валдроф принципа у јаслицама.

Признање за успешно учешће на конкурсу добиле су:

  • Јелена Колунџија, Друга економска школа Београд, за рад Пројектна настава у социологији – Пет мунута феномена, област друштвене науке;
  • Јелена Кенић, ОШ „Танаско Рајић“, Чачак, за рад Дигитална математика, област математика;
  • Бранијета Конџуловић, Техничка школа за дизајн коже, Београд, за рад Укључи ме разумећу, област српски језик и књижевност.

Будући да је мој рад заслужио да се нађе међу шест изабраних, желим да своје признање посветим мојим драгим сарадницима и пријатељима из удружења БазаАрт, јер све ово дугујем њима. Хвала и Сузани Поњавић која ме je подстакла да се укључим у овај озбиљни и богати свет игре.

2017-01-18_182631

5 коментара

Објављено под Иновације

Како се „цеди“ текст

Бранијета Конџуловић

Ако не предајете неки „опасан“ предмет или вам није у карактеру да оличавате „страх и трепет“ када уђете у учионицу, вероватно се често зажелите оне красне, благотворне тишине и атмосфере у којој не морате да се надгласавате са бучним тинејџерима. Уморни сте од непрекидних напора да задржите њихову пажњу и подстакнете их на мисаону размену из које ће, бар у траговима, остати понешто у њиховим главама када звоно огласи крај часа. Знате да међу вашим ђацима тек понеки заиста жели да чује шта ви то говорите и непрекидно сте забринути због оних „осталих“ који у школи немилице траће и своје и ваше време. Ипак, не одустајете и непрекидно трагате за „мађионичарским триковима“ који ће вас, са што више позитивних ефеката и што мање фрустрација, довести до очекиваних исхода. Одлично вас разумем јер сам и сама једна од таквих трагача. Зато и желим да са вама поделим један од модела активног учења са којим сам у неколико наврата постигла добре резултате. Осим што сам била задовољна постигнућима, уживала сам у тренуцима продуктивне тишине, посматрајући ученике како предано раде управо оно због чега школа постоји.

Овакав модел рада примењив је у готово свим наставним областима, па чак и у настави књижевности, када се пручавају различити књижевноисторијски или књижевнотеоријски садржаји. Пред вама је управо један такав пример.

Критичка рецепција и критичка продукција – „цеђење“ текста

img_20161202_164947_resized_20161206_114207514

            Изгледа пасивно, али први утисак вара

Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Иновације

Put do pesme kao put do sebe

Deca danas ne čitaju.  Mladi, naročito.  A odrasli?

Hteli to da priznamo ili ne, jezik većine danas sveden je na potrebe banalne komunikacije, a sposobnost kritičkog i kreativnog mišljenja sve je suženija. Oni koji još, koliko-toliko, umeju lepo da misle i govore, sve ćešće zastaju u nedoumici kada treba to i da zapišu. Štaviše, jezik se potiskuje, a za izražavanje osećanja, mišljenja, stavova, raspoloženja… sve više se koriste takozvani „emotikoni“ (u mejlovima, u komunikaciji na društvenim mrežama, u porukama koje jedni drugima šaljemo telefonom…). Ono što nas kao biološku vrstu čini posebnim (a mnogi vole da kažu i superiornim) polako atrofira.  Seća li se još kogod da „u početku beše reč“?   Lepa, mudra, istinita, stvaralačka, osvešćujuća, samospoznajna… reč ponovo će, izgleda, postati tajna skrivena u knjigama, a knjige – privilegija izabranih. To je retrogradna pojava i strašan paradoks civilizacije koja, zahvaljujući neobuzdanom tehnološkom razvoju, uobražava da još uvek ide uzlaznom linijom.   

U školama, srećom, još uvek postoji književnost, a ima i entuzijasta među nastavnicima koji tvrdoglavo odbijaju da marginalizovanje umetnosti i potiskivanje književnosti, a naročito poezije, sa liste potreba novih generacija, prihvate kao neminovnost protiv koje se ne mogu boriti. Neki među njima kroz svoju praksu dokazuju da poezija danas ipak ne mora biti samo relikt davno prošlih vremena. Postoje načini da mladim ljudima otvorimo put do pesme, koja je prečica na putu do knjige, a to može biti i put koji će ih vratiti njima samima i otkriti im ko su u stvari, čemu istinski teže i šta nipošto ne žele da budu.

U tekstu koji sledi  predstavljen je jedan zanimljiv pristup nastavnika književnosti  iz  Dojlstauna,  grada u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji .

4 Reasons to Start Class With a Poem Each Day

by  Brett Vogelsinger

Četiri razloga da čas započnete pesmom

Prevod B. Kondžulović

Svakog dana u protekle tri godine, započinjao sam čas engleskog jezika u odeljenju učenika devetog razreda – pesmom. Kada sam se prvi put opredelio za ovaj postupak plašio sam se da neću imati dovoljno kondicije (ili dovoljno pesama kojima ću moći da privučem pažnju svojih đaka), da održim kontinuitet i ispunim svaki od 184 dana, koliko traje nastava. I nisam samo ja bio sumnjičav. Na početku svake školske godine, kada objašnjavam kako će izgledati naša dnevna rutina uvoda u časove engleskog jezika, sreću me pogledi iskosa i izvijene obrve.  Ali, nedugo zatim, učenici započinju časove engleskog jezika sa Bilijem Kolinsom, Meri Oliver i Robertom  Pinskim, Rumijem, Macuom Bašoom i Šekspirom. Ovi glasovi, savremni i klasični, pomogli su mi da definišem kulturu u svojoj učionici tako da me moji u čenici, u retkim prilikama kada odložim „pesmu dana“ za kasnije, sami pitaju zbog čega sam to učinio. Priznajem, to mi donese osmeh na lice.

Pa, ako i vas ovogodišnji Naconalni mesec poezije inspiriše da isprobate svakodnevno čitanje poezije na času, možda bar tokom jednog meseca, razmotrite ova četiri razloga zbog kojih bi svakodnevno čitanje poezije na početku časa moglo da protrese vaš svet. Tek, za svaki slučaj, uključio sam nekoliko sugestija u vezi sa izborom pesama.

Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Иновације, Позајмице, Чланци

Nemoj da „dramiš“ ili…

Istražujući mogućnosti  primene drame i dramskih metoda u nastavi, otkrila sam članak koji dramu kao termin sagledava sa aspekta emocionalnog, psihičkog i socijalnog razvoja adolescenata. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, sve što u njemu stoji ide u prilog primeni drame, interkulturalnog učenja kroz dramu i kreativnih dramskih procesa u radu sa učenicima. Kad već moraju da „drame“, (prolazeći neminovno kroz razvojnu fazu u kojoj se, ne samo oni, već i mi koji ih vaspitavamo i obrazujemo – borimo sa vetrenjačama),  zašto to ne bismo činili zajedno, na konstruktivan i stručno vođen način? Ovo je pitanje za razmišljanje, a  članak koji sledi izgleda mi kao dobar podsticaj.

OMG, I Can’t Even: Drama, Social Skills, and the Teenage Brain

By Alex Shevrin

O, moj Bože, ne mogu čak ni da…!

Drama, socijalne veštine i mozak tinejdžera

Prevod  B. Kondžulović

Ako podučavate ili odgajate tinejdžere, rečenice poput ovih sigurno vam zvuče poznato:

-Da li si čula šta je ona rekla o…?

-Ne mogu da verujem da je on…!

-Ona je jedna takva…

-O, Bože, umreću ako…!

-Pogledaj samo ovaj chat/screenshot/Snapchat! Možeš li da veruješ?!

Socijalna drama među tinejdžerima je oduvek sveprisutna, neodoljiva i neće se nikada povući sa scene.  Ali ako se potrudimo da bolje razumemo potrebe koje tinejdžeri izražavaju kroz dramu, možemo im pružiti podršku u razvijanju zdravih veština koje će im koristiti tokom života.

Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Иновације, Позајмице, Чланци

Припрема за час о роману „Сеобе“

Наставна јединица: „Сеобе“ (прва књига), Милоша Црњанског

Роман „Сеобе“, Милоша Црњанског спада у штиво које ученици из генерације у генерацију све мање читају, сматрају га неразумљивим и неприступачним и зато се нерадо, а то значи и неадекватно припремају за обраду ове наставне јединице.
Нови приступ часу, сугестије и информације које ученици могу добити посредством неке интернет странице можда неће поспешити читање, али може смањити њихов отпор према делу и припремити их да се отворе за разумевање његовог садржаја.

Васпитно-образовни задаци: Упознавање са поетиком и стваралаштвом Милоша Црњанског. Спознавање места аутора у окриљу епохе међуратне књижевности. Препознавање одлика суматраизма и откривање значења и порука у роману „Сеобе“. Оспособљавање ученика за самостално истраживање и одгонетање смисла уметничког текста. Успостављање везе између уметничке стварности и живота (у историјском и савременом контексту). Развијање сарадничког односа у тумачењу уметничког дела. Подстицање ученика на размишљање о суштинским вредностима у животу појединца и народа. Неговање љубави и самопоштовања према сопственом националном бићу, кроз предуслов упознавања са културом и историјом свог народа. Наставите са читањем

1 коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Иновације, Наставни материјали за III разред средње школе

Конкурс Сазнали на семинару применили у пракси 2012.

НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛИ ЗА ВИШЕФРОНТАЛНУ НАСТАВУ
2015-02-17_211201

Оставите коментар

Објављено под Иновације, Учење и пројекти, Чланци

Тиха чајанка: Припрема за читање изазовних текстова

A silent tea party: Pre-reading for challenging texts, by Mary Elizabeth Fulco

У шестоминутном видео запису, Мери Елизабет Фулко, наставница енглеског језика у једној америчкој средњој школи, представила је своју идеју о томе како се књижевни текстови могу приближити ученицима, како се рад на тексту може учинити лакшим и на први поглед лежерним, а да заправо постиже врло озбиљне наставне циљеве. Свој приступ је назвала „Тиха чајанка“.

2015-02-15_225901

                                    A silent tea party 

Пред вама је слободан превод садржаја овог занимљивог снимка са једног часа Мери Елизабет Фулко (намењен оним колегама који не говоре енглески језик, или га познају слабије од мене).

Мери Елизабет Фулко: Тиху чајанку почињем већ на вратима учионице, дајући ученицима папир са листом питања и цитат преузет из првог поглавља.

Овакав приступ тексту има посебан значај у стварању слике о ликовима, околностима или заплету приче.

Обраћање ученицима:

-Како бисмо започели обраду ове изазовне књиге, ставићу вас у ситуацију да се суочите са неким цитатима из првог поглавља, да бисте се зближили са овим, веома сложеним, књижевним  ликом. Схватите то као изазов – потрудите се да заиста одгонетнете какав је он у ствари.

Мери Елизабет Фулко: Волим да користим овакав приступ, као начин да код ученика подстакнем узбуђење у сусрету са текстом и као увод у читање нове књиге. То је нека врста предрадње, упознавања или зближавања са књигом и њеним јунаком. Ученици још увек не знају ништа о причи, нити ишта знају о њеном главном јунаку; за њих је све то мистерија.

Обраћање ученицима:

Шта је заправо активност коју сам назвала „тиха чајанка“? Она за вас представља  прикупљање и обједињавање мноштва цитата које ћете користити у циљу интерпретације, анализе и проналажење одговора  на питања која су пред вама.

Мери Елизабет Фулко: Цитати које сам им дала заправо су у вези са листом питања коју су такође добили. Свако има листу са седам питања. Ученици треба да открију, на пример, како се осећа јунак ове приче, где се налази у тренутку док говори о себи, да ли је прича  смештена у садашњости или у прошлости… Ученик је, такође, дужан да нам објасни на основу чега је доносио закључке. Да би одговорили на сва та питања ученици се служе цитатима из текста. Наставите са читањем

1 коментар

Објављено под Иновације, Позајмице, Чланци

Izokrenuta učionica u nastavi književnosti

Započnite čitalačku revoluciju:

Izokrenite svoju učionicu upotrebom blogova

Brian Sztabnik

(Start a Reading Revolution: Flip Your Class With Blogs)

Da li deca zaista čitaju? To je pitanje vredno našeg razmišljanja. U doba kada brojni „ometači“ doprinose da čitaoci sve više oklevaju pred knjigom, čovek se mora zapitati koliko naši učenici uopšte čitaju.

Postoje dokazi koji opravdavaju naš strah . Grant Vigins je nedavno objavio istraživanje o jednoj tipičnoj američkoj srednjoj školi. Ustanovljeno je da je predmet Engleski jezik najmanje omiljen među čenicima, i što je još gore, oni preziru čitanje! Evo šta su neki od njih rekli o tome :

„Iako su sve te knjige, kako kažu,  klasika, one su veoma nezanimljive. Skoro svako od mojih školskih drugova priznaje da nikada ne čita knjige  jer su toliko bolno dosadne . . . Takođe, ako eseji, koje moramo da pišemo, nisu napisani tačno onako kako  nastavnik voli,  skoro je zagarantovano da ćemo dobiti  loše ocene. Nikad ne dobijamo priliku da nešto napišemo  onako kako bismo sami želeli, jer je sve tako ukalupljeno  i strogo određeno. Na tim časovima nema nikakve slobode. Sve u svemu, ti časovi su prava beda.“

„Ne svidja mi se nastava engleskog jezika i književnosti  jer me te knjige koje čitamo uopšte ne zanimaju. Zato mi je i prilično teško da ih čitam sve odreda. Radije bih čitala kada bih sama mogla da biram koje knjige želim da čitam umesto da  ih drugi biraju za mene .“

„Nema nikakve koristi od čitanja tih starih knjiga i izmišljanja nekih glupih osećanja koja bi, kao, trebalo da proisteknu iz čitanja,  kada ništa od toga nema  smisla i knjiga je, prosto rečeno, glupa.“

Ne mora da bude ovako. I u vašoj školi se može dogoditi čitalačka transformacija slična onome što se dogodilo u mojoj učionici; strah i užas  mogu ustupiti mesto uzbuđenju i potrebi samoizražavanja. Učenici će čitati, ako budu mogli sami da biraju knjige. Oni će pisati izražajno i jasno ako im se omogući da izraze vlastite misli. Umesto da čitaju pod prinudom ili uopšte ne čitaju, oni će biti inspirisani čitaoci, ako se to desi pod njihovim uslovima. Sve što treba da uradite je da promenite pristup: neka učenici sami budu kreatori svog načina učenja . Наставите са читањем

7 коментара

Објављено под Иновације, Позајмице, Чланци

Божанствена комедија

Dante Aligijeri

Микелино: Данте са “Божанственом комедијом” у руци

(у позадини: пакао, чистилиште, Фиренца)

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Иновације, Наставни материјали за I разред средње школе

„Проклетa aвлијa“

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС    

О причи и причању  у „Проклетој aвлији“ Иве Андрића

Час припремила и реализовала Бранијета Конџуловић

Подаци о часу:

Час је намењен извођењу у средњим стручним школама ( у којима  је ниво предзнања  и степен заинтересованости за литературу релативно низак ), као вид интелектуалне провокације ученика и подстицаја да прихвате улогу активнoг читаоца, уместо да пасивно извршавају своје ђачке обавезе.    (Наставна тема заступљена је у редовном школском програму за четврти разред.)

У реализацији наставне јединице коришћена је пауер поинт (Power Point) презентација у коју су уграђени аудио и видео материјали. У припреми наставних материјала учествовали су и ученици (у ППТ уграђени су ликовни радови ученика из претходних генерација). Ученицима са изразитим смислом за сликање и цртање, који су мање склони вербалном изражавању,  дата је могућност да током часа, инспирисани интерпретацијама својих другова, цртају крокије књижевних јунака.  Мотивација ученика за рад  постигнута је и специфичним драмским задатком  (ученици су осмислили и гласовно интерпретирали кратке драмске скице на почетку првог и на крају другог часа).

Обрада наставне јединице траје два школска часа.

ПРИКАЗ ЧАСА 

(документ се отвара кликом на линк)

Презентација:

2014-12-26_214513

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Иновације, Наставни материјали за IV разред средње школе