Архиве категорија: Кутак за читање

О роману „Доротеј“, Добрила Ненадића

Аутор текста: Дамњан Антонијевић

Текст изворно објављен у часопису „Поља“ бр. 232/233, година XXIV, јун-јул 1978.

ДОРОТЕЈ, роман првенац Добрила Ненадића, заправо је, најкраће речено, романтична прича с трагичним крајеам о љубави младог монаха Доротеја и властелинке Јелене. Прича се догађа у жупи моравичкој, у време владавине краља Милутина, после његове женидбе Симонидом. То је сиже, али по њему никако не треба судити о квалитетима овог заиста успелог романа. Не само љубавна прича, нити само историја једног поводња и локалног рата, живота у манастиру и у властелинском дворцу, у себарским колибама и у скитовима — роман је, у ствари, постепено откривање лепоте људскости у једном човеку, његове моралне узвишености. Али, тако да у једној полифонијској изукрштаности гласова никад не чујемо главно лице романа — Доротеја — већ људе који га окружују, који га прихватају или не. Поступак који је применио Добрило Ненадић, доследно га спровевши до краја, могао је да уништи сваког недаровитог писца, почетника поготову. Али, у Ненадићевом роману овај поступак делује као врло пријатно изненађење. Млади агроном из Ариља (рођен 1940) написао је роман судбине и страсти, вишесложан и поетски, у најбољем значењу ове речи. То је апологија природног у људима, здравих животних сокова и виталитета (оног колабрењоновског), [„Colas Breugnon је историјски роман Ромена Ролана, смештен у Бургундији из 16. века, испричан у првом лицу; садржи епизоде и запажања о животу у Француској у то време.] људске мере, али и трагедије о немогућности човековој да оствари своје снове, роман с таквим присним, срођеним познавањем живота у природи, у пољу и шуми да је и то његова посебна вредност. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Вилијем Шекспир, Сонет LXVI

Сонет 66

Уморном од свега у смрт ми се жури,
Јер видех заслужног како бедно проси,
И ниткова што се богато кинђури,
И оданост како понижења сноси.

И златна одличја о погрешном врату,
И савршенство у блатном бешћашћу,
И девице силом предане разврату,
И снагу страћену неспособном влашћу,

И уметност којој моћник узде ставља,
И злочинце како владају добротом,
И мрачњаштво како мудрошћу управља,

И како искреност бркају с простотом:
Скрхан, спокојној смрти ћу се дати,
Од ње ме тек љубав може сачувати.

Превод Стевана Раичковића

 

Sonnet LXVI

Tired with all these, for restful death I cry,
As to behold desert a beggar born,
And needy nothing trimm’d in jollity,
And purest faith unhappily forsworn,

And gilded honour shamefully misplaced,
And maiden virtue rudely strumpeted,
And right perfection wrongfully disgraced,
And strength by limping sway disabled,

And art made tongue-tied by authority,
And folly, doctor-like, controlling skill,
And simple truth miscalled simplicity,

And captive good attending captain ill:
Tired with all these, from these would I be gone,
Save that, to die, I leave my love alone.

William Shakespeare

 

 

1 коментар

Објављено под Кутак за читање

Džordž Orvel – 1984.

Ako vam je ovih dana dosadno i nemate u svojoj kući lektiru koja bi vas zainteresovala, možda ćete poželeti da vreme prekratite uz starog, dobrog, možda zaboravljenog…  Orvela. Ne znam zašto mi je baš on pao na pamet.

Tek, delim sa vama jedan odlomak iz prvog poglavlja kultnog romana 1984. Ako poželite da ga pročitate u celini, nađite način…

 

Džordž Orvel – 1984.

PRVI DEO

(odlomak)

 1.

Bio je vedar i hladan aprilski dan. Na časovnicima je izbijalo trinaest. Vinston Smit, brade zabijene u nedra da izbegne ljuti vetar, hitro zamače u staklenu kapiju stambene zgrade Pobede, no nedovoljno hitro da bi sprečio jednu spiralu oštre prašine da uđe zajedno s njim. Hodnik je zaudarao na kuvani kupus i stare otirače. Na jednom kraju bio je prikačen plakat u boji, preveliki za zatvoreni prostor. On je predstavljao samo jedno ogromno lice, više od metra u širini: lice čoveka od svojih četrdeset pet godina, sa gustim crnim brkovima i crtama lepim na neki surov način. Vinston krete ka stepenicama. Pokušati liftom nije vredelo. On je i u najboljim prilikama radio retko, a trenutno je struja bila ukinuta preko dana. To je bio deo akcije štednje u pripremama za Nedelju mržnje. Stan je bio na sedmom spratu, i Vinston, koji je imao trideset devet godina i proširenu venu iznad desnog članka, peo se  sporo, odmorivši se usput u nekoliko navrata. Na svakom odmorišu, prekoputa vrata za lift, sa zida je gledalo ogromno lice na plakatu. Slika je bila jedna od onih koje su tako udešene da oči na njoj prate posmatrača iz svakog ugla. Ispod lica stajao je natpis VELIKI BRAT TE POSMATRA! Наставите са читањем

3 коментара

Објављено под Кутак за читање

Деца на сеоском путу, Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање
Посвећено Максу Броду
Деца на сеоском путу

Фотографија позајмљена са: http://www.straight.com/news/david-suzuki-helping-kids-reconnect-nature

Слушао  сам како кола пролазе поред баштенске ограде, повремено сам их и видео кроз рупе између лишћа које су се лагано њихале. Лето је било толико врело да се чуло како дрво пуцкета у паоцима њихових точкова и рукуницама! Радници су долазили са поља смејући се толико да је то било готово непристојно.

Седео сам на нашој малој љуљашци, одмарајући се међу дрвећем у башти својих родитеља. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Разоткривајући преваранта, Франц Кафка

Франц Кафка
Кратка прича из циклуса Размишљање
Посвећено Максу Броду

 

РАЗОТКРИВАЈУЋИ ПРЕВАРАНТА

Најзад, око десет увече, стигох пред врата једне фине куће у којој ме је очекивало дру штво. Успут ми се  беше накачио неки човек ког сам тек површно познавао, и вукао се за мном читава два сата дуж улица којима сам пролазио.

„Е, па…“ рекох са олакшањем и пљеснух длановима дајући знак да је сада већ крајње време да се разиђемо. Већ сам покушавао у неколико наврата, мада безуспешно, да га се ослободим. Био сам већ уморан.

„Идете ли одмах горе?“ упита у намери да ме још задржи, а у његовим устима чуло се шкљоцање зуба.

„Идем.“ Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Роман о Александру Великом

Из наше књижевности феудалног доба
Просвета, Београд, 1975.
Избор, редакција, превод и коментари
др Драгољуб Павловић и
др Радмила Маринковић
Веома популаран роман у средњем веку познат још и као
Српска Александрида

Живот Александра Великог, највећег освајача старога света, описао је, поред осталих, и Плутарх, али је у средњем веку, најпре у западноевропским књижевностима, а затим и у Византији много више била читана и прерађивана тзв. Псеудо-Калистенова књига о Александру, у коју су, поред историјских података, ушле и многобројне митолошке и фантастичне приче. Прераћујући ту Псеудо-Калистенову биографију, средњовековни писци су од Александра Великог начинили идеализиран тип средњовековног владара и освајача и због тога је „Роман о Александру Великом“ у феудалном друштву служио не само као забавна легстира, већ и као васпитна књига из које су се средњовековни млади племићи и великаши учили ритерском моралу и церемонијалу. У нас је овај роман био познат још од краја XIII века, иако је сачуван тек у рукописима XIV, XV и XVI века. Роман је био веома популаран у нашој књижевности, одакле је прешао и у руску средњовековну књижевност где се често помиње као „Српска Александрида“. 

Позајмљено са: http://facetia.ru/node/2728

Због те велике популарности многи мотиви из овог романа ушли су у нашу народну традицију (нпр. приповетке из Вукове збирке „Тамни Вилајет“ и др.). Карактеристично је да је „Роман о Александру Великом“ преведен на наш језик поново са новогрчког и штампан у Новом Саду и Београду половином IXX века. Иначе најстарији помени овога романа у нашој књижевности налазе се најпре у биографији Ст. Дечанског од Даниловог ученика (прва половина XIV века) и у једном инвентару из Задра из 1389. године, у коме се помиње unus liber Alexandrii in littera sclava  (Рукопис из кога доносимо одломке писан је брзописном ћирилицом и западног је порекла, а штампао га је В. Jaгић у Starinama III, 1871. год. – Старију, српскословенску верзију овог романа издао је Ст. Новаковић у Гласнику СУД 1878, а превео на савремени језик Павле Стефановић, Александрида, 1957. године).

Да бисте читали одломке из романа кликните на линк испод текста.

Srpska Aleksandrida

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за I разред средње школе

Drugi krug – Miljenko Jergović i Svetislav Basara — Čitaonica, mesto za dobre knjige

Ako je verovati anketama, četrdeset i pet posto stanovnika Srbije ima negativno mišljenje o Hrvatima. Slične brojke su i sa suprotne strane. Čini se da za skoro trideset godina, koliko je prošlog od raspada Jugoslavije, ništa nije promenilo. I dalje se pričaju iste priče, ko je koga klao, ko je veći monstrum i zločinac… Krivica […]

via Drugi krug – Miljenko Jergović i Svetislav Basara — Čitaonica, mesto za dobre knjige

Оставите коментар

26. јануара 2020. · 12:53

Knjižara na vodi

BABYLON SONGS

Jedna od najoriginalnijih knjižara na svetu i mesto koje je postalo nezaobilazna stanka za turiste, ali i lokalno stanovništvo – “Libreria Acqua Alta” nalazi se nedaleko od Trga svetog Marka u Veneciji.

195_libreria-acqua-alta-copertina

U Veneciji se jednom godišnje dešava nešto što se naziva “visoka voda” i tada “Libreria Acqua Alta” biva poplavljena, međutim to ne remeti rad knjižare, pošto u tom periodu knjige samo plutaju u svojim gondolama, čamcima i kadama.U “Knjižari visoke vode” mogu se pronaći i nove i korišćene i neobične knjige, ali to nije ono što je čini posebnom.

Libreria-Acqua-Alta-Venezia

U knjižaru se ulazi direktno sa jednog od glavnih venecijanskih kanala i na tom mestu se nalazi sto sa klupicom za kojim posetioci mogu da se odmore i na miru prelistaju knjigu koja ih interesuje. Unutrašnjost knjižare je zapravo ono što ostavlja posetioca bez daha – redovi i gomile knjiga poređanih u čamcima, gondolama, kadama, koritima, gajbama… odnosno u…

View original post 201 more words

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Eden iliti priča o preuzimanju odgovornosti, Darinka Kovačević

Eden or a story about taking responsibility

Ponekad, tek onako, izazvan nekim slučajnim povodom, u misli mi se vrati Rajski vrt. Adam i Eva, plavo nebo, ovde potok, onde cvet, ptičice cvrkuću… Idila.

Ali, ne lezi vraže! Bog je tu postavio i jednu jabuku… I jednu zmiju… Zašto?

Gleda odozgo, miluje svoju dugačku bradu i smeška se. Gotovo kao da se pomalo zabavlja. Rekao im je da ne diraju sa drveta saznanja. Bez objašnjenja. Samo je rekao.

I sad čeka da vidi šta će da se zgodi. Ima sve vreme ovog sveta.

Neću da prepričavam šta je bilo dalje. To svi znamo. Neću ni da pitam zašto je Bog tu postavio tu jabuku i tu zmiju. Neću ni da se pitam šta bi bilo da su Adam i Eva bili poslušni, nezainteresovani i samodovoljni. Ne smem ni da pomislim.

Ipak, uvek nanovo pokušavam da oživim taj trenutak, toliko koban po ljuski rod. Zamišljam Evu sa jabukom u ruci, kako je pruža Adamu, zaljubljeno i molećivo ga gledajući. Zamišljam Adama kako se koleba. Šta li je u njegovoj glavi? O čemu razmišlja?
Možda misli: – Da uzmem? Hm. Ko zna šta će se dogoditi. Bolje ne. A opet…

Ipak je odlučio da uzme. Kud poklo da puklo. Ako pođe po zlu  reći će – ona ga nagovorila, zla žena. Ako krene po dobru, slaviće ga i hvaliti zbog hrabrosti, preduzimljivosti, odlučnosti…

I tako, Adamu osta jabučica u grlu, a nama praroditeljski greh.
Da li je shvatio poruku? Da li je naučio da   preuzima odgovornost za svoje postupke, ko god da mu šaputao na uvo šta da uradi, ili je to breme natovario na pleća svojoj nepromišljenoj ženi?

Od tada do danas ništa se nije promenilo. Oluke donosimo sami, a odgovornost ustupamo drugima.   Naravoučenija nema. Tek, tema za razmišljanje.

 

1 коментар

Објављено под Кутак за читање

МОЈА ПЕСМА, Омер Петојевић

Још ни пред кућом нисам
а ход ме већ
свечано најављује

Нико капију
да раскрили

Само ме
чопор паса
махнитом игром
уверава –

Оно што времену
не одоли
песма буде

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање