Архиве категорија: Наставни материјали за I разред средње школе

Школска лектира – звучне књиге

Недавно сам својим ђацима, средњошколцима, препричавала дело које нису прочитали. Моји нови прваци као да су имуни на слабе оцене, на прекоре, на разне трикове којима се служим да их мотивишем за читање… На реду је био већ трећи час када је, поново, требало заменити планирану наставну јединицу зато што ученици нису прочитали дело. Нисам била љута, ни збуњена, није то први пут… Било ми је само жао што нису свесни последица своје незаинтересованости. Али их нисам оставила на миру. Добро, рекла сам, нисте хтели  да читате, зато ћете сада да слушате. И почела сам да приповедам о бану Страхињићу. Мало су се мешкољили у почетку, двоје ученика је у пар наврата добацило неумесне коментаре које сам игнорисала, а онда су се сви умирили, гледали у мене и слушали. До последње речи. Коначно сам уловила погледе у којима је било неког ишчекивања и заинтересованости и моја прикривена нелагода што на овакав начин држим час књижевности је нестала.

Да је когод ушао у учионицу вероватно би се питао шта ја то радим. Претварам средњу школу у вртић! Подилазим нераду. Претварам ученике у пасивне слушаоце… А ја сам само тражила начин да реч  некако добацим до њихових ушију, најчешће запушених слушалицама. Имала сам утисак да је та реч допрла и мало дубље. Надам се да се не варам.

Но, то је била само једна епска песма. Шта ћемо када на ред дођу обимнија штива?!

Неко се томе досетио пре мене. На Јутјубу сам пронашла  библиотеку (аудиотеку) у којој се налазе дела увршћена у програм школске лектире. Ко неће (или нема времена, или не може…) да чита, може да слуша. Важно је да мисао која стрпљиво ћути и чека скривена у овим делима пронађе свој циљ.

Довољно је да кликнете на линк звучне књиге и отвориће се цела аудиотека.

З в у ч н е    к њ и г е

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе, Наставни материјали за II разред средње школе, Наставни материјали за III разред средње школе, Наставни материјали за IV разред средње школе, Позајмице, Чланци

Књижевност старог века

Мали тест за ученике првог разреда средње школе.

700x464xgilgamesh_a_enkidu_01.jpg.pagespeed.ic.dBfRxJN0jl

Кликни на слику!

 

3 коментара

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе, Тестови за проверу знања, Чланци

Књижевни родови и врсте

Откад је настала, па до данас, књижевност се проучава и класификује на основу различитих критеријума. Делимо је по пореклу, по облику, по родовима и врстама, по стилским одликама и времену настанка.

2015-10-22_014218

Више о томе прочитајте у Виблионици.

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе

Божанствена комедија

Dante Aligijeri

Микелино: Данте са “Божанственом комедијом” у руци

(у позадини: пакао, чистилиште, Фиренца)

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Иновације, Наставни материјали за I разред средње школе

КЊИЖЕВНОСТ КАО УМЕТНОСТ

Мада приказује објективну стварност у својим делима (било да је реч о свету који га окружује или који га испуњава), књижевник у ствари износи свој лични доживљај те стварности, и изражава свој однос према њој. Тај стварни свет (сваки предмет, појава и детаљ преузети из стварности и унети у дело), писац прожима својом  маштом, осећањем и мислима, дајући тако свом делу субјективни карактер, стварајући неки нови, уметнички и непоновљив свет. Иако је у основи истинит, тај новостворени, уметнички свет се сада јавља као нешто више и сложеније јер је обогаћен неочекиваним сликама, асоцијацијама и скривеним значењима. Та значења одгонетају читаоци (свако на свој начин) посредством уметничког доживљаја.

Језик у уметничком тексту задржава своје основно  значење, али добија и друга, пренесена, неочекивана – метафорична значења и тако постаје много богатији и изражајнији. Свако вредно књижевно дело је вишезначно и може се ишчитавати на више нивоа (свако ново читање може нам открити нова скривена значења). Језик уметничке књижевности је пун стилских фигура, милозвучан, језгровит, слојевит и зато је богат и леп. Лепота језика и вишезначност дела постижу се посебним избором речи и њиховим комбиновањем у конструкције које су неочекиване и изненађујуће. Склад и лепоту дела, осим богатства значења, одређује и звучни слој речи и њихова ритмичка организација (нарочито у лирици).

Поменута својства и вредности књижевности као уметности можемо откривати и у сасвим кратким песничким формама. Пример за то је веома сугестивна, сликовита и садржајна песничка минијатура Добрише Цесарића: мисаона (рефлексивна)  и описна (дескриптивна) песма „Слап“.

                    Слап

 Тече и тече, тече један слап;images

Шта у њему значи моја мала кап?

Гле, једна дуга у води се ствара,

И сја и дршће у хиљаду шара.

 

Тај сан у слапу да би мого сјати,

И моја капља помаже га ткати.

Упутства за самостално истраживање:

 -Пажљиво прочитај песму и потруди се да створиш слику у својој машти.

(Вероватно замишљаш раскошни водопад обасјан сунцем чији зраци у њему стварају дугу. Дуга подрхтава у ваздуху и непрекидно се мења, као да и сама тече, неухватљива у својој лепоти и непоновљивости.)

-Покушај, на основу првог утиска, да одредиш којој лирској врсти припада песма „Слап“.

Ако повежеш назив песме са сликом коју је песник помоћу речи створио у твом уму, сигурно ћеш закључити да је реч о описној (дескриптивној) песми. Али…

Постоје стихови који уносе сасвим другачије, неочекивано значење у ову слику. Пронађи их и покушај да објасниш њихов смисао. На тај начин, песма ће постати мисаона (рефлексивна), јер, као што видиш, песник размишља, пита се и покушава да нађе неке одговоре.

-Шта нам песник сугерише понављањем глагола тећи и употребом везника и у првом стиху?

-Има ли почетак и крај тај ток?

-На основу чега уметник доводи себе у везу са слапом?

-Ако је у том слапу садржана и песникова мала кап шта онда слап заправо представља?

-На који начин песник оцењује свој значај успостављајући однос између своје мале капи и слапа?

Какве га сумње муче?

Ако на тај начин говори о свима нама, шта у први мах закључује?

-Ипак, угледавши дугу, песник мења свој став. Чега је постао свестан?

-Објасни последње стихове:

Тај сан у слапу да би мого сјати,

И моја капља помаже га ткати.

-Какав је допринос те нечије мале капи вечном току слапа и настанку дуге која изгледа као остварење сна?

(Да ли би било дуге без капи? Од чега је заправо сачињен слап?)

Ако ти ове сугестије нису биле довољне да песму у потпуности разумеш, прочитај интерпретацију преузету из уџбеника Књижевност и српски језик за први разред средње школе (аутори: Ч. Ђорђевић и  П. Лучић ):

Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за I разред средње школе

Лекција о ренесанси Југославе Лулић

Учење на нови начин! Видео лекција о хуманизму и ренесанси.2013-12-29_160724

2 коментара

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за I разред средње школе

„Ромео и Јулија“ – електронска књига

Знам да „ни у једној библиотеци нема ове књиге“ током зимског распуста, а ви  „заиста хоћете“ да је прочитате! Ево помоћи: Кликните на линк за електонску књигу!

http://www.gimnazijalazakostic.edu.rs/stabile/DATA/citaonica/L1/Viljem%20Sekspir%20-%20Romeo%20i%20Julija.pdf

Или:

http://skolasvilajnac.edu.rs/download/sekspir_romeo_i_julija.pdf

И уживајте, наравно.

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе

Mапа подела у књижевности

На сајту Књигомногољупци налази се слична мапа подела у књижевности. (Поделе су вршене на основу различитих критеријума и обједињене, колико је то било могуће, у једној прегледној табели.) Намењена је средњошколцима првацима, али и другим ђацима.

Podela književnosti_ ispravka

5 коментара

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе, Стилске формације у књижевности, Чланци

Структурна анализа народне епске песме „Бановић Страхиња“

Пoзнaтo je дa у нaшoj нaрoднoj књижeвнoсти пoстoje пeсмe изузeтнe лeпoтe, тoликo врeднe дa je и jeдaн свeтски књижeвни вeликaн, кaкaв je биo Гeтe, учио српски језик, да би их читао у оригиналу. Међу таквим песмама налази се и епска песма „Бановић Страхиња“, коју је испевао и Вуку Караџићу у перо казао Старац Милија. По својој сложености, композицијској целовитости, сврсисходности мотива и њиховој међусобној функционалној повезаности,она спада у ремек-дела наше епике.

Много наших песама у наслову носи име каквог епског јунака, али је мало оних које су тако доследно тематски усредсређене на његов лик као што је то песма „Бановић Страхиња“. Већ први стих нам казује да је у средишту пажње народног певача личност, а не догађај,  сукоб, особина вредна уздизања и похвале… Сва догађања и сукоби који следе, подређени су личности јунака и имају функцију његовог осветљавања из различитих углова. Наставите са читањем

81 коментара

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за I разред средње школе

НАЗИВ И ПОЈАМ КЊИЖЕВНОСТИ

Књижевност је уметност чије је основно изражајно средство реч (језички артикулисана мисао) и зато се често дефинише као уметност речи.

Назив књижевност изведен је од речи књига, апошто књига представља медијум и за многе друге, некњижевне (неуметничке) садржаје, у нашем језику се често успоставља разлика између два основна значења овог појма:

I Књижевност у ширем значењу – литература(litera – слово, латинска реч).

Пoд oвим oпштим пojмoм пoдрaзумeвaмo свe штo je нaписaнo у рaзличитим oблaстимa људскoг знaњa(и постоји као књига, текст). Ту спадају разна научна и књижевно-научна дела: медицинска, математичка, техничкалитература. За овај вид књижевности користи се и појам – наука, а човек који се бави било којом науком зове се научник.

 

II Књижевност у ужем смислу – лепа књижевност, белетристика, песништво, поезија, пoдрaзумeвa књижевноуметничка дела, писана или усмена, у стиху и у прози. Стваралац уметничке књижевности  је књижевник.

 

Ипојам поезија – слично појму књижевност – има шире и уже значење.

Поезија у ширем значењу подразумева уметничку књижевност (у стиху, у прози или драмском облику), коју разврставамо на три књижевна рода: лирику, епику и драму.

Поезија уужем смислу подразумева само дела у стиху (песме). Стваралац песничких делаје песник, романа – романсијер, а драмског дела – драмски писац.

Разлике између књижевности у ширем значењу (литературе)  и уметничке књижевности (белетристике)

Литература или научна књижевност настаје као производ истаживања, експеримената, посматрања, учења, знања… Она задовољава људску потребу за знањем и садржи бројне дефиниције, чињенице, хипотезе, законе, доказе, информације… Писана је јасним, прецизним, недвосмисленим језиком и испуњена речима карактеристичним за одређену научну област (терминима).

Уметничка књижевност (или белетристика) настаје као производ фантазије (маште), размишљања о разним појавама у животу, осећања, посматрања, искуства, знања, снова… аутора неког књижевног дела и доприноси богаћењу људског духа, језика, осећајности, знања… Она задовољава духовне, естетске, емоционалне, психолошке и бројне друге потребе човека.

Уметничка књижевност је, дакле,  одраз субјективног доживљаја или личног интелектуалног става једног писца о свему што га окружује или га, као појединца, испуњава.

 

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе