Архиве категорија: Наставни материјали за I разред средње школе

Роман о Александру Великом

Из наше књижевности феудалног доба
Просвета, Београд, 1975.
Избор, редакција, превод и коментари
др Драгољуб Павловић и
др Радмила Маринковић
Веома популаран роман у средњем веку познат још и као
Српска Александрида

Живот Александра Великог, највећег освајача старога света, описао је, поред осталих, и Плутарх, али је у средњем веку, најпре у западноевропским књижевностима, а затим и у Византији много више била читана и прерађивана тзв. Псеудо-Калистенова књига о Александру, у коју су, поред историјских података, ушле и многобројне митолошке и фантастичне приче. Прераћујући ту Псеудо-Калистенову биографију, средњовековни писци су од Александра Великог начинили идеализиран тип средњовековног владара и освајача и због тога је „Роман о Александру Великом“ у феудалном друштву служио не само као забавна легстира, већ и као васпитна књига из које су се средњовековни млади племићи и великаши учили ритерском моралу и церемонијалу. У нас је овај роман био познат још од краја XIII века, иако је сачуван тек у рукописима XIV, XV и XVI века. Роман је био веома популаран у нашој књижевности, одакле је прешао и у руску средњовековну књижевност где се често помиње као „Српска Александрида“. 

Позајмљено са: http://facetia.ru/node/2728

Због те велике популарности многи мотиви из овог романа ушли су у нашу народну традицију (нпр. приповетке из Вукове збирке „Тамни Вилајет“ и др.). Карактеристично је да је „Роман о Александру Великом“ преведен на наш језик поново са новогрчког и штампан у Новом Саду и Београду половином IXX века. Иначе најстарији помени овога романа у нашој књижевности налазе се најпре у биографији Ст. Дечанског од Даниловог ученика (прва половина XIV века) и у једном инвентару из Задра из 1389. године, у коме се помиње unus liber Alexandrii in littera sclava  (Рукопис из кога доносимо одломке писан је брзописном ћирилицом и западног је порекла, а штампао га је В. Jaгић у Starinama III, 1871. год. – Старију, српскословенску верзију овог романа издао је Ст. Новаковић у Гласнику СУД 1878, а превео на савремени језик Павле Стефановић, Александрида, 1957. године).

Да бисте читали одломке из романа кликните на линк испод текста.

Srpska Aleksandrida

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за I разред средње школе

Белетристика у српској средњовековној књижевности

Из наше књижевности феудалног доба
Просвета, Београд, 1975.

Аутор текста: др Драгољуб Павловић

Нашој широкој читалачкој публици средњовековна књижевност позната је углавном по биографијама појединих владара или црквених поглавара, као и по низу разних других светачких легенди или религиозно-моралистичких прича. Сва та и слична дела, било да су оригинална или превођена, чинила су заиста главнину средњовековног књижевног стваралаштва, а како је дела те врсте фаворизовала и сама црква, онда је разумљиво што су она и најбоље сачувана и највише позната. Постојала је, међутим, у феудалном друштву наших средњовековних држава и једна друга књижевна активност, са делима која су у многоме измицала контроли црквених власти, а која су имала своју одређену публику и задовољавала у потпуности укус и потребе људи средњега века. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе

Средњовековна књижевност

Средњовековна или феудална књижевност, како је још називају, настајала је у Европи након пада Западног римског царства и трајала све до краја 14. и почетка 15. века, када су се огласили први хуманисти, ширећи нове погледе на свет и место човека у њему. Историјски прецизније, обично се наводе две године које границу мало померају у прошлост – од 313. године, када је хришћанство постало државна религија Римског царства, до 1453. године, када је Цариград као источно седиште царевине пао у власт нове, Отоманске империје.

На њен развој пресудан утицај имала је црква. Будући да је настајала у окриљу цркве и црквених институција које су биле центар образовања, писмености и културе, природно је што је имала првенствено духовни (религијски) карактер и што је  управо хришћанска идеологија представљала главни извор тема и инспирације. У складу с тим, стил ових дела био је узвишен, свечан, богоугодан, а садржај супротстављен свему што је овоземаљско, материјално и пролазно и испуњен љубављу према Богу и надом у вечни живот након смрти. Њена основна намена била је да васпитава читаоце у духу хришћанских вредности и врлина, да их учи скромности, смерности, спремности на одрицање, покорности пред Богом, непоколебљивости у вери, духовној чистоти… Уобичајено је да су и књижевни јунаци и аутори дела били дубоко одани хришћанству. Најчешће су то монаси, искушеници, преобраћени угледни пагани, а неретко и страдалници за веру и Христа.

Лекција о средњовековној књижевности у целини налази се на сајту Виблионица на којем објављујем наставне материјале за своје ученике. Да бисте наставили са читањем кликните на линк или на једну од фотографија.

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе

Доментијан, Реч о светлости

Свим православним хришћанима који Божић прослављају по јулијанском календару упућујем најлепше жеље!

Реч о светлости је песма коју је средином 13. века написао монах Доментијан, један од последњих ученика Светог Саве и настављач светосавског просветитељства. Овај хиландарски монах дао је неизмеран допринос вредности и лепоти српске средњовековне књижевности. 

 

Похитајте, браћо,

и с љубављу сачувајте заповести моје

да рајских радости истинити наследници будемо

и достојни славе небесне светлости

коју нам доликује у Господа молити.

Не оне светлости што на истоку исходи и на западу заходи,

што с временом окончава и што се наиласком ноћи одељује,

коју заједно са животињама видимо

Но молимо светлости

коју видети можемо с анђелима,

којој ни почетак не почиње

ни крај не ишчезава.

 Бадњак

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за I разред средње школе

О Раним јадима, Данила Киша

Форме приповедања као интеграциони чинилац
у збирци поетизоване прозе Рани јади Данила Киша

Аутор текста
Наташа Станковић-Шошо
Књижевност и језик, LII/3-4, Београд, 2005.

 Збирка Рани јади (1970) са романима Башта, пепео (1965) и Пешчапик (1968) чини део породичне трилогије. Писана је техником мозаика, при чему уводна прича С јесени кад почну ветрови има функцију пролога, а завршна Еолска харфа епилога. Садржи 19 прича неједнаке дужине. У збирци доминирају кратке приче, а има и неколико приповедака (Замак осветљен сунцем, Из баршунастог албума, Ливада, Дечак и пас). Програмом је предвиђено да ученици у основној школи науче да у књижевном тексту препознају, протумаче и примене различите форме приповедања (нарацију у првом, другом или трећем лицу), описивање (пејзаж, портрет, екстеријер, ентеријер), дијалог, монолог и унутрашњи монолог. Збирка Рани јади обрађује се у првом разреду гимназије и средње школе. У њој се налазе готово сви наведени облици казивања. Проучавањем форми приповедања могу се откривати и тумачити све друге уметничке вредности дела (тематика, мотиви, ликови, сижејни елементи, односи између појединих прича, идеје, стваралачки поступци). На примеру кратке приче Улица дивљих кестенова указаћемо на форме приповедања као интеграционо средиште које доприноси успешнијем тумачењу и сагледавању осталих вредности књижевног текста.

У збирци поетизоване прозе Рани јади главни лик Андреас Сам трага за својом прошлошћу и успоменама, е да би активирањем потиснутог препознао себе и вратио се идентитету који постоји још само у сећању. Не одричући се тог идентитета, него трагајући за собом као дететом, Кишов приповедач Андреас Сам у Раним јадима покушава да оживи превазиђену реалност дечијег „ја”, да пробуди себе као дете у ономе што је заборављено и више реално није присутно, али постоји уграђено у сећању њега као одраслог. Полазећи од схватања да је релативно шта је стварни, а шта фиктивни свет, јер оно што је прошло заувек је неповратно нестало, Киш се користи различитим приповедачким методама.

Уочљиво је да у породичном циклусу не постоји језгро приче, већ само импресионистички дати фрагменти сећања. Да би нагласио релативност сећања и импресије, Киш користи унутрашњу перспективу приповедача који је удвојени лик (дечак и одрасли „дечак”), стапајући прошло време у коме се радња дешавала и садашљи тренутак из којег се приповеда. У неким причама приповедање се организује као вид редуковане перспективе (крњи дијалог у коме постоји само један глас, а други се наговештава), користе се цитати, псеудодокумента (писма, дневник, фотографије) и сажима се искуствена грађа. Комбинујући документарност и фиктивност, наративност и лирски исказ, писац апострофира приповедну ситуацију и пародира је откривајући да протекло време нема моћ оживљавања, већ је доказ непоновљивости тренутка с чијом пролазношћу је нестао и део људског идентитета. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Кутак за читање, Наставни материјали за I разред средње школе, Позајмице

Школска лектира – звучне књиге

Недавно сам својим ђацима, средњошколцима, препричавала дело које нису прочитали. Моји нови прваци као да су имуни на слабе оцене, на прекоре, на разне трикове којима се служим да их мотивишем за читање… На реду је био већ трећи час када је, поново, требало заменити планирану наставну јединицу зато што ученици нису прочитали дело. Нисам била љута, ни збуњена, није то први пут… Било ми је само жао што нису свесни последица своје незаинтересованости. Али их нисам оставила на миру. Добро, рекла сам, нисте хтели  да читате, зато ћете сада да слушате. И почела сам да приповедам о бану Страхињићу. Мало су се мешкољили у почетку, двоје ученика је у пар наврата добацило неумесне коментаре које сам игнорисала, а онда су се сви умирили, гледали у мене и слушали. До последње речи. Коначно сам уловила погледе у којима је било неког ишчекивања и заинтересованости и моја прикривена нелагода што на овакав начин држим час књижевности је нестала.

Да је когод ушао у учионицу вероватно би се питао шта ја то радим. Претварам средњу школу у вртић! Подилазим нераду. Претварам ученике у пасивне слушаоце… А ја сам само тражила начин да реч  некако добацим до њихових ушију, најчешће запушених слушалицама. Имала сам утисак да је та реч допрла и мало дубље. Надам се да се не варам.

Но, то је била само једна епска песма. Шта ћемо када на ред дођу обимнија штива?!

Неко се томе досетио пре мене. На Јутјубу сам пронашла  библиотеку (аудиотеку) у којој се налазе дела увршћена у програм школске лектире. Ко неће (или нема времена, или не може…) да чита, може да слуша. Важно је да мисао која стрпљиво ћути и чека скривена у овим делима пронађе свој циљ.

Довољно је да кликнете на линк звучне књиге и отвориће се цела аудиотека.

З в у ч н е    к њ и г е

2018-03-15_201602

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе, Наставни материјали за II разред средње школе, Наставни материјали за III разред средње школе, Наставни материјали за IV разред средње школе, Позајмице, Чланци

Књижевност старог века

Мали тест за ученике првог разреда средње школе.

700x464xgilgamesh_a_enkidu_01.jpg.pagespeed.ic.dBfRxJN0jl

Кликни на слику!

 

3 коментара

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе, Тестови за проверу знања

Poljska poezija ponedeljkom: Vislava Šimborska

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за I разред средње школе, Позајмице

Књижевни родови и врсте

Откад је настала, па до данас, књижевност се проучава и класификује на основу различитих критеријума. Делимо је по пореклу, по облику, по родовима и врстама, по стилским одликама и времену настанка.

2015-10-22_014218

Више о томе прочитајте у Виблионици.

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе

Божанствена комедија

Dante Aligijeri

Микелино: Данте са “Божанственом комедијом” у руци

(у позадини: пакао, чистилиште, Фиренца)

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Иновације, Наставни материјали за I разред средње школе