Мада приказује објективну стварност у својим делима (било да је реч о свету који га окружује или који га испуњава), књижевник у ствари износи свој лични доживљај те стварности, и изражава свој однос према њој. Тај стварни свет (сваки предмет, појава и детаљ преузети из стварности и унети у дело), писац прожима својом маштом, осећањем и мислима, дајући тако свом делу субјективни карактер, стварајући неки нови, уметнички и непоновљив свет. Иако је у основи истинит, тај новостворени, уметнички свет се сада јавља као нешто више и сложеније јер је обогаћен неочекиваним сликама, асоцијацијама и скривеним значењима. Та значења одгонетају читаоци (свако на свој начин) посредством уметничког доживљаја.
Језик у уметничком тексту задржава своје основно значење, али добија и друга, пренесена, неочекивана – метафорична значења и тако постаје много богатији и изражајнији. Свако вредно књижевно дело је вишезначно и може се ишчитавати на више нивоа (свако ново читање може нам открити нова скривена значења). Језик уметничке књижевности је пун стилских фигура, милозвучан, језгровит, слојевит и зато је богат и леп. Лепота језика и вишезначност дела постижу се посебним избором речи и њиховим комбиновањем у конструкције које су неочекиване и изненађујуће. Склад и лепоту дела, осим богатства значења, одређује и звучни слој речи и њихова ритмичка организација (нарочито у лирици).
Поменута својства и вредности књижевности као уметности можемо откривати и у сасвим кратким песничким формама. Пример за то је веома сугестивна, сликовита и садржајна песничка минијатура Добрише Цесарића: мисаона (рефлексивна) и описна (дескриптивна) песма „Слап“.
Слап
Тече и тече, тече један слап;
Шта у њему значи моја мала кап?
Гле, једна дуга у води се ствара,
И сја и дршће у хиљаду шара.
Тај сан у слапу да би мого сјати,
И моја капља помаже га ткати.
Упутства за самостално истраживање:
-Пажљиво прочитај песму и потруди се да створиш слику у својој машти.
(Вероватно замишљаш раскошни водопад обасјан сунцем чији зраци у њему стварају дугу. Дуга подрхтава у ваздуху и непрекидно се мења, као да и сама тече, неухватљива у својој лепоти и непоновљивости.)
-Покушај, на основу првог утиска, да одредиш којој лирској врсти припада песма „Слап“.
Ако повежеш назив песме са сликом коју је песник помоћу речи створио у твом уму, сигурно ћеш закључити да је реч о описној (дескриптивној) песми. Али…
Постоје стихови који уносе сасвим другачије, неочекивано значење у ову слику. Пронађи их и покушај да објасниш њихов смисао. На тај начин, песма ће постати мисаона (рефлексивна), јер, као што видиш, песник размишља, пита се и покушава да нађе неке одговоре.
-Шта нам песник сугерише понављањем глагола тећи и употребом везника и у првом стиху?
-Има ли почетак и крај тај ток?
-На основу чега уметник доводи себе у везу са слапом?
-Ако је у том слапу садржана и песникова мала кап шта онда слап заправо представља?
-На који начин песник оцењује свој значај успостављајући однос између своје мале капи и слапа?
Какве га сумње муче?
Ако на тај начин говори о свима нама, шта у први мах закључује?
-Ипак, угледавши дугу, песник мења свој став. Чега је постао свестан?
-Објасни последње стихове:
Тај сан у слапу да би мого сјати,
И моја капља помаже га ткати.
-Какав је допринос те нечије мале капи вечном току слапа и настанку дуге која изгледа као остварење сна?
(Да ли би било дуге без капи? Од чега је заправо сачињен слап?)
Ако ти ове сугестије нису биле довољне да песму у потпуности разумеш, прочитај интерпретацију преузету из уџбеника Књижевност и српски језик за први разред средње школе (аутори: Ч. Ђорђевић и П. Лучић ):
knjigoljupci 