Архиве категорија: Наставни материјали за III разред средње школе

24. децембра 2018. · 19:21

Луј Арагон, Потрес

На данашњи дан 1982. умро је Луј Арагон.

Потрес

Шмуг
И ево побегох од туге
Дивна титрава поља тек обојена
врте се
та поља посрћу
У мртвој тачки
Звони глава одјекују чегртаљке

Оде срце у комадиће
предео у парампарчад

Хоп Свет се расу
Ко то тресну Неко други или ја
Нека друга лија Ја се рађам с том самоћом
Лепша имена надевам чудесима дана
Поново измишљам ветар што ћушке дели
Ветар ћушкач ветар бушкач
Свете иди до ђавола лепшег ћу те направити
Седам црних сунаца канџама спопало поље
На врху мојих трепавица подрхтава призма суза
што одсад су Капља Воде

На бандери крај сеоског пута пише
КОПАЧИМА ЗЕМЉЕ ПРОЛАЗ ЗАБРАЊЕН

Августа 1918.
(Весели пламен, 1920)

Превео Милован Данојлић

 Secousse
Brouf
Fuite à jamais de l’amertume
Les prés magnifiques volants peints de frais
Tournent
Tournent champs qui chancellent
Le point mort
Ma tête tinte et tant de crécellesMon cœur est en morceaux
Mon cœur est en morceaux le paysage en miettes
Hop l’Univers verse
Qui chavire L’autre ou moi
L’autre émoi La naissance à cette solitude
Je donne un nom meilleur aux merveilles du jour
J’invente à nouveau le vent tape-joue

Le vent tapageur
Le monde à bas je le bâtis plus beau
Sept soleils de couleur griffent la campagne
Au bout de mes cils tremble un prisme de larmes
Désormais Gouttes d’Eau.

On lit au poteau du chemin vicinal.
ROUTE INTERDITE AUX TERRASSIERS.

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за III разред средње школе

Означено са , , , , ,

4. децембра 2018. · 09:48

Rajner Marija Rilke, Jesen

Na današnji dan, 4. decembra 1875. rođen je Rajner Marija Rilke, pesnik nežne duše, tragalac za suštinom u mračnom svetu koji ga je, po njegovom dubokom utisku, okruživao gde god da je živeo. Dao je izvanredan doprinos književnosti na nemačkom jeziku, ali i svetskoj književnosti u celini.

Jesen

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Opada lišće, kao da iz daljina
pada, uz opor i odrečan let,
kao da venu sred nebeskih tmina
daleke bašte.

I teška zemlja noću
pada iz roja zvezda u samoću.

Svi mi padamo. Pada ruka. Pad
u svakom od nas živi neizbežno.

Pa ipak Neko beskonačno nežno
padanju ovom daje smer i sklad.

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за III разред средње школе

Означено са , , ,

30. новембра 2018. · 10:38

Miloš Crnjanski, Vetri

Poslednji dan novembra, 1977. bio je dan kada je u svoje žuđene kosmičke prostore zauvek otišao jedan od najznačajnijih pesnika srpske književnosti,  Miloš Crnjanski. 

VETRI

Ne grli cvetne poljane moj glas.
Nikad me nisi čula još da ječim,
nikad me nisi videla da klečim,
nikad u mojim očima pljusnuo nije
begunac talas.

Daleko je ono, daleko,
što moje zdravlje pije.
Često zazvoni u noći, mirisno i meko.
Često je kao sunčana morska stena,
na kojoj sja jedini kamen koji cveta: mir.

Smrt moja zavisi od pevanja tica,
a nemam ja doma, ni imena.
Daleko negde stoje vite jele, snežna lica,
radi njih mi je, majko, drago da si poštena.

Moje vruće usne ne žude više
živa devojačka prebela tela.
Noću kad lutam u senci grada,
kraj raspeća, baština i groblja,
ne žudim za sinom,
ne planem za roblja.

Vetri će mesto mene kličući da jezde.
U vrtlogu kamenja i neba pašće, krikom,
u zavejane, mlade jele, i posuće im krila,
dahom našim, što će se slediti u zvezde,
negde… gde nisam bio… i gde nisi bila.

Pod nebom, u ledu rumenom, gde zora spi,
disaće jele što disasmo mi
i stišaće zvezde osmehom i snagom,
što ih je vetrova talas,
odneo sa nas, odneo sa nas.

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за III разред средње школе

Означено са , ,

29. новембра 2018. · 23:37

Настасијевићева поема „Речи у камену”, Зоран Глушчевић

Глушчевић, Зоран: Настасијевићева поема „Речи у камену“;
Уметност тумачења поезије;
Приредили Д. Недељковић и М. Радовић,
Нолит, Београд, 1979.

A fragment of Linda Heslop’s painting: https://fullcirclestudio.ca/arti/linda-heslop/

Први стихови у првој песми ове поеме сликају апокалиптичним језиком, језиком митске праслике, чулну махнитост живота који још није досегао никакав степен духовности да би се могла одредити његова етичка припадност и духовна вредност. Живот је овде дат као ванетичка биолошка категорија, он сав кључа у ускомешаности и у узаврелости своје хемијске радионице. То је најсажетија, најлуђа и највеличанственија слика живота као слепе елементарне материје која уопште постоји у светској књижевности: живот као низ кључајућих процеса којима се не зна ни порекло ни сврха.

Најпре је издвојен елеменат воде, чудо од воде, како каже песник, што може да указује на исконски тренутак кад је цела планета била преплављена водама у којима се комешало и врило од милиона разних животних заметака, а може и да се односи на град на реци, град који су притисле огромне водурине. У сваком случају, издвојен је елеменат воде као праподлога, као неизбежна основа свег живота, као темељ на којем може да почне еволуција животне твари, јер живот је овде само материјална, хемијска ствар, безоблична у сваком другом погледу.

И сама та вода чудо је за себе, јер је на необјашњив начин постала топла подлога за настајање и развијање живота. Одозго је дато небо, и то је онај други елеменат, супротан елеменат, који својим бескрајем поклапа сварење, тј. ограничава га и своди на границе наше планете, даље од земље то бујање не може јер му се испречио бескрај: неумитније ограничавање, постигнуто антитезом, уопште се не може исказати друкчијом сликом.

Јер кад кажемо бескрај, све су прве песничке асоцијације упућене ка чежњи која вуче преко граница нашег строго омеђеног света, те нам тај симбол, од романтичара па наовамо, све до нашег песника, служи као симбол прекорачења граница, док песник показује, имплицитном и неумољивом логиком реалности, да је бескрај највеће ограничење које се може захмислити! Тек је овај песник изменио значења појмова и дао им прави смисао, сагласан са стварним могућностима које произлазе из ограничености људске природе.

Али не само то. Наставите са читањем →

1 коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за III разред средње школе

Означено са , , , , , , , ,

29. новембра 2018. · 01:39

Неповратно си отишла у поља, Александар Блок

Александар Блок рођен је 28. новембра 1880.

У сећање на њега – песма о непреболној љубави у преводу Бранка Миљковића и Олге Влатковић.

Неповратно си отишла у поља,
На веки нек је свето Име Твоје.
Опет су заласка црвена копља
пружила к мени оштрице своје.

Само твоје од злата свирале
тог црног дана уснама ћу таћи.
Ако су молитве у неповрат пале,
да скрхан заспим у поље ћу заћи.

Ти ћеш проћи у златној порфири –
но ја очи отворити нећу.
У свету сна дај ми да се смирим,
да љубим пут обасјан и срећу…

О ишчупај душу пуну море!
Са светима упокој мене.
Ти што руком својом без промене
непомично држиш копно и море.

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за III разред средње школе

Означено са , , ,

18. новембра 2018. · 23:38

Луј Арагон, Отишла си

Отишла си на сва врата,
Оставила ме у свим пустињама
Тражио сам те у зору изгубио те у подне
Где год погледах тебе не беше
Мало је рећи да ми је соба без тебе Сахара
Недељна руља у којој ме ништа
на тебе не подсећа
Дан празнији од лучког мола
истуреног у море
Тишина у којој зовем ал’ одговора нема

Отишла си присутна непокретна
Отишла си одасвуд отишла из очију
Из срца из снова
Оставила си ме као недовршену реченицу
Као предмет случајни стварчицу неку столицу
Ко летовалиште на крају лета
Разгледницу у фиоци
Отпадох од тебе за вазда
једним јединим кретом

 

Никад ме ниси видела како плачем
због твоје одвраћене главе
Због погледа којим ме јадног гледаш
Због уздаха у коме за ме места нема

Јеси ли се икад сажалила на сенку
што те у стопу прати

1966.

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за III разред средње школе

Означено са , , , ,

18. новембра 2018. · 11:28

Марсел Пруст, У трагању за изгубљеним временом

На данашњи дан 1922, трагајући за изгубљеним временом, са овог света је ишчезао Марсел Пруст, оставивши своје велико дело, као неизбрисив траг свог постојања, будућим трагачима.  
„У трагању за изгубљеним временом“
„У Свановом крају“ – прва књига, одломак:

Андреј Задорин: Мајка и син: http://www.andreizadorine.com/index_php.php?id=period4&img=53

Ја нисам скидао очију са маме; знао сам да ми неће бити допуштено, кад седнемо за сто, да останем све време вечере и да мама, да не би наљутила мог оца, неће пустити да је пред свима пољубим више пута, као да смо у мојој соби. Стога сам се зарицао да ћу у трпезарији, док буду почињали вечерати и кад осетим да се ближи час, унапред начинити од тога пољупца, који ће бити тако кратак и узет као криомице, све што могу од њега сам начинити, да ћу погледом унапред изабрати место на образу које ћу пољубити, да ћу своју мисао припремити како бих, захваљујући томе замишљеном почетку пољупца, сав тренутак што ће ми га мама подарити могао посветити томе да осетим њен образ на мојим уснама, онако као што сликар, кад може да има само кратке сеансе позирања, припреми палету и наслика унапред, по сећању, по скицама, све оно што строго узев може и без присуства модела. Али утом деда, несвестан своје свирепости, још и пре но што је зазвонило за вечеру, рече: „Мали изгледа уморан, требало би да оде да легне. Уосталом, вечерас касно вечерамо“. А мој отац, који се није онако савесно придржавао уговора као бака и мама, рече: „Да, хајде, иди лези“. Ја хтедох пољубити маму, али у том часу зачу се звоно за вечеру. „Та пусти маму, молим те, већ сте се и тако лепо поздравили, ти изливи осећања су смешни. Хајде, пењи се горе!“ И морао сам поћи без те последње причести; морао сам прекорачити сваки степеник противно свом срцу, како се то каже, пењући се насупрот свом срцу, које је хтело да се врати мајци зато што му она није својим пољупцем дала допуштење да пође са мном. Наставите са читањем →

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за III разред средње школе

Означено са , , , , , , , ,

17. новембра 2018. · 23:40

Antun Branko Šimić, Opomena

Osamnaestog novembra 1898. rođen je A. B. Šimić. Njegova pesma „Opomena“ bila je neizostavno štivo u čitankama u vreme kada je još bilo važno kako se korača pod zvezdama…

Fotografija pozajmljena sa: https://republika.mk/665929

Čovječe
pazi da ne ideš malen
ispod zvijezda!

Pusti
da cijelog tebe prođe
blaga svjetlost zvijezda!

Da ni za čim ne žališ
kad se budeš zadnjim pogledima
rastajao od zvijezda!

Na svom koncu
mjesto u prah
prijeđi sav u zvijezde.

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за III разред средње школе

Означено са , ,

12. новембра 2018. · 08:20

Tin Ujević, S ranom u tom srcu, tamnu i duboku…

Na današnji dan, iz ove turobne doline sveta u kojoj je gazio po trnju i po kamenju, u nigdinu se uputio veliki čovek i veliki pesnik Tin Ujević, noseći u grudima svoje veliko srce ispunjeno ožiljcima ovozemaljske nepravde, srušenih ideala, ugašenih snova… Verujem da se sada nalazi negde gde zaista i potpuno pripada, gde nije gonjen od nemila do nedraga i nije sam bez igde ikoga, pod zatvorenom plaveti.

S ranom u tom srcu, tamnu i duboku,
s tajnom u tom trudnu i prokletu biću,
sa zvijezdom na čelu, sa iskrom u oku
gazi stazom varke, mrtvi Ujeviću;

smrt je tvoja ljubav pri svakome kroku,
smrt je u tvom iću, u tvojemu piću,
smrt je u tvom dahu, i u tvojem boku,
smrt i smrt, i smrt u Nadi i Otkriću.

Što ti vrijedi polet u vlastitu čudu,
što ti vrijedi volja i voljenje slijepo?
Srce bije, pluće diše uzaludu;

gle, bez hvajde ljubiš sve dobro i lijepo;
kao sveli miris u razbitu sudu
pogiba u tebi pjev što si ga tepo.

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за III разред средње школе

Означено са , , , , ,

10. новембра 2018. · 10:01

Artur Rembo, Samoglasnici

Na današnji dan, 10. novembra 1891. od sveta se oprostio veliki francuski pesnik, jedan od prvih evropskih modernista, stvaralac raskošnog talenta koji je, u jednom kratkom mladalačkom zamahu, stvorio poeziju koja je uticala na književno stvaralaštvo ne samo njegovog vremena, već i dugo posle njega. Pod njegovim perom svet stvari je oživljavao i kretao u nepojmljive avanture, a glasovi su dobijali boje…

SAMOGLASNICI

E belo, I rujno, O plavo, tamno,
U zeleno, — evo postanak vaš tajni:
A — mlakav i crni trup u muva sjajnih,
Nad svirepim smradom što zuje pomamno.

Zaliv tme; E lednik čiji gord vrh seva,
Čador snežni, šumna zova rascvetana,
I ispljuvak krvi, smeh lepih usana,
Kroz zanos kajanja, il’ u času gneva

U krugovi, drhtaj božanstvenih mora,
Pašnjaci sa stokom mirni i mir bora
Alhemija mudrim čelima što daje;
O — najveća truba, puna cike lude,
Tišina gde zvezde i anđeli blude,
— Omega, o modre oči joj što sjaje. Наставите са читањем →

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за III разред средње школе

Означено са , , , , , , , , ,