Архиве категорија: Наставни материјали за IV разред средње школе

О молитви, о љубави и о повезаности са другим световима, Достојевски

Омаж великом писцу на дан његовог рођења

Ф. М. Достојевски, „Браћа Карамазови“ – Беседе старца Зосиме

Младићу, не заборављај молитву. Сваки пут у молитви твојој, ако је искрена, појавиће се ново осећање, а у њему и нова мисао, коју раније ниси знао и која ће те поново ободрити; и схватићеш да је молитва — васпитање. Запамти још и ово: сваког дана, и кад год можеш, понављај у себи: »Господе, смилуј се свима који су данас изашли пред тебе.« Јер сваког часа и сваког тренутка хиљаде људи напуштају овај земаљски живот и њихове душе излазе пред господа, и како је много међу њима оних што су се растали са земљом отуђени, ником познати, у тузи и јаду што их нико неће пожалити и чак уопште не зна за њих: да ли су живели или нису. И ето, можда ће се са другог краја земљиног винути ка господу твоја молитва за покој његове душе, иако га ти уопште ниси познавао нити он тебе. Како је утешно души његовој, која је у страху стала пред господа, кад у том тренутку осети да постоји неко ко се и за њега моли богу, да је остало на земљи биће људско које и њега воли. А и бог ће милосрдније погледати обојицу вас, јер ако си ти њега тако пожалио, колико ће га више пожалити он, бескрајно милосрднији и болећивији од тебе. И опростиће му тебе ради. Наставите са читањем

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за IV разред средње школе

Ф. М. Достојевски, „Браћа Карамазови“ – Беседе старца Зосиме

На данашњи дан, 11.11. 1821, рођен је горостас међу писцима, Фјодор Михајлович Достојевски. Немам довољно мудрости ни језичког умећа да речима изразим његов значај, па то нећу ни чинити. Написаћу само – Велики Учитељ…

У потрази за одломком из његовог дела, учинило ми се у тренутку прикладним да то буду управо беседе старца Зосиме из романа „Браћа Карамазови“ , из више разлога; један од њих је што се могу читати и као засебне, заокружене целине.

Нешто о господарима и слугама и о томе могу ли
господари и слуге да постану узајамно браћа по духу

Боже, ко говори да и у народу нема греха. Пламен распадања расте чак очевидно, сваког часа и долази одозго. И у народ продире подвајање: појавили су се кулаци и изелице. Трговац већ све више и више жели почасти, настоји да покаже како је образован, немајући никаквог образовања, и ради тога подло запоставља древне обичаје и чак се стиди вере својих отаца. Одлази на пријем код кнезова, а сам је, у ствари, само искварени сељак. Народ се заразио пијанством и не може се већ од њега одвикнути. А колико је суровости према породици, према жени, чак према деци — а све од пијанства. Видео сам по фабрикама чак десетогодишњу децу: болешљиву, закржљалу, погрбљену и већ развратну. Загушљива хала, бука машина, рад цео божји дан, непристојне речи и пиће, пиће; а зар је то потребно души таквог дечака, још детета? Њему су потребни сунце, дечје игре и свуда светли пример и макар мало љубави према њему. Нека не буде више тога, монаси, да не буде више мучења деце, устаните и проповедајте то, што пре, што пре. Али бог ће спасти Русију, јер иако је развратан обичан човек и не може се уздржати више од смрадног греха, он ипак зна да је бог проклео његов смрдљиви грех и да грешећи поступа рђаво. И тако наш народ још неуморно верује у правду, бога поштује и скрушено плаче. Другојачије је код виших слојева. Они, идући за науком, желе да уреде друштво само својим умом, али без Христа, као и раније, и већ су прокламовали да нема злочина и да нема греха. Истина, по њиховом схватању, тако и јесте: јер ако нема у теби бога, како онда може бити злочина? Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за IV разред средње школе

Mit o Sizifu, Alber Kami

Na današnji dan, 7. novembra 1913. rođen je Alber Kami, francuski pisac i filozof, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, čovek koji je svoje ukupno stvaralaštvo posvetio istraživanjima apsurda savremenog sveta u kojem postojanje čoveka gubi svaki smisao. Kroz svoja književna dela izražavao je svoje filozofske stavove o paradoksalnom dvojstvu duboko ukorenjenom u prirodi ljudskog bića i o uzaludnoj potrazi za smislom života koji je unapred osuđen na konačnost.  Jedan od najslikovitijih primera Kamijevog pogleda na stvarnost i mesto čoveka u njoj je njegov čuveni esej Mit o Sizifu, koji ću u ovom članku podeliti sa vama.

Iz knjige:

Albert Camus, Mit o Sizifu
Priredio Milivoj Solar
MATICA HRVATSKA, Zagreb 1998.

 Bogovi bijahu osudili Sizifa da bez prestanka kotrlja jednu stijenu do vrha neke planine, odakle se ona vraćala zbog svoje težine. Mislili su, donekle s pravom, da nema strašnije kazne od beskorisna i beznadna rada.

Ako je vjerovati Homeru, Sizif bijaše najmudriji i najraz-boritiji među smrtnicima. Prema nekom drugom predanju, međutim, on naginjaše razbojništvu. Ja tu ne vidim proturječnosti. Razlikuju se mišljenja o motivima koji su mu priskrbili da bude beskoristan radnik pakla. Spočitava mu se, prije svega, neka nesmotrenost prema bogovima. Odavao je njihove tajne. Eginu, Azopovu kćer, ugrabio je Jupiter. Otac se začudi s njezina nestanka i izjada se Sizifu. On, koji je znao za otmicu, ponudi Azopu da ga o tome uputi, pod uvjetom da on dade vodu korintskoj utvrdi. Nebeskim munjama pretpostavio je blagoslov vode. Stoga je bio osuđen u paklu. Homer nam također kazuje da Sizif bijaše okovao Smrt. Pluton nije mogao podnijeti da njegovo carstvo ostane pustim i gluhim. On uputi boga rata da izbavi Smrt iz ruku njezina pobjednika. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за IV разред средње школе, Позајмице

Шта је то есеј?

Реч есеј позајмљена је из француског језика и у преводу значи покушај или оглед. Као књижевна врста есеј се налази на граници између неколико области које се служе писаном речи – између књижевности, публицистике и науке. Пошто га је тешко одредити, обично се дефинише као књижевно-научна врста. Писци есеја, међутим, не користе, у дословном смислу, научне методе доказивања својих тврдњи, мада се служе и чињеницама и логиком на којима се наука заснива. Некада се више ослањају на своје импресије, лично искуство и ставове, како би са читаоцима поделили своја размишљања о теми којом се у есеју баве, а некада се позивају на податке и тврдње из литературе како би поткрепили своје ставове или их супротставили нечијим туђим схватањима. Зато нам есеј понекад  може личити на неки лирски текст у прози или на кратку причу, а понекад на научну расправу.

У есеју се може расправљати или размишљати о готово свему што окупира људску пажњу; о уметности, о друштвеним феноменима, о моралу, о општим питањима живота, о свим духовним и материјалним појавама које нас окружују. Област из које се најчешће црпе теме за нове есеје је култура.   Тема може бити неки актуелни проблем или појава из области културе, или ново уметничко дело или правац, али и нови, другачији поглед на уметничка остварења чију је вредност историја већ одавно потврдила. (О делима Шекспира или Достојевског, Микеланђела, Бетовена… написано је небројено много текстова, али то не значи да су ове теме исцрпљене и затворене за нека нова сагледавања.)

Структура есеја, било да је реч о форми или о садржају, није ничим условљена. Она зависи од стила, креативности, проницљивости и књижевног умећа аутора. Предуслов за добар есеј ипак постоји: добра упућеност у проблематику, ерудиција писца и његове перцептивне и  аналитичке способности.

Као први писац есеја у Европи помиње се познати су француски писац и филозоф Мишел де Монтењ. Он је заслужан и за именовање ове књижевне врсте.  У периоду од 1580.  до  1588. објавио је три књиге под називом  Есеји. (Како је сам говорио, писао је угледајући се на Плутарха и Сенеку, што значи да је есеј суштински много старији него што мислимо.)

Осим Монтења, есеје су кроз историју писали и Френсис Бекон, Иполит Тен, Сент-Бев и многи други филозофи и писци.  У 20. веку есеј достиже савршенство под пером  уметника као што су Томас С. Елиот, Вирџинија Вулф, Андре Жид, Томас Ман, Стефан Цвајг…

У српској есејистици посебан печат су оставили Богдан Поповић, Јован Скерлић, Исидора Секулић, Милан Богдановић,  Милош Црњански, Иво Андрић…

(Примери есеја у програму књижевности за средњошколце: О култури, Исидоре Секулић и Разговор с Гојом, Иве Андрића.)

Бранијета Конџуловић

 

Извор: Речник књижевних термина, Београд: Нолит, 1986.

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за IV разред средње школе

Обележја и представници савремене српске поезије

 

У периодизацији књижевности појам савремена књижевност није у свим европским земљама истоветно, јасно  и строго временски одређен, али у већини историја књижевности под овим  појмом подразумева се књижевно стваралаштво од краја Другог светског рата до данас.

Дешава се и да неко дело, настало у давној прошлости, сматрамо савременим, или још боље – свевременим, због свевремености тематике којом се бави, због непролазних питања и проблема са којима се суочавају његови јунаци, због уметничког мајсторства које превазилази књижевна обележја епохе у којој је дело настало…  Поједностављено – док год нека књижевна дела живо учествују у савременом културном животу, док их људи читају и проналазе повезаност са њиховим садржајем, карактерима и судбинама јунака, проблемима, идејама, мотивима… и док та дела утичу на стваралаштво писаца нових генерација или нам помажу да објаснимо неке појаве у књижевности нашег времена, можемо их сматрати савременим. Књижевност је (у дословном значењу) савремена у времену у којем је настала, али је једнако актуелна и у будућим временима у којима још увек траје интересовање и потреба за њом. Ипак, како би се избегле нејасноће у разумевању, потребно је поставити неку временску границу.

 У српској књижевности, под појмом савремена књижевност подразумевају се књижевна дела која су настајала од краја Другог светског рата до наших дана.  Ипак, при вредновању књижевног стваралаштва, успоставља се разлика између дела насталих током првих послератних година и књижевности која се развијала од педесетих година двадесетог века наовамо. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за IV разред средње школе, Стилске формације у књижевности

Школска лектира – звучне књиге

Недавно сам својим ђацима, средњошколцима, препричавала дело које нису прочитали. Моји нови прваци као да су имуни на слабе оцене, на прекоре, на разне трикове којима се служим да их мотивишем за читање… На реду је био већ трећи час када је, поново, требало заменити планирану наставну јединицу зато што ученици нису прочитали дело. Нисам била љута, ни збуњена, није то први пут… Било ми је само жао што нису свесни последица своје незаинтересованости. Али их нисам оставила на миру. Добро, рекла сам, нисте хтели  да читате, зато ћете сада да слушате. И почела сам да приповедам о бану Страхињићу. Мало су се мешкољили у почетку, двоје ученика је у пар наврата добацило неумесне коментаре које сам игнорисала, а онда су се сви умирили, гледали у мене и слушали. До последње речи. Коначно сам уловила погледе у којима је било неког ишчекивања и заинтересованости и моја прикривена нелагода што на овакав начин држим час књижевности је нестала.

Да је когод ушао у учионицу вероватно би се питао шта ја то радим. Претварам средњу школу у вртић! Подилазим нераду. Претварам ученике у пасивне слушаоце… А ја сам само тражила начин да реч  некако добацим до њихових ушију, најчешће запушених слушалицама. Имала сам утисак да је та реч допрла и мало дубље. Надам се да се не варам.

Но, то је била само једна епска песма. Шта ћемо када на ред дођу обимнија штива?!

Неко се томе досетио пре мене. На Јутјубу сам пронашла  библиотеку (аудиотеку) у којој се налазе дела увршћена у програм школске лектире. Ко неће (или нема времена, или не може…) да чита, може да слуша. Важно је да мисао која стрпљиво ћути и чека скривена у овим делима пронађе свој циљ.

Довољно је да кликнете на линк звучне књиге и отвориће се цела аудиотека.

З в у ч н е    к њ и г е

2018-03-15_201602

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе, Наставни материјали за II разред средње школе, Наставни материјали за III разред средње школе, Наставни материјали за IV разред средње школе, Позајмице, Чланци

Провери знање о савременој светској књижевности

2016-02-24_111720Кликни на слику !

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за IV разред средње школе, Тестови за проверу знања

„Проклетa aвлијa“

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС    

О причи и причању  у „Проклетој aвлији“ Иве Андрића

Час припремила и реализовала Бранијета Конџуловић

Подаци о часу:

Час је намењен извођењу у средњим стручним школама ( у којима  је ниво предзнања  и степен заинтересованости за литературу релативно низак ), као вид интелектуалне провокације ученика и подстицаја да прихвате улогу активнoг читаоца, уместо да пасивно извршавају своје ђачке обавезе.    (Наставна тема заступљена је у редовном школском програму за четврти разред.)

У реализацији наставне јединице коришћена је пауер поинт (Power Point) презентација у коју су уграђени аудио и видео материјали. У припреми наставних материјала учествовали су и ученици (у ППТ уграђени су ликовни радови ученика из претходних генерација). Ученицима са изразитим смислом за сликање и цртање, који су мање склони вербалном изражавању,  дата је могућност да током часа, инспирисани интерпретацијама својих другова, цртају крокије књижевних јунака.  Мотивација ученика за рад  постигнута је и специфичним драмским задатком  (ученици су осмислили и гласовно интерпретирали кратке драмске скице на почетку првог и на крају другог часа).

Обрада наставне јединице траје два школска часа.

ПРИКАЗ ЧАСА 

(документ се отвара кликом на линк)

Презентација:

2014-12-26_214513

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Иновације, Наставни материјали за IV разред средње школе

Један приступ песмама из збирке „Кора“, Васка Попе

2012-09-22_235006Као да слажеш слагалицу…

 

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за IV разред средње школе

ЛЕКТИРА ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

У септембру

1. И.Секулић: О култури (из Читанке)

2. И. Андрић: Разговор с Гојом (одломак из Читанке)

3. В.Шекспир: Хамлет (цело дело)

У октобру

4. А.Ками: Странац (цело дело)

5. Х.Л.Борхес: Чекање (из Читанке)

6. С.Бекет: Чекајући Годоа (цело дело)

У децембру

7. Ф.М.Достојевски: Злочин и казна (цело дело)

У јануару

8. И.Андрић: Проклета авлија (цело дело)

У фебруару

9. М.Селимовић: Дервиш и смрт (цело дело)

У марту

10. Д.Ћосић: Корени  (цело дело),

Време смрти (одломци из Читанке)

У априлу

11. Д.Киш: Енциклопедија мртвих (избор приповедака)

У мају

12. Д.Ковачевић: Балкански шпијун

Све остале текстове (лирику) читаћемо на часу, из Читанке за четврти разред

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за IV разред средње школе, Чланци