Архиве категорија: Позајмице

Категоријом Позајмице, као што говори њен назив, обухваћени су текстови чији аутор није администратор Књигољубаца. Текстови су објављени по жељи читалаца. Све „позајмице“ садрже име аутора (ако је аутор познат) или адресу веб странице са које је текст преузет. У позајмице су увршћени текстови о примерима добре праксе у савременом образовању, које је превела и уредила Бранијета Конџуловић.
Када је то потребно, поштује се и писмо којим је текст изворно објављен.

Mit o Sizifu, Alber Kami

Na današnji dan, 7. novembra 1913. rođen je Alber Kami, francuski pisac i filozof, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, čovek koji je svoje ukupno stvaralaštvo posvetio istraživanjima apsurda savremenog sveta u kojem postojanje čoveka gubi svaki smisao. Kroz svoja književna dela izražavao je svoje filozofske stavove o paradoksalnom dvojstvu duboko ukorenjenom u prirodi ljudskog bića i o uzaludnoj potrazi za smislom života koji je unapred osuđen na konačnost.  Jedan od najslikovitijih primera Kamijevog pogleda na stvarnost i mesto čoveka u njoj je njegov čuveni esej Mit o Sizifu, koji ću u ovom članku podeliti sa vama.

Iz knjige:

Albert Camus, Mit o Sizifu
Priredio Milivoj Solar
MATICA HRVATSKA, Zagreb 1998.

 Bogovi bijahu osudili Sizifa da bez prestanka kotrlja jednu stijenu do vrha neke planine, odakle se ona vraćala zbog svoje težine. Mislili su, donekle s pravom, da nema strašnije kazne od beskorisna i beznadna rada.

Ako je vjerovati Homeru, Sizif bijaše najmudriji i najraz-boritiji među smrtnicima. Prema nekom drugom predanju, međutim, on naginjaše razbojništvu. Ja tu ne vidim proturječnosti. Razlikuju se mišljenja o motivima koji su mu priskrbili da bude beskoristan radnik pakla. Spočitava mu se, prije svega, neka nesmotrenost prema bogovima. Odavao je njihove tajne. Eginu, Azopovu kćer, ugrabio je Jupiter. Otac se začudi s njezina nestanka i izjada se Sizifu. On, koji je znao za otmicu, ponudi Azopu da ga o tome uputi, pod uvjetom da on dade vodu korintskoj utvrdi. Nebeskim munjama pretpostavio je blagoslov vode. Stoga je bio osuđen u paklu. Homer nam također kazuje da Sizif bijaše okovao Smrt. Pluton nije mogao podnijeti da njegovo carstvo ostane pustim i gluhim. On uputi boga rata da izbavi Smrt iz ruku njezina pobjednika. Наставите са читањем

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за IV разред средње школе, Позајмице

„Светковина” Симе Пандуровића, Миодраг Павловић

Миодраг Павловић – Сабрана дела, III књига
Есеји о српским песницима
„Вук Караџић“, Београд, 1981.


Есеј „Светковина” Симе Пандуровића

 

 1.

Данас мислим да је Светковина Симе Пандуровића једна генијална песма. Ако могу да се довољно тачно сетим својих младалачких читања ове песме, она су увек рађала утисак да песма одлично функционише, да у њој постоји нешто ново, један пун погодак, али и резерва – осећање неке диспропорције, претераности, намерне изузетности. Данас кад је читам, немам више тај пратећи утисак бизарности, која би сувише откривала глад песника за новим и снажним ефектима. Осећам је као текст изванредне искрености, саопштен скромним такорећи „природним,, песничким изражајним средствима.

Врлине и значај ове песме могу се исказати на више начина. Писао сам већ о њој једном кад сам уочавао развој теме умоболности у српској поезији, поводом Змаја, у луку који почиње од Стерије и стиже до Пандуровића. Песма има и тон химне, у којој се обрћу индекси вредности, дакле има карактер антихимне исто тако. Гледана у целини, даје утисак баладе. Не случајно помишљамо на познатог и популарног немачког баладичара из времена непосредно пред појаву романтизма, Биргера. Али асоцијације могу да иду и у нову, модерну литературу, која је написана после Светковине: ако се сетимо Брехтових балада, наћи ћемо вероватно најближе жанровске сроднике Пандуровићевој Светковини. Брехт је брижљиво изграђивао жанр пародичне баладе, да је тако назовемо, на основу народних, популистичких социјално-критичких традиција у немачком фолклору. Пандуровићева Светковина, уколико је балада, двосмислена је до пародије: она се састоји од два паралелна тока који се узајамно оспоравају. Један ток су душтво и свет здравог разума, с оне стране болничког зида, свет који је нормалан, али ван среће и дубине сазнања, и други: пар заљубљених у болници за умоболне, који зна где је, али то доживљава као откровење среће, насупрот животу који су водили пре тога. Однос узајамног неразумевања, пародирања и најзад сажаљења, сложен је и захтева пажљиву анализу. Облик ове баладе са двоструком пародијом је изванредно нађен, и као да је са неба пао: сличног облика и сличне интонације нема у осталим Пандуровићевим песмама. Један случај нејасне генезе форме као што је и до данас случај, мада делимично осветљен, са песмом Ембриону Јована Суботића. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе, Позајмице

О роману „На Дрини ћуприја“, Јован Деретић

Јован Деретић: Српски роман од 1800. до 1950.
Нолит, Београд, 1981.
Одломци из текста „На Дрини ћуприја”

Тип романа-хронике најдоследније је остварен у најпознатијем делу Ива Андрића На Дрини ћуприја. Њен историјски оквир је огроман, необичан за роман а природан за хронику, она обухвата време од скоро четири века: прва година о којој се говори у роману је 1516, када је будуђи градитељ моста Мехмед Соколовић као дечак пренесен преко Дрине, на месту где ће касније саградити ћуприју, и одведен у Цариград, а последња 1914, када је мост, за време рата између Аустрије и Србије, делимично срушен. У огромном распону између те две временске тачке, у разним интервалима и са различитим ликовима, нижу се догађаји о којима прича ова хроника. После уводног поглавља у коме је дат опис моста и касабе и другог поглавља где се говори о судбини градитеља моста, долазе два поглавља посвећена градњи моста са ликовима два надзорника, суровог Абид-аге и ревносног али правичног Арифбега, и ликом бунтовника Радисава са Уништа, који се издвајају. Даље следе четири поглавља у којима се говори о разним „насртајима на мост” као што су: поплаве, ратови и побуне, епидемије и људске несреће, у времену од три века, од настанка моста до краја турске управе. У њима су дате приче о великом броју личности из разних времена, најлепша од њих је прича о трагичној лепотици Фати Авдагиној (осмо поглавље) која блиста неугасивом лепотом древних легенди. Од деветог до последњег, двадесет четвртог поглавља, говори се о аустријском добу, од 1878. до 1914. године: догађаји су ту повезанији, интервали између њих мањи, поједине личности, као што су Алихоџа, Ћоркан, Лотика и друге, појављују се у више глава, али при свему томе ни овде као ни у осталим деловима књиге не нарушава се у бити хронолошки начин низања догађаја, нити се јавља тежња да се збивања групишу и повежу како би се створила одређена конфликтна жаришта акције. Роман се завршава као што је и почео, као објективна хроника о временима и догађајима, испричана тоном непристрасног историчара. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе, Позајмице

О песми „Тамница”, Владислава Петковића Диса

Текст преузет из:

Миодраг Павловић – Сабрана дела, III књига
Есеји о српским песницима
„Вук Караџић“, Београд, 1981.

Одломак из есеја „Владислав Петковић-Dis

У једној од својих најлепших песама, у Тамници, Dis је дао своје мишљење и своју представу о човековом доласку на земљу, у живот. Могли бисмо је назвати малом Dis-овом космогонијом, која се бави само епизодом човека. Близак по томе осталим песницима патње које судбина нагони да смишљаjу митове о човековом пореклу, он овде налази свој најприближнији тандем у нашем језику у Његошевој Лучи. Разуме се да су разлике између спева и ове песме многобројне, огромне. Али међу њима нека пресудна сродност постоји. Dis-ова „космогонија” није плод ни великих размишљања, нити се ослања на велике доктрине: по свом оквиру она је лирска, али је то и по инспирацији: не само што надахнуће не излази из општих обележја његове поезије него их овом песмом још више истиче. Нешто се чини да је тековина модерне поезије: дизање лирских стања до митског значаја и размера, овде налази свој прототип. Успех је утолико већи што, упркос свим аналогијама које се нуде, Тамница нема религиозан подтекст, нити произлази из једног таквог расположења. Ова лирска космогонија је, како нам изгледа, чисто песничког порекла, и остаје у тим границама; дакле „лаичка” је, нетеолошка. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе, Позајмице

Јован Скерлић, О Коштани

 

C’est l’extase langoureuse,
Cest lafatigue amoureuse…
Cette ame qui se lamente
En cette plainte dormante
C’est la notre, ri est-ce pas?
La mienne, dis, et la tienne,
Dont s’exhale l’humble antienne
ar ce tiede soir, tout bas
.

Paul Verlaine: Ariettes oubliees

 

 

Када се завеса подигла, појавио се буљук белих Врањанки. Шалваре су зашуштале, дукати зазвецкали, и запевало се Шано, душо Шано… Ја помислих да ћемо имати да гледамо нешто као Ђидо, Риђокоса, Потера, низ шарених „слика из народног живота”, са много песама и игара, и са обавезном свадбом на крају. Али, уколико се радња развијала, трагични карактер се све више испољавао: последњи чин, који се ипак свршава свадбом, мртвачки је тужан. За четири чина човеку остаје срце стегнуто, и није у стању да се насмеје. Да је Борисав Станковић следовао примеру добрих старих драматичара наших, он би свој комад, у живописном дијалекту своме, назвао Коштана или Жал за младост. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе, Позајмице

КАКО ЈЕ РЕЧ „ВАМПИР” ИЗ СРБИЈЕ ОТИШЛА У СВЕТ

Ближи се Дан вештица, који се, као и сва друга помодарства која као поплава навиру са Запада, већ одомаћио у нашој урбаној култури. За разлику од градске деце, деца на селу, верујем, још увек знају да се тог дана, 31. октобра, по православном хришћанском календару, слави име светог апостола и јеванђелисте Светог Луке. Но, кад је већ тако како је, под претпоставком да ће се многи те ноћи маскирати у вештице и вампире, ево и једног стручног објашњења о пореклу речи „вампир“.

Текст преузет из публикације:

ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ
ПОЕТИКА – КРИТИКА – ИСТОРИЈА
Зборник радова у част академика Предрага Палавестре
Уредио Миодраг Матицки
Институт за књижевност и уметност, Београд, 1997.

Аутор: Ана Радин

Ana Radin
HOW WORD VAMPIRE LEFT SERBIA AND ENTERED THE WORLD
How word vampire left Serbia and entered the world

Summary

Although the problem regarding the origin of the word vampire has not been resolved so far, and in spite of the fact that the greatest etymologists are quarreling over its pre-Slavonic, Turkish, Greek, even Hungarian origin, there is the unquestionable truth that at the beginning of the 18th century that word left Serbia, spreading over Europe in no time. First in the German, then French and English languages, where it prevailed over the indigenous expressions soon to erase them completely.

This paper is devoted to a spectacular and ’’curious” story of a journey of the word vampire from Serbia to the rest of Europe, and to „vampire affairs” of 1725 and 1732 which took place in the villages of Kisiljevo and Medvedja. Since at the time Austria ruled over Serbian territory all the way to Stalac, owing to the proverbial pedantry of its administration, the sensational and mass phenomena of vampires in the mentioned villages were described in detail and sent as official documents do Vienna where they can still be found in the State archives.

 

КАКО ЈЕ РЕЧ „ВАМПИР” ИЗ СРБИЈЕ ОТИШЛА У СВЕТ

R. de Moraine – Book – Les tribunaux secrets – publ. 1864 „Le Vampire“, engraving.

Прича о спектакуларном путовању речи вампир из једне европске земље у другу и о тајанственим и невероватним „појавама” вампира у Србији почетком XVIII века давно је заборављена. У време кад су се ти догађаји збили, због неповољних историјских прилика, домаћа јавност једва да је о њима нешто сазнала. За разлику од ње, у великим европским центрима – најпре у Бечу а ускоро и у другим – најшира јавност дочекала је вест о необичним догађајима у Србији као велику сензацију. Тада је први пут сазнала и за саму реч вампир.

Из тих разлога у науци се држи да су појаве вампира у Србији „изашле на глас” тек онда када је њеним северним крајевима завладала Аустрија.  Мада изгледа невероватно, то је заиста тако. Наставите са читањем

4 коментара

Објављено под Кутак за читање, Позајмице, Чланци

Стандарди постигнућа за предмет Српски језик и књижевност

Из приручника „Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег и средњег тручног образовања и васпитања у делу општеобразовних предмета“,
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (2015)

Текст је намењен информисању ученика и њихових родитеља.

 

Наставни програм предмета Српски језик и књижевност обухвата три традиционалне области: ЈезикКњижевност и Језичку културу, па су и искази стандарда постигнућа  (разврстани по нивоима), тематски груписани  на исти начин. Ове три области неопходно је сагледавати у њиховом међусобном прожимању.

Област Језик

Три нивоа знања

  1. На основном нивоу, ученик треба да овлада основним знањима и умењима из свих дисциплина граматике, као и да примени основна знања о лексици и историји српског књижевног језика – што представља основу језичке писмености на крају средњег образовања, неопходне за живот и рад. Битно је да су фундаментални позитивни ставови према језику дефинисани на основном нивоу.
  2. На средњем нивоу постигнућа очекујемо шира знања и сложеније видове језичке примене. У односу на циљеве и садржај досадашњег наставног програма, уочавамо разлике које се односе на анализу дискурса, у ширем смислу. Од ученика се у стандардима очекује да разуме прагматику српског књижевног језика (нпр. основне принципе вођења дијалога) и појам деиксе (која је битна не само за синтаксу глаголских облика, већ и у наратолошким тумачењима текста), варијетете српског језика и друга знања и вештине које (тренутно) важећи програм не обухвата.
  3. На напредном нивоу постигнућа, ученик треба дубље да промишља о језику (нпр. о вези између језика и мишљења), да разуме појам категоризације, текстуалне кохезије, да овлада сложенијим вештинама и знањима из граматичких дисциплина и сл. На пример, ученик разуме и анализира модел реченице са допунским предикативом и прилошким допунама. Очекујемо да ће стандарде са овог напредног нивоа у довољној мери (више од половине стандарда) испунити онај ученик који намерава да изучава филолошке науке на универзитетском нивоу образовања.

Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Планови, Позајмице, Чланци

О дефинисању и примени стандарда у образовању

Из приручника „Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег и средњег стручног образовања и васпитања у делу општеобразовних предмета“, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (2015)

 

Овај текст намењен је информисању ученика и њихових родитеља.

О појму образовних стандарда

У нашем образовном систему је, према одредбама Закона о основама система образовања и васпитања (2009), предвиђено дефинисање неколико група стандарда, међу којима су и стандарди постигнућа ученика. Пошто су већ у примени општи стандарди постигнућа  за крај првог и другог циклуса основног образовања и крај првог и трећег циклуса основног образовања одраслих, усвајањем стандарда који се односе на средње образовање заокружен је процес стандардизације знања, вештина и компетенција које ученици треба да развију у доуниверзитетском образовању.

Шта се подразумева под појмом образовни стандарди? Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Планови, Позајмице, Чланци

ШТА СУ ТО ОПШТЕ И МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ ?

Будући да се у последње време у школама много говори о стандардима у образовању, о општим и међупредметним компетенцијама, о очекиваним исходима образовања, о унапређивању и осавремењавању наставе… а то је тема која се подједнако тиче и ученика и њихових родитеља, у неколико наредних текстова поделићу са њима изводе из документа који се на ту тему односи. Реч је о приручнику за наставнике који је израђен у оквиру пројекта   Министарства просвете, а чији је издавач Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања – „Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег и средњег стручног образовања и васпитања у делу општеобразовних предмета“ (2015).

Једна од првих тема у овом документу односи се на развијање компетенција код ученика. Шта то заправо значи?

У досадашњим наставним програмима општеобразовних предмета у Србији, како у основним тако и у средњим школама, за сваки појединачни наставни предмет дефинисани су циљеви (а то значи одређивање и планирање намере учења – онога што наставник треба да учини са намером да ученицима пренесе одређено знање), али у средишту тих циљева нису биле компетенције  ученика које ће, као исход (или резултат), проистећи из образовног процеса, у којем је интегрисано, смисаоно и функционално повезано, знање из више различитих дисциплина (или наставних предмета). Наша образовна пракса познаје такозвану корелацију у настави (координисан и симултан рад два или више наставних предмета при обради исте теме), али то није довољно за стицање компетенција које подразумева савремено образовање по европским стандардима.

У документу „Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег и средњег стручног образовања и васпитања у делу општеобразовних предмета“ дефинисане су нове области, важне за лични, професионални и социјални развој и функционисање ученика и након завршетка средњошколског образовања. Предвиђа се да се компетентност за успешно деловање у различитим подручјима живота стиче флексибилним и динамичним интегрисањем и применом знања из различитих предмета обухваћених школским програмима.

Укратко речено, компетентна особа располаже знањем и чињеницама, зна како треба да примени своје знање у пракси и вешто то чини, а притом има и свест о томе зашто је важно да то чини управо на одрђени начин. Циљ школе је, дакле, да исход њеног деловања буду управо такви, компетентни ученици.

Једанаест кључних компетенција које треба развијати код ученика

Компетенције које следе дефинисали су чланови предметних група за стандарде, тако што је за сваку компетенцију формирана привремена радна група коју су чинили представници предметних група. Они су дефинисали исходе за компетенције, водећи рачуна о томе како „њихов“ наставни предмет доприноси развоју одређене компетенције. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Планови, Позајмице, Чланци

О фриволности у песмама Бранка Радичевића

Текст преузет из Зборника радова
у част академика Предрага Палавестре –
ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ (поетика – критика – историја)
Институт за књижевност и уметност, Београд, 1997.

ЛАЗА КОСТИЋ О ФРИВОЛНИМ ЕЛЕМЕНТИМА У ПЕСМАМА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Аутор текста Драгиша Живковић

У историји књижевности познат је онај неповољан суд који је о Бранку Радичевићу и о његовој поезији дао Лаза Костић. [Лаза Костић, „Гете и његова народна свијест”, Црногорка, Цетиње, 1885, бр. 14-23; Зета, Цетиње, 1885, бр. 3-8.] Боравећи тих година на Цетињу, у Црној Гори (1884-1891), као уредник Гласа Црногорца, Костић је у овом своме подужем чланку (у књизи Сабраних дела, 1992, преко 102 странице), говорећи најпре о Гетеу и његовом слабом националном осећању (стр. 97-129), прешао на своје успомене из 1848. (стр. 130-146), да би у другој, већој половини свога чланка говорио о Бранку Радичевићу и његовим песмама. Чланак је остао незавршен, у бр. 8 часописа Зете прекинут је без наставка, али и у делу који је објављен било је већ доста неповољних елемената о Радичевићу: да није довољно или да није уопште учествовао лично у националном покрету у Војводини 1848. године; да су многе његове песме похотљиве и језички аљкаво изражене, најзад – да је све то последица његове тешке болести, туберколозе („сичије”), и да се то одразило и на његовој поезији („сичијава поезија”). Тај чланак је и у своје време и касније изазвао бурну реакцију: о њему су писали Лазар Томановић, Марко Цар, Јован Поповић Липовац, Јован Скерлић, Ђуза Радовић и други. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Позајмице