Архиве категорија: Чланци

Zašto ste zaboravili sve što ste učili u školi i kako da pamtite nove stvari

Why You Forgot Everything You Learned At School (And How To Remember New Stuff)

BY JAMES LANE

Prevod  B. Kondžulović

Umorni ste od zaboravljanja celog tog rečnika stranog jezika koji učite, tek nakon što ste ga s mukom nabubali? Onda je neki trening za poboljšanje pamćenja verovatno dobra ideja. Evo nekih tehnika koje će vam pomoći da zaista pamtite ono što ste naučili.

Hajde da isprobamo mali misaoni eksperiment. Odvojte minut da se u mislima vratite na svoje časove iz oblasti prirodnih nauka koje ste pohađali tokom srednje škole, kako biste utvrdili koliko od toga danas možete da ponovite.

Možete li da objasnite elemente od kojih se sastoji atom, ili neke osnovne principe na kojima se zasniva biologija biljaka? Kako stoje stvari sa fizikom ili osnovnim znanjem iz oblasti hemije? Da li vam u sećanje naviru činjenice i procedure, ili se sećate lika svog profesora, ili pak mirisa prostorije nakon izvođenja eksperimenata?

Svako će imati različit set sećanja, a ona mogu imati vrlo malo veze sa onim što ste zapravo radili na času. Moguće je i da se baš ničega ne sećate. Začuđujuće je koliko brzo uspevamo da zaboravimo ono što smo marljivo prikupljali tokom svih tih dugih sati učenja. Algebra; deljenje velikih brojeva; glagoli, prilozi i odnosne rečenice; šta je uzrokovalo početak Prvog svetskog rata… Gde li je sve to otišlo, pitamo se godinama kasnije. Наставите са читањем

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Позајмице, Чланци

Школска лектира – звучне књиге

Недавно сам својим ђацима, средњошколцима, препричавала дело које нису прочитали. Моји нови прваци као да су имуни на слабе оцене, на прекоре, на разне трикове којима се служим да их мотивишем за читање… На реду је био већ трећи час када је, поново, требало заменити планирану наставну јединицу зато што ученици нису прочитали дело. Нисам била љута, ни збуњена, није то први пут… Било ми је само жао што нису свесни последица своје незаинтересованости. Али их нисам оставила на миру. Добро, рекла сам, нисте хтели  да читате, зато ћете сада да слушате. И почела сам да приповедам о бану Страхињићу. Мало су се мешкољили у почетку, двоје ученика је у пар наврата добацило неумесне коментаре које сам игнорисала, а онда су се сви умирили, гледали у мене и слушали. До последње речи. Коначно сам уловила погледе у којима је било неког ишчекивања и заинтересованости и моја прикривена нелагода што на овакав начин држим час књижевности је нестала.

Да је когод ушао у учионицу вероватно би се питао шта ја то радим. Претварам средњу школу у вртић! Подилазим нераду. Претварам ученике у пасивне слушаоце… А ја сам само тражила начин да реч  некако добацим до њихових ушију, најчешће запушених слушалицама. Имала сам утисак да је та реч допрла и мало дубље. Надам се да се не варам.

Но, то је била само једна епска песма. Шта ћемо када на ред дођу обимнија штива?!

Неко се томе досетио пре мене. На Јутјубу сам пронашла  библиотеку (аудиотеку) у којој се налазе дела увршћена у програм школске лектире. Ко неће (или нема времена, или не може…) да чита, може да слуша. Важно је да мисао која стрпљиво ћути и чека скривена у овим делима пронађе свој циљ.

Довољно је да кликнете на линк звучне књиге и отвориће се цела аудиотека.

З в у ч н е    к њ и г е

2018-03-15_201602

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе, Наставни материјали за II разред средње школе, Наставни материјали за III разред средње школе, Наставни материјали за IV разред средње школе, Позајмице, Чланци

Put do pesme kao put do sebe

Deca danas ne čitaju.  Mladi, naročito.  A odrasli?

Hteli to da priznamo ili ne, jezik većine danas sveden je na potrebe banalne komunikacije, a sposobnost kritičkog i kreativnog mišljenja sve je suženija. Oni koji još, koliko-toliko, umeju lepo da misle i govore, sve ćešće zastaju u nedoumici kada treba to i da zapišu. Štaviše, jezik se potiskuje, a za izražavanje osećanja, mišljenja, stavova, raspoloženja… sve više se koriste takozvani „emotikoni“ (u mejlovima, u komunikaciji na društvenim mrežama, u porukama koje jedni drugima šaljemo telefonom…). Ono što nas kao biološku vrstu čini posebnim (a mnogi vole da kažu i superiornim) polako atrofira.  Seća li se još kogod da „u početku beše reč“?   Lepa, mudra, istinita, stvaralačka, osvešćujuća, samospoznajna… reč ponovo će, izgleda, postati tajna skrivena u knjigama, a knjige – privilegija izabranih. To je retrogradna pojava i strašan paradoks civilizacije koja, zahvaljujući neobuzdanom tehnološkom razvoju, uobražava da još uvek ide uzlaznom linijom.   

U školama, srećom, još uvek postoji književnost, a ima i entuzijasta među nastavnicima koji tvrdoglavo odbijaju da marginalizovanje umetnosti i potiskivanje književnosti, a naročito poezije, sa liste potreba novih generacija, prihvate kao neminovnost protiv koje se ne mogu boriti. Neki među njima kroz svoju praksu dokazuju da poezija danas ipak ne mora biti samo relikt davno prošlih vremena. Postoje načini da mladim ljudima otvorimo put do pesme, koja je prečica na putu do knjige, a to može biti i put koji će ih vratiti njima samima i otkriti im ko su u stvari, čemu istinski teže i šta nipošto ne žele da budu.

U tekstu koji sledi  predstavljen je jedan zanimljiv pristup nastavnika književnosti  iz  Dojlstauna,  grada u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji .

4 Reasons to Start Class With a Poem Each Day

by  Brett Vogelsinger

Četiri razloga da čas započnete pesmom

Prevod B. Kondžulović

Svakog dana u protekle tri godine, započinjao sam čas engleskog jezika u odeljenju učenika devetog razreda – pesmom. Kada sam se prvi put opredelio za ovaj postupak plašio sam se da neću imati dovoljno kondicije (ili dovoljno pesama kojima ću moći da privučem pažnju svojih đaka), da održim kontinuitet i ispunim svaki od 184 dana, koliko traje nastava. I nisam samo ja bio sumnjičav. Na početku svake školske godine, kada objašnjavam kako će izgledati naša dnevna rutina uvoda u časove engleskog jezika, sreću me pogledi iskosa i izvijene obrve.  Ali, nedugo zatim, učenici započinju časove engleskog jezika sa Bilijem Kolinsom, Meri Oliver i Robertom  Pinskim, Rumijem, Macuom Bašoom i Šekspirom. Ovi glasovi, savremni i klasični, pomogli su mi da definišem kulturu u svojoj učionici tako da me moji u čenici, u retkim prilikama kada odložim „pesmu dana“ za kasnije, sami pitaju zbog čega sam to učinio. Priznajem, to mi donese osmeh na lice.

Pa, ako i vas ovogodišnji Naconalni mesec poezije inspiriše da isprobate svakodnevno čitanje poezije na času, možda bar tokom jednog meseca, razmotrite ova četiri razloga zbog kojih bi svakodnevno čitanje poezije na početku časa moglo da protrese vaš svet. Tek, za svaki slučaj, uključio sam nekoliko sugestija u vezi sa izborom pesama.

Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Иновације, Позајмице, Чланци

Nemoj da „dramiš“ ili…

Istražujući mogućnosti  primene drame i dramskih metoda u nastavi, otkrila sam članak koji dramu kao termin sagledava sa aspekta emocionalnog, psihičkog i socijalnog razvoja adolescenata. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, sve što u njemu stoji ide u prilog primeni drame, interkulturalnog učenja kroz dramu i kreativnih dramskih procesa u radu sa učenicima. Kad već moraju da „drame“, (prolazeći neminovno kroz razvojnu fazu u kojoj se, ne samo oni, već i mi koji ih vaspitavamo i obrazujemo – borimo sa vetrenjačama),  zašto to ne bismo činili zajedno, na konstruktivan i stručno vođen način? Ovo je pitanje za razmišljanje, a  članak koji sledi izgleda mi kao dobar podsticaj.

OMG, I Can’t Even: Drama, Social Skills, and the Teenage Brain

By Alex Shevrin

O, moj Bože, ne mogu čak ni da…!

Drama, socijalne veštine i mozak tinejdžera

Prevod  B. Kondžulović

Ako podučavate ili odgajate tinejdžere, rečenice poput ovih sigurno vam zvuče poznato:

-Da li si čula šta je ona rekla o…?

-Ne mogu da verujem da je on…!

-Ona je jedna takva…

-O, Bože, umreću ako…!

-Pogledaj samo ovaj chat/screenshot/Snapchat! Možeš li da veruješ?!

Socijalna drama među tinejdžerima je oduvek sveprisutna, neodoljiva i neće se nikada povući sa scene.  Ali ako se potrudimo da bolje razumemo potrebe koje tinejdžeri izražavaju kroz dramu, možemo im pružiti podršku u razvijanju zdravih veština koje će im koristiti tokom života.

Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Иновације, Позајмице, Чланци

У свету нових технологија

Југославин блог

Први утисци

Шта се дешава када се много креативних људи сличних интересовања нађе на једном месту? Дешавају се сусрети!

Већ на самом улазу Белекспо-центра у коме се одржава регионална конференција „Нове технологије у образовању“, било ми је јасно да ће и поред занимљивих предавача и богатог сајамског програма, највећа драж конфереције бити управо ти сусрети, неформални разговори из којих се црпи највећа енергија.

image Пред почетак конференције – са Жељаном Радојичић Лукић и Владаном Младеновићем

image Е-медицина не познаје границе – Милош Бајчетић из Београда и Един Кадић из Задра

image Оракл наставник – разговор са Душом Вуковић

Организација конференције

Конференцију је отворио министар просвете, Срђан Вербић, говорећи о предностима савремених технологија. Истакао је да технологју не треба да доживљавамо као алат,  већ као прилику за стварање окружења које ће нам омогућити квалитетије образовање.

Screenshot 2016-02-28 12.01.10 Сала Спејс била је сувише мала да прими све заинтересоване

Након свечаног отварања, учесници конференције расули су се, сходно…

View original post 784 more words

Оставите коментар

Објављено под Чланци

Прво место на конкурсу ЗУОВ-а „Сазнали на семинару применили у пракси“, 2015.

На овогодишњем конкурсу  Завода за унапређивање образовања и васпитања – Сазнали на семинару применили у пракси   наставни пројекат  Учимо да учимо – Мисли авангардно!  чије су ауторке Бранијета Конџуловић, Татјана Томић  Ђоровић и Марија Величковић, освојио је прву награду. 

Рад којим је пројекат представљен објављен је на сајту Виблионица.

2015-12-16_111220

6 коментара

Објављено под Учење и пројекти, Чланци

Sajam knjiga: Trinaest posebnih

OD KNJIGE DO DUŠE

Naravno, nemamo nameru da vas za ruku držimo, a nije nam namera ni da vam lomimo volju i namećemo sud. Ipak, imajući u vidu i ovogodišnju donekle i neracionalno obimnu ponudu, svaka pomoć u snalaženju na temu sajamskih noviteta i premijera je dobrodošla. Stoga, pred vama je trinaest predloga, po jedan iz ponude svakog od trinaest izdavača, a tu je i još podosta hitrih sugestija šta se to još valjano može naći i pazariti na svakoj od pomenutih „adresa“ tokom predstojećeg Sajma knjiga u Beogradu.

Sajam knjiga trinaest posebnih

View original post 2.172 more words

Оставите коментар

Објављено под Чланци

Филм „Сеобе“, по роману М. Црњанског

Наш велики режисер, Александар Саша Петровић, снимио је 1989. године филм „Сеобе“ у француско-југословенској продукцији. Радња филма заснована се на првој књизи истоименог романа Милоша Црњанског.

Гледање филма нипошто не може заменити читање романа, јер је то сасвим другачија уметничка форма која уметницима (у овом случају сценаристи, режисеру, глумцима) даје слободу да се изразе на нови, оригиналан начин, али вам може бити добар увод у читање. Приближиће вам простор и време, атмосферу ратног метежа, политичку и друштвену климу… Када прочитате роман и сами ћете видети колико слободе у интерпретацији овог дела Милоша Црњанског је себи приуштио аутор филма.

Оставите коментар

Објављено под Чланци

Грађење ликова у приповедачкој прози Илије Вукићевића

Илија Вукићевић је, данас готово заборављени, српски писац с краја деветнаестог века, о којем шира читалачка публика зна мало или ништa, па и не слути да се иза његове анонимности крије прави бисер наше литературе тога доба, без којег епоха српског реализма губи веома битну карику у прелазу ка модернијем књижевном стваралаштву. Превидом или неком необјашњивом намером, која излази из оквира литерарних и уметничких критеријума, изопштен је из ,,Историје нове српске књижевностш”, Јована Скерлића, па је тако остао доступан само књижевним трагаоцима и поштоваоцима књижевности, који се у свом читалачком избору не руководе препорукама ауторитета.

2015-03-19_000932

 

 

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за II разред средње школе, Чланци

Crnjanski u Londonu

Znakovi

Dragan R. Aćimović*

Stvaranje u teskobi

London, ponedeljak, 25. decembra 1961.
Prvi dan Božića u Londonu. Hladno kao što se može pretpostaviti. Ali, dok i po hladnoći, u Evropi, ljudi na ovaj dan izlaze u šetnju, u Londonu su ulice, takoreći, prazne. Po gdekoji prolaznik u kvartu Noting hila, koji je postao kvart obojenih ljudi i siromašnih emigranata iz istočne Evrope, naselje iz kojeg se iseljavaju Englezi. Iz jednog bara, prekoputa stanice „Landbrok Gruv“, izlaze podgrejani Englezi, teturajući se.

View original post 9.943 more words

Оставите коментар

Објављено под Чланци