Архиве категорија: Чланци

Poezija u slici i reči

Jedna od čestih tema među nastavnicima koji predaju književnost u srednjim školama je čitanje ili preciznije , otpor novoh generacija prema čitanju beletristike. Govori se o tome kako učenici ništa ne čitaju, kako nemaju strpljenja da se bave umetničkim štivom  i kako čak, mnogi od njih, nisu u stanju ni da proniknu u smisao teksta koji obiluje prenesenim značenjima. Otpor prema čitanju dovodi do toga da se i poznavanje maternjeg jezika kroz generacije sužava i svodi na nedopustivo mali leksički fond, pa jezik gubi mnoge svoje moćne funkcije, koliko ekspresivne toliko i receptivne, jer mladi teško pronalaze reči  koje bi povezali sa svojim mislima, emocijama, težnjama…

Mnogo godina radila sam u srednjoj stručnoj školi i znam da je, mada nije ispočetka bilo tako, ova konstatacija s godinama postajala sve tačnija. U nastojanju da nešto promenim,  pribegavala sam različitim metodama ne bih li kod svojih đaka probudila osećaj za lepotu jezika i svest o njegovoj nesagledivoj moći. Imala sam sreću da radim u umetničko-zanatskoj školi u kojoj nije bilo toliko teško povezati ekspresivnost reči sa sklonošću mojih učenika da se lako i vešto likovno izražavaju, pa sam odlučila da to dvoje spojim u jednom malom eksperimentu. Čim sam na internetu otkrila blackout poeziju, nisam oklevala da zajedno sa svojim učenicima istražim ovu pesničku „tehniku“.  Nije nam bilo potrebno mnogo; dovoljno je bilo da na čas donesu stranice sa tekstom iz nekih novina, starih čitanki ili čega god, olovke i bojice i svoju radoznalost i kreativnost. Zašto nam je to bilo potrebno? Zato što blackout poezija nastaje izdvajanjem reči na već postojećem tekstu, njihovim smisaonim povezivanjem i isticanjem, tako da dobijaju posve novi smisao i značenje. To je kao neka vrsta „reciklaže“ tuđeg teksta. Iz nekog novinskog članka o dnevnim događajima može da nastane sasvim nova, originalna tvorevina, pesma, aforizam, kakva lepa sentenca… Dodatnu vrednost ovim radovima daje  crtež kojim se prekriva ostatak teksta, a u tu veštinu svojih đaka nisam sumnjala.

Budući da smo upravo proučavali modernizam u književnosti, odlučila sam da to bude kontekst u koji će učenici nastojati da uklope kako svoje pesničke, tako i likovne tvorevine. Imali su slobodu da rade samostalno ili u paru i zadatak da se pripreme da nakon završetka svojih radova obrazlože zašto su ih osmislili upravo tako.  Koliko god sam bila uzdržana u svojim očekivanjima, moram priznati da sam bila fascinirana rezultatima. Iako je među njima bilo i naivnih dečijih crteža i reči koje nisu zvučale baš kao poezija, većina radova je u potpunosti uspela. Posebno dragocena je bila analiza koja je usledila. Učenici su veoma kritički govorili o radovima svojih drugova, a nastojali su i da valjano obrazlože sopstvena ostvarenja. Osim otkrivanja mogućih značenja svojih pesničkih tvorevina, uočavali su i šta se u njima može dovesti u vezu sa poetikom avangardnog stvaralaštva, a šta odstupa od nje. Tako smo u dva školska časa spojili više stvari – učili smo kako nastaje poezija, istraživali mogućnosti jezika i obnovili znanje o avangardnoj umetnosti.

O tome koliko smo zaista uspeli u svom blackout poetry eskperimentu govore radovi mojih učenika.

Branijeta Kondžulović

S jeseni, Ivana Rajkovića

Autor: Ivan Rajković

S jeseni,
divlji kesten pada
-vrtoglavo.
Trebalo bi dati anđelu plod
kada sunce crta
zvezdice od zlata.

Наставите са читањем

Advertisements

4 коментара

Објављено под Иновације, Учење и пројекти, Чланци

Хајде да најпре направимо селфи!

Преузето из дневног листа Политика

Аутор Марија Ђурђевић

Несигурност, рањивост, зебња, усамљеност, унутрашња празнина, страх од разочарања, немогућност да се испуне своја или туђа очекивања и жаљење због тога, само су неки од аспеката живота модерног човека о којима се на друштвеним мрежама не говори. Фаворизују се успех, лепота, хедонизам, радост, повезаност са другима. Укратко, фаворизује се привид

(Илустрација Драган Стојановић)

Када се друштвена мрежа Инстаграм као платформа за дељење фотографија и видео-снимака појавила 6. октобра 2010, мало ко је могао наслутити популарност коју ће врло брзо стећи (званични сајт ове друштвене мреже бележи милион регистрованих корисника током прва два месеца, број који је до септембра прошле године порастао на 800 милиона). Према статистичким подацима из априла 2018. највећи број корисника Инстаграма припада популацији млађој од 35 година (60,5 одсто корисника је старости између 18 и 34 године), при чему су оба пола скоро подједнако заступљена.

Попут осталих друштвених мрежа и Инстаграм почива на потреби својих корисника да живот поделе са Другим.

Још је 1979. Кристофер Лаш прогласио америчку културу нарцисистичком, а имајући у виду процес глобализације, појаву интернета и друштвених мрежа, може се са правом рећи да је савремена култура прерасла свој изворни нарцисизам и постала хипернарцисистичка. У њој се слободни, атомизовани појединци, неспособни „да покажу занимање за било шта осим за себе“, такмиче за моћ и богатство који су изједначени са срећом, а просечност и неуспех се не праштају.

Појам нарцисизма и нарцисоидне личности увео је на велика врата у 20. веку Сигмунд Фројд. У есеју О нарцисизму из 1914. године он прави разлику између примарног и секундарног нарцисизма, при чему је примарни нарцисизам уобичајена појава у раној животној фази свих људи у којој долази до формирања Ега, док се секундарни нарцисизам односи на преусмерење либидиналне енергије у каснијем животном периоду са објеката у спољном свету на Его, што резултира смањењем интересовања за спољни свет и заблудама о сопственој вредности и величини.

 

3 коментара

Објављено под Чланци

Pisac Enes Halilović u emisiji Književni dijalog

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Кутак за читање, Чланци

Čarobna emisija „Zujalica“ na RTS-u

Zahvaljujući redakciji Kulturno-umetničkog programa RTS-a, u moru bezvrednih i štetnih sadržaja koji preplavljuju televizijske kanale uzduž i popreko, izdvajaju se biseri poput emisije „Zujalica“ namenjene deci i mladima.
Preporučujem vam da pogledate jednu predivnu epizodu o onim nevidljivim čarobnjacima bez kojih bezbrojne knjige uz koje se razvijamo, odrastamo i postajemo bolji ljudi, ne bi nikada došle u naše ruke. Priča o prevodiocima i nezasluženo skrajnutom i skrivenom značaju, vrednosti i lepoti njihovog zanimanja.

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Кутак за читање, Чланци

Elektronski dnevnik – paradigma navrat-nanos obrazovanja u Srbiji

KLOTFRKET blog • Ljubinka Boba Nedic • prosveta • obrazovanje • roditeljstvo • vaspitanje • gramatika engleskog jezika

Извор: Elektronski dnevnik – paradigma navrat-nanos obrazovanja u Srbiji

2018-11-15_164816

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Позајмице, Чланци

Srpska duhovna baština na Kosovu

Kliknite na mapu kako biste mogli da pristupite uvećanom izdanju.

Na karti Srpska duhovna baština na Kosovu i Metohiji predstavljeno je 1996 toponima, među kojima 1181 predstavlja crkve i crkvišta. Osim crkava, obeležene su i lokacije na kojima se nalazi 115 manastira i manastirišta, 48 isposnica, 8 spomen-kapela i spomen-kosturnica, 534 stara groblja, 96 tvrđava, starih gradina i trgovišta i 14 dvoraca srednjovekovne srpske vlastele.

Od kamena iz pravoslavnih hramova širom Kosova i Metohije, koji su kroz istoriju skrnavljeni i rušeni počevši od turskog vremena, pa sve do sadašnjih dana, sazidano je 55 džamija; 50 tako nastalih džamija još uvek postoji. Osim toga, tim osveštanim kamenom građeni su i mostovi, vodenice, škole, privatne kuće, ambulante… Mnoga crkvišta i srpska groblja su preorana i pretvorena u pašnjake i njive, a neka su i potopljena zbog gradnje akumulacionih jezera.

Ako bismo površinu Kosova i Metohije pretvorili u jednu pravu liniju i na nju upisali sve dragocene lokalitete koji se ubrajaju u srpsku duhovnu baštinu na ovom području, naišli bismo na po jedno vredno zdanje na svaka 2,4 kilometra.

Danas svedočimo donošenju sramnih odluka koje u pitanje dovode istorijsko pravo srpskog naroda, ne samo nad Kosovom kao teritorijom, nego i nad pravoslavnom hrišćanskom baštinom na Kosovu i Metohiji. I dok nas sa svih strana pozivaju na samoodricanje i zaborav, osetila sam potrebu da vas pozovem da, makar i  letimičano, zavirite u ovu mapu. Čak i onome ko ništa ne zna o srpskoj istoriji postaće jasno kakav značaj u njenom kulturnom razvoju predstavlja ovo područje.

Izvor: Vukotić Media

2 коментара

Објављено под Чланци

КАКО ЈЕ РЕЧ „ВАМПИР” ИЗ СРБИЈЕ ОТИШЛА У СВЕТ

Ближи се Дан вештица, који се, као и сва друга помодарства која као поплава навиру са Запада, већ одомаћио у нашој урбаној култури. За разлику од градске деце, деца на селу, верујем, још увек знају да се тог дана, 31. октобра, по православном хришћанском календару, слави име светог апостола и јеванђелисте Светог Луке. Но, кад је већ тако како је, под претпоставком да ће се многи те ноћи маскирати у вештице и вампире, ево и једног стручног објашњења о пореклу речи „вампир“.

Текст преузет из публикације:

ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ
ПОЕТИКА – КРИТИКА – ИСТОРИЈА
Зборник радова у част академика Предрага Палавестре
Уредио Миодраг Матицки
Институт за књижевност и уметност, Београд, 1997.

Аутор: Ана Радин

Ana Radin
HOW WORD VAMPIRE LEFT SERBIA AND ENTERED THE WORLD
How word vampire left Serbia and entered the world

Summary

Although the problem regarding the origin of the word vampire has not been resolved so far, and in spite of the fact that the greatest etymologists are quarreling over its pre-Slavonic, Turkish, Greek, even Hungarian origin, there is the unquestionable truth that at the beginning of the 18th century that word left Serbia, spreading over Europe in no time. First in the German, then French and English languages, where it prevailed over the indigenous expressions soon to erase them completely.

This paper is devoted to a spectacular and ’’curious” story of a journey of the word vampire from Serbia to the rest of Europe, and to „vampire affairs” of 1725 and 1732 which took place in the villages of Kisiljevo and Medvedja. Since at the time Austria ruled over Serbian territory all the way to Stalac, owing to the proverbial pedantry of its administration, the sensational and mass phenomena of vampires in the mentioned villages were described in detail and sent as official documents do Vienna where they can still be found in the State archives.

 

КАКО ЈЕ РЕЧ „ВАМПИР” ИЗ СРБИЈЕ ОТИШЛА У СВЕТ

R. de Moraine – Book – Les tribunaux secrets – publ. 1864 „Le Vampire“, engraving.

Прича о спектакуларном путовању речи вампир из једне европске земље у другу и о тајанственим и невероватним „појавама” вампира у Србији почетком XVIII века давно је заборављена. У време кад су се ти догађаји збили, због неповољних историјских прилика, домаћа јавност једва да је о њима нешто сазнала. За разлику од ње, у великим европским центрима – најпре у Бечу а ускоро и у другим – најшира јавност дочекала је вест о необичним догађајима у Србији као велику сензацију. Тада је први пут сазнала и за саму реч вампир.

Из тих разлога у науци се држи да су појаве вампира у Србији „изашле на глас” тек онда када је њеним северним крајевима завладала Аустрија.  Мада изгледа невероватно, то је заиста тако. Наставите са читањем

4 коментара

Објављено под Кутак за читање, Позајмице, Чланци

Стандарди постигнућа за предмет Српски језик и књижевност

Из приручника „Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег и средњег тручног образовања и васпитања у делу општеобразовних предмета“,
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (2015)

Текст је намењен информисању ученика и њихових родитеља.

 

Наставни програм предмета Српски језик и књижевност обухвата три традиционалне области: ЈезикКњижевност и Језичку културу, па су и искази стандарда постигнућа  (разврстани по нивоима), тематски груписани  на исти начин. Ове три области неопходно је сагледавати у њиховом међусобном прожимању.

Област Језик

Три нивоа знања

  1. На основном нивоу, ученик треба да овлада основним знањима и умењима из свих дисциплина граматике, као и да примени основна знања о лексици и историји српског књижевног језика – што представља основу језичке писмености на крају средњег образовања, неопходне за живот и рад. Битно је да су фундаментални позитивни ставови према језику дефинисани на основном нивоу.
  2. На средњем нивоу постигнућа очекујемо шира знања и сложеније видове језичке примене. У односу на циљеве и садржај досадашњег наставног програма, уочавамо разлике које се односе на анализу дискурса, у ширем смислу. Од ученика се у стандардима очекује да разуме прагматику српског књижевног језика (нпр. основне принципе вођења дијалога) и појам деиксе (која је битна не само за синтаксу глаголских облика, већ и у наратолошким тумачењима текста), варијетете српског језика и друга знања и вештине које (тренутно) важећи програм не обухвата.
  3. На напредном нивоу постигнућа, ученик треба дубље да промишља о језику (нпр. о вези између језика и мишљења), да разуме појам категоризације, текстуалне кохезије, да овлада сложенијим вештинама и знањима из граматичких дисциплина и сл. На пример, ученик разуме и анализира модел реченице са допунским предикативом и прилошким допунама. Очекујемо да ће стандарде са овог напредног нивоа у довољној мери (више од половине стандарда) испунити онај ученик који намерава да изучава филолошке науке на универзитетском нивоу образовања.

Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Планови, Позајмице, Чланци

О дефинисању и примени стандарда у образовању

Из приручника „Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег и средњег стручног образовања и васпитања у делу општеобразовних предмета“, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (2015)

 

Овај текст намењен је информисању ученика и њихових родитеља.

О појму образовних стандарда

У нашем образовном систему је, према одредбама Закона о основама система образовања и васпитања (2009), предвиђено дефинисање неколико група стандарда, међу којима су и стандарди постигнућа ученика. Пошто су већ у примени општи стандарди постигнућа  за крај првог и другог циклуса основног образовања и крај првог и трећег циклуса основног образовања одраслих, усвајањем стандарда који се односе на средње образовање заокружен је процес стандардизације знања, вештина и компетенција које ученици треба да развију у доуниверзитетском образовању.

Шта се подразумева под појмом образовни стандарди? Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Планови, Позајмице, Чланци

ШТА СУ ТО ОПШТЕ И МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ ?

Будући да се у последње време у школама много говори о стандардима у образовању, о општим и међупредметним компетенцијама, о очекиваним исходима образовања, о унапређивању и осавремењавању наставе… а то је тема која се подједнако тиче и ученика и њихових родитеља, у неколико наредних текстова поделићу са њима изводе из документа који се на ту тему односи. Реч је о приручнику за наставнике који је израђен у оквиру пројекта   Министарства просвете, а чији је издавач Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања – „Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег и средњег стручног образовања и васпитања у делу општеобразовних предмета“ (2015).

Једна од првих тема у овом документу односи се на развијање компетенција код ученика. Шта то заправо значи?

У досадашњим наставним програмима општеобразовних предмета у Србији, како у основним тако и у средњим школама, за сваки појединачни наставни предмет дефинисани су циљеви (а то значи одређивање и планирање намере учења – онога што наставник треба да учини са намером да ученицима пренесе одређено знање), али у средишту тих циљева нису биле компетенције  ученика које ће, као исход (или резултат), проистећи из образовног процеса, у којем је интегрисано, смисаоно и функционално повезано, знање из више различитих дисциплина (или наставних предмета). Наша образовна пракса познаје такозвану корелацију у настави (координисан и симултан рад два или више наставних предмета при обради исте теме), али то није довољно за стицање компетенција које подразумева савремено образовање по европским стандардима.

У документу „Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег и средњег стручног образовања и васпитања у делу општеобразовних предмета“ дефинисане су нове области, важне за лични, професионални и социјални развој и функционисање ученика и након завршетка средњошколског образовања. Предвиђа се да се компетентност за успешно деловање у различитим подручјима живота стиче флексибилним и динамичним интегрисањем и применом знања из различитих предмета обухваћених школским програмима.

Укратко речено, компетентна особа располаже знањем и чињеницама, зна како треба да примени своје знање у пракси и вешто то чини, а притом има и свест о томе зашто је важно да то чини управо на одрђени начин. Циљ школе је, дакле, да исход њеног деловања буду управо такви, компетентни ученици.

Једанаест кључних компетенција које треба развијати код ученика

Компетенције које следе дефинисали су чланови предметних група за стандарде, тако што је за сваку компетенцију формирана привремена радна група коју су чинили представници предметних група. Они су дефинисали исходе за компетенције, водећи рачуна о томе како „њихов“ наставни предмет доприноси развоју одређене компетенције. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Планови, Позајмице, Чланци