Архиве категорија: 1.Приступ књижевним делима

Преведи ми Његоша!

О „Горском вијенцу“ написано је безброј есеја, студија, тумачења, но опет, ретко се може пронаћи средњошколац који ће рећи да је, уз сву доступност литературе, ово Његошево дело потпуно разумео. Да не говоримо о томе колико њих је радо читало и сам еп, а камоли да томе придодаје и литературу… Као непосредан повод да се прихватим овог прилично незахвалног посла послужило ми је питање ученице, које сам чула у пролазу, (упућено с резигнацијом групи вршњака са којима је стајала држећи у руци „Горски вијенац“): „Људи, може ли неко да ми преведе овог Његоша? Џабе сам читала кад ништа не разумем!“  Познајем дете, знам да је одговорна и марљива и не сумњам да је уложила напор да дело прочита и припреми се за час. За разлику од многих који не читају ни лакша штива, она заиста заслужује да добије одговор на постављено питање.

Ма колико некоме ово изгледало банално, одлучила сам да за њу и неку другу децу којој је потребна оваква помоћ „преведем“ одломке из „Горског вијенца“, односно да их (без икаквих уметничких претензија и жеље да некаквим „препевом“ скрнавим Његошево дело) објасним језиком  који они разумеју.

Кликом на линк  отвориће се текст који сам објавила на сајту Виблионица

Објашњење одломака из „Горског вијенца“

 

Advertisements

2 коментара

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за II разред средње школе

Put do pesme kao put do sebe

Deca danas ne čitaju.  Mladi, naročito.  A odrasli?

Hteli to da priznamo ili ne, jezik većine danas sveden je na potrebe banalne komunikacije, a sposobnost kritičkog i kreativnog mišljenja sve je suženija. Oni koji još, koliko-toliko, umeju lepo da misle i govore, sve ćešće zastaju u nedoumici kada treba to i da zapišu. Štaviše, jezik se potiskuje, a za izražavanje osećanja, mišljenja, stavova, raspoloženja… sve više se koriste takozvani „emotikoni“ (u mejlovima, u komunikaciji na društvenim mrežama, u porukama koje jedni drugima šaljemo telefonom…). Ono što nas kao biološku vrstu čini posebnim (a mnogi vole da kažu i superiornim) polako atrofira.  Seća li se još kogod da „u početku beše reč“?   Lepa, mudra, istinita, stvaralačka, osvešćujuća, samospoznajna… reč ponovo će, izgleda, postati tajna skrivena u knjigama, a knjige – privilegija izabranih. To je retrogradna pojava i strašan paradoks civilizacije koja, zahvaljujući neobuzdanom tehnološkom razvoju, uobražava da još uvek ide uzlaznom linijom.   

U školama, srećom, još uvek postoji književnost, a ima i entuzijasta među nastavnicima koji tvrdoglavo odbijaju da marginalizovanje umetnosti i potiskivanje književnosti, a naročito poezije, sa liste potreba novih generacija, prihvate kao neminovnost protiv koje se ne mogu boriti. Neki među njima kroz svoju praksu dokazuju da poezija danas ipak ne mora biti samo relikt davno prošlih vremena. Postoje načini da mladim ljudima otvorimo put do pesme, koja je prečica na putu do knjige, a to može biti i put koji će ih vratiti njima samima i otkriti im ko su u stvari, čemu istinski teže i šta nipošto ne žele da budu.

U tekstu koji sledi  predstavljen je jedan zanimljiv pristup nastavnika književnosti  iz  Dojlstauna,  grada u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji .

4 Reasons to Start Class With a Poem Each Day

by  Brett Vogelsinger

Četiri razloga da čas započnete pesmom

Prevod B. Kondžulović

Svakog dana u protekle tri godine, započinjao sam čas engleskog jezika u odeljenju učenika devetog razreda – pesmom. Kada sam se prvi put opredelio za ovaj postupak plašio sam se da neću imati dovoljno kondicije (ili dovoljno pesama kojima ću moći da privučem pažnju svojih đaka), da održim kontinuitet i ispunim svaki od 184 dana, koliko traje nastava. I nisam samo ja bio sumnjičav. Na početku svake školske godine, kada objašnjavam kako će izgledati naša dnevna rutina uvoda u časove engleskog jezika, sreću me pogledi iskosa i izvijene obrve.  Ali, nedugo zatim, učenici započinju časove engleskog jezika sa Bilijem Kolinsom, Meri Oliver i Robertom  Pinskim, Rumijem, Macuom Bašoom i Šekspirom. Ovi glasovi, savremni i klasični, pomogli su mi da definišem kulturu u svojoj učionici tako da me moji u čenici, u retkim prilikama kada odložim „pesmu dana“ za kasnije, sami pitaju zbog čega sam to učinio. Priznajem, to mi donese osmeh na lice.

Pa, ako i vas ovogodišnji Naconalni mesec poezije inspiriše da isprobate svakodnevno čitanje poezije na času, možda bar tokom jednog meseca, razmotrite ova četiri razloga zbog kojih bi svakodnevno čitanje poezije na početku časa moglo da protrese vaš svet. Tek, za svaki slučaj, uključio sam nekoliko sugestija u vezi sa izborom pesama.

Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Иновације, Позајмице, Чланци

Грађење ликова у приповедачкој прози Илије Вукићевића

Илија Вукићевић је, данас готово заборављени, српски писац с краја деветнаестог века, о којем шира читалачка публика зна мало или ништa, па и не слути да се иза његове анонимности крије прави бисер наше литературе тога доба, без којег епоха српског реализма губи веома битну карику у прелазу ка модернијем књижевном стваралаштву. Превидом или неком необјашњивом намером, која излази из оквира литерарних и уметничких критеријума, изопштен је из ,,Историје нове српске књижевностш”, Јована Скерлића, па је тако остао доступан само књижевним трагаоцима и поштоваоцима књижевности, који се у свом читалачком избору не руководе препорукама ауторитета.

2015-03-19_000932

 

 

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за II разред средње школе, Чланци

Простор, време и људи у роману „Сеобе“, Милоша Црњанског

1seoba

Паја Јовановић, „Сеоба Србаља“

 

О роману „Сеобе“ говорићемо у књижевном и историјском контексту, узимајући у обзир све припреме које су ученици обавили, прикупљајући информације на које су упућени при подели истраживачких задатака. 

Затварајући круг који су Вук Исакович и његов колективни сапатник, Славонско-подунавски пук, начинили од поласка у рат до повратка из њега (Петроварадин-Печуј-Грац-Виртемберг-Енглштат-Мајнц-Штразбург-Петроварадин) и годишњи (временски) циклус од пролећа 1744. до истог периода 1745. , уочићемо кружно кретање људи и времена; у тај затворени оквир сместићемо своју причу о делу.

Наставите са читањем

2 коментара

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе

Припрема за час о роману „Сеобе“

Наставна јединица: „Сеобе“ (прва књига), Милоша Црњанског

Роман „Сеобе“, Милоша Црњанског спада у штиво које ученици из генерације у генерацију све мање читају, сматрају га неразумљивим и неприступачним и зато се нерадо, а то значи и неадекватно припремају за обраду ове наставне јединице.
Нови приступ часу, сугестије и информације које ученици могу добити посредством неке интернет странице можда неће поспешити читање, али може смањити њихов отпор према делу и припремити их да се отворе за разумевање његовог садржаја.

Васпитно-образовни задаци: Упознавање са поетиком и стваралаштвом Милоша Црњанског. Спознавање места аутора у окриљу епохе међуратне књижевности. Препознавање одлика суматраизма и откривање значења и порука у роману „Сеобе“. Оспособљавање ученика за самостално истраживање и одгонетање смисла уметничког текста. Успостављање везе између уметничке стварности и живота (у историјском и савременом контексту). Развијање сарадничког односа у тумачењу уметничког дела. Подстицање ученика на размишљање о суштинским вредностима у животу појединца и народа. Неговање љубави и самопоштовања према сопственом националном бићу, кроз предуслов упознавања са културом и историјом свог народа. Наставите са читањем

1 коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Иновације, Наставни материјали за III разред средње школе

Божанствена комедија

Dante Aligijeri

Микелино: Данте са “Божанственом комедијом” у руци

(у позадини: пакао, чистилиште, Фиренца)

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Иновације, Наставни материјали за I разред средње школе

На Дрини ћуприја

Picture1

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе

Прича о мосту без имена и знака

Одгонетање смисла Андрићеве приповетке  „Мост на Жепи

 Мада је уобичајено да књижевним текстовима приступамо следећи нит приповедања у њима, одгонетање значења ове Андрићеве приче започећемо „обрнутим редоследом“. Уместо да пратимо ток нарације и одмах  на почетку се посветимо Јусуфу везиру и преломном тренутку у његовом животу, усмерићемо пажњу на крај приче. Позабавићемо се пишчевим  освртом на околности под којима је настала приповетка  „Мост на Жепи“, сусретом наратора са мостом и утисцима које та, двоструко неочекивана, грађевина  изазива код уморног путника.

Примећујемо да је писац  једнако импресиониран  нестварном  лепотом  тог  архитектонског здања, колико  и нескладом између његове префињености и кршевитог,  дивљег окружења  у којем га је затекао. 

„Гледан са стране, његов бео и смело извијен лук је изгледао увек издвојен и сам и изненађивао путника као необична мисао, залутала и ухваћена у кршу и дивљини.“  

Са том  „залуталом мисли“ утиснутом у топлом камену  писац се „одмах споразумео“ и одлучио да мосту напише историју.  За наше потпуно разумевање те „историје“, али и самог поступка њеног стварања,  важан је још један податак  –  на овом мосту нема натписа, нити икаквих трагова о градитељу и дародавцу. Све што ћемо сазнати дугујемо снажном утиску који је на писца оставио мост  и његовом  нарочитом умећу  да оскудност чињеница и историјских података надомести  измаштаним,  али сасвим  могућим  и стварном животу блиским,  људским карактерима и околностима.

b_1211180034

Да бисмо пронашли одговор на питање откуда таква отмена и складна грађевина у дивљем и негостољубивом кршу „пуном кукриковине и павите“, враћамо се на почетак приче. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за II разред средње школе

„Проклетa aвлијa“

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС    

О причи и причању  у „Проклетој aвлији“ Иве Андрића

Час припремила и реализовала Бранијета Конџуловић

Подаци о часу:

Час је намењен извођењу у средњим стручним школама ( у којима  је ниво предзнања  и степен заинтересованости за литературу релативно низак ), као вид интелектуалне провокације ученика и подстицаја да прихвате улогу активнoг читаоца, уместо да пасивно извршавају своје ђачке обавезе.    (Наставна тема заступљена је у редовном школском програму за четврти разред.)

У реализацији наставне јединице коришћена је пауер поинт (Power Point) презентација у коју су уграђени аудио и видео материјали. У припреми наставних материјала учествовали су и ученици (у ППТ уграђени су ликовни радови ученика из претходних генерација). Ученицима са изразитим смислом за сликање и цртање, који су мање склони вербалном изражавању,  дата је могућност да током часа, инспирисани интерпретацијама својих другова, цртају крокије књижевних јунака.  Мотивација ученика за рад  постигнута је и специфичним драмским задатком  (ученици су осмислили и гласовно интерпретирали кратке драмске скице на почетку првог и на крају другог часа).

Обрада наставне јединице траје два школска часа.

ПРИКАЗ ЧАСА 

(документ се отвара кликом на линк)

Презентација:

2014-12-26_214513

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Иновације, Наставни материјали за IV разред средње школе

КЊИЖЕВНОСТ КАО УМЕТНОСТ

Мада приказује објективну стварност у својим делима (било да је реч о свету који га окружује или који га испуњава), књижевник у ствари износи свој лични доживљај те стварности, и изражава свој однос према њој. Тај стварни свет (сваки предмет, појава и детаљ преузети из стварности и унети у дело), писац прожима својом  маштом, осећањем и мислима, дајући тако свом делу субјективни карактер, стварајући неки нови, уметнички и непоновљив свет. Иако је у основи истинит, тај новостворени, уметнички свет се сада јавља као нешто више и сложеније јер је обогаћен неочекиваним сликама, асоцијацијама и скривеним значењима. Та значења одгонетају читаоци (свако на свој начин) посредством уметничког доживљаја.

Језик у уметничком тексту задржава своје основно  значење, али добија и друга, пренесена, неочекивана – метафорична значења и тако постаје много богатији и изражајнији. Свако вредно књижевно дело је вишезначно и може се ишчитавати на више нивоа (свако ново читање може нам открити нова скривена значења). Језик уметничке књижевности је пун стилских фигура, милозвучан, језгровит, слојевит и зато је богат и леп. Лепота језика и вишезначност дела постижу се посебним избором речи и њиховим комбиновањем у конструкције које су неочекиване и изненађујуће. Склад и лепоту дела, осим богатства значења, одређује и звучни слој речи и њихова ритмичка организација (нарочито у лирици).

Поменута својства и вредности књижевности као уметности можемо откривати и у сасвим кратким песничким формама. Пример за то је веома сугестивна, сликовита и садржајна песничка минијатура Добрише Цесарића: мисаона (рефлексивна)  и описна (дескриптивна) песма „Слап“.

                    Слап

 Тече и тече, тече један слап;images

Шта у њему значи моја мала кап?

Гле, једна дуга у води се ствара,

И сја и дршће у хиљаду шара.

 

Тај сан у слапу да би мого сјати,

И моја капља помаже га ткати.

Упутства за самостално истраживање:

 -Пажљиво прочитај песму и потруди се да створиш слику у својој машти.

(Вероватно замишљаш раскошни водопад обасјан сунцем чији зраци у њему стварају дугу. Дуга подрхтава у ваздуху и непрекидно се мења, као да и сама тече, неухватљива у својој лепоти и непоновљивости.)

-Покушај, на основу првог утиска, да одредиш којој лирској врсти припада песма „Слап“.

Ако повежеш назив песме са сликом коју је песник помоћу речи створио у твом уму, сигурно ћеш закључити да је реч о описној (дескриптивној) песми. Али…

Постоје стихови који уносе сасвим другачије, неочекивано значење у ову слику. Пронађи их и покушај да објасниш њихов смисао. На тај начин, песма ће постати мисаона (рефлексивна), јер, као што видиш, песник размишља, пита се и покушава да нађе неке одговоре.

-Шта нам песник сугерише понављањем глагола тећи и употребом везника и у првом стиху?

-Има ли почетак и крај тај ток?

-На основу чега уметник доводи себе у везу са слапом?

-Ако је у том слапу садржана и песникова мала кап шта онда слап заправо представља?

-На који начин песник оцењује свој значај успостављајући однос између своје мале капи и слапа?

Какве га сумње муче?

Ако на тај начин говори о свима нама, шта у први мах закључује?

-Ипак, угледавши дугу, песник мења свој став. Чега је постао свестан?

-Објасни последње стихове:

Тај сан у слапу да би мого сјати,

И моја капља помаже га ткати.

-Какав је допринос те нечије мале капи вечном току слапа и настанку дуге која изгледа као остварење сна?

(Да ли би било дуге без капи? Од чега је заправо сачињен слап?)

Ако ти ове сугестије нису биле довољне да песму у потпуности разумеш, прочитај интерпретацију преузету из уџбеника Књижевност и српски језик за први разред средње школе (аутори: Ч. Ђорђевић и  П. Лучић ):

Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за I разред средње школе