Из наше књижевности феудалног доба
Просвета, Београд, 1975.
Избор, редакција, превод и коментари
др Драгољуб Павловић и
др Радмила Маринковић
Веома популаран роман у средњем веку познат још и као
Српска Александрида
Живот Александра Великог, највећег освајача старога света, описао је, поред осталих, и Плутарх, али је у средњем веку, најпре у западноевропским књижевностима, а затим и у Византији много више била читана и прерађивана тзв. Псеудо-Калистенова књига о Александру, у коју су, поред историјских података, ушле и многобројне митолошке и фантастичне приче. Прераћујући ту Псеудо-Калистенову биографију, средњовековни писци су од Александра Великог начинили идеализиран тип средњовековног владара и освајача и због тога је „Роман о Александру Великом“ у феудалном друштву служио не само као забавна легстира, већ и као васпитна књига из које су се средњовековни млади племићи и великаши учили ритерском моралу и церемонијалу. У нас је овај роман био познат још од краја XIII века, иако је сачуван тек у рукописима XIV, XV и XVI века. Роман је био веома популаран у нашој књижевности, одакле је прешао и у руску средњовековну књижевност где се често помиње као „Српска Александрида“.
Позајмљено са: http://facetia.ru/node/2728
Због те велике популарности многи мотиви из овог романа ушли су у нашу народну традицију (нпр. приповетке из Вукове збирке „Тамни Вилајет“ и др.). Карактеристично је да је „Роман о Александру Великом“ преведен на наш језик поново са новогрчког и штампан у Новом Саду и Београду половином IXX века. Иначе најстарији помени овога романа у нашој књижевности налазе се најпре у биографији Ст. Дечанског од Даниловог ученика (прва половина XIV века) и у једном инвентару из Задра из 1389. године, у коме се помиње unus liber Alexandrii in littera sclava (Рукопис из кога доносимо одломке писан је брзописном ћирилицом и западног је порекла, а штампао га је В. Jaгић у Starinama III, 1871. год. – Старију, српскословенску верзију овог романа издао је Ст. Новаковић у Гласнику СУД 1878, а превео на савремени језик Павле Стефановић, Александрида, 1957. године).
Да бисте читали одломке из романа кликните на линк испод текста.
knjigoljupci 