Књижевност је уметност чије је основно изражајно средство реч (језички артикулисана мисао) и зато се често дефинише као уметност речи.
Назив књижевност изведен је од речи књига, апошто књига представља медијум и за многе друге, некњижевне (неуметничке) садржаје, у нашем језику се често успоставља разлика између два основна значења овог појма:
I – Књижевност у ширем значењу – литература(litera – слово, латинска реч).
Пoд oвим oпштим пojмoм пoдрaзумeвaмo свe штo je нaписaнo у рaзличитим oблaстимa људскoг знaњa(и постоји као књига, текст). Ту спадају разна научна и књижевно-научна дела: медицинска, математичка, техничка…литература. За овај вид књижевности користи се и појам – наука, а човек који се бави било којом науком зове се научник.
II – Књижевност у ужем смислу – лепа књижевност, белетристика, песништво, поезија, пoдрaзумeвa књижевноуметничка дела, писана или усмена, у стиху и у прози. Стваралац уметничке књижевности је књижевник.
Ипојам поезија – слично појму књижевност – има шире и уже значење.
Поезија у ширем значењу подразумева уметничку књижевност (у стиху, у прози или драмском облику), коју разврставамо на три књижевна рода: лирику, епику и драму.
Поезија уужем смислу подразумева само дела у стиху (песме). Стваралац песничких делаје песник, романа – романсијер, а драмског дела – драмски писац.
Разлике између књижевности у ширем значењу (литературе) и уметничке књижевности (белетристике)
Литература или научна књижевност настаје као производ истаживања, експеримената, посматрања, учења, знања… Она задовољава људску потребу за знањем и садржи бројне дефиниције, чињенице, хипотезе, законе, доказе, информације… Писана је јасним, прецизним, недвосмисленим језиком и испуњена речима карактеристичним за одређену научну област (терминима).
Уметничка књижевност (или белетристика) настаје као производ фантазије (маште), размишљања о разним појавама у животу, осећања, посматрања, искуства, знања, снова… аутора неког књижевног дела и доприноси богаћењу људског духа, језика, осећајности, знања… Она задовољава духовне, естетске, емоционалне, психолошке и бројне друге потребе човека.
Уметничка књижевност је, дакле, одраз субјективног доживљаја или личног интелектуалног става једног писца о свему што га окружује или га, као појединца, испуњава.