Добро ми дошли књигољупци!

Ево прилике да упознате неког ко још увек жели да верује да је и данас могуће људе пелцовати љубављу према књизи! Ако и ви не верујете у то, зашто онда завирујете у мој блог?

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Ово је страница посвећена онима који воле да читају, али и онима који то нерадо чине. Мојим марљивим ђацима, али и њиховим другарима који увек лакше пронађу изговор него текст који проучавамо у оквиру школске лектире. Овде је као у Тамном вилајету:  Неки радозналци  ће зажалити  што су уопште завиривали (јер их  може сачекати какав непланирани задатак), а други – што ову страницу нису открили раније.

Сајт je настао почетком марта 2011. године као резултат стручног усавршавања наставника на семинару Електронским учењем до креативне наставе. Целокупни садржај у њему разврстан је у категорије и поткатегорије, а текстови су повезани по сродности и у оквиру страна у заглављу,   како би ученици могли лакше да се сналазе у потрази за текстом који их занима.

Однедавно, сајт је отворен и за примере добре праксе у настави књижевности, па се аутори  који желе да њихова тумачења књижевних дела, или описи угледних часова, буду објављени на Књигољупцима могу обратити администратору.

Креатор и администратор блога и аутор (или преводилац) већине текстова,

Бранијета Конџуловић

cropped-2014-12-05_212122a

7 коментара

Објављено под Чланци

Поворка, Омера Петојевића

 


П
есништво је завет насхваћених људи, хегелијански разапетих између ничега и свачега. У сплету таквих (обезбожених) околности Омер Петојевић се оглашава другом књигом својих стихова, сажимајући лирску потку свете властитости у једну и јединствену поетску целину, веродостојним и препознатљивим рукописом, процеђеним кроз анархично – лично, породично и епско (па и књишко) наслеђе отуђених појединаца… који творе ову заумну Поворку, складних и целовитих одлика побожног посебништва.

Владета Коларевић

 

 

24297309_1a221000114696890_3582818160718961548_o

Фотографија Чедне Тодоровић (http://cednaphotography.com/about.html)

 

ДАНАС

Благи и Милостиви

Саклони и сачувај

У џепу ми eво

Стотину динара

И пар гвоздењака

Кол’ко да мe

На улици

Псето не понизи

 

У души

Тек пар мисли

Кол’ко молитву

Да надоместе

 

А ти Вeлики

Спрам себе сматрај

 

Моја мера

Ни крајцару

Не претеже

 

РАСПРШЕНИ САН

Васколики дан

рвах се

к’о Израиљ с Богом.

 

У смирај

још је све личило на победу…

 

А онда ме нечастиви

гласом пријатеља

намами преварно –

ја застадох те дигох руке.

 

 

Сад поражен

пребројавам се –

пакло цигарета и два пива.

Толико сам данас коштао.

 

ОГЛЕДАЛО БОЖЈЕ

Очне капке

ни у сну

не склапам

да се Бог

има где огледати

 

Говорим овој белини

преда мном

овој хартији која не тумачи

ништа

 

ШАПАТ

Треба отићи треба отићи…

Говорим

овоме

што

од мене оста

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Вислава Шимборска ОПОМЕНА

препознавања

Кад остарим носићу хаљину боје пурпура
И црвени шешир који не иде а и не стоји ми,
трошићу пензију на пиће, летње рукавице и сатенске
ципеле.
И причати како немам пара ни за хлеб.
Кад се уморим сешћу на ивичњак,
сакупљаћу рекламне узорке по радњама и притискати
алармну дугмад.
Вући штап уз гелендере
надокнађиваћу пропуштено у трезвеној младости.
Излазићу на кишу у кућним папучама
Брати цвеће по туђим баштама
гомилаћу пера, оловке и друге тричарије
И почети да пљујем.
А сад још морамо пазити да нам одећа не покисне
Плаћати на време кирију и не псовати на улици
Пружати добар пример деци
позивати пријатеље на вечеру и читати новине.
А можда би требало да се већ помало припремам
Да људи који ме знају не буду изненађени
Када одједном остарим и почнем у пурпурно да се одевам.

divine Наташа Лончарић

View original post

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Ако нисте прочитали, предлажем – Пећину

Фотографија позајмљена са: http://www.navodi.com/2018/01/usamljeni-moreplovci-2/

Да ли сте прочитали било коју књигу коју је написао Жозе Сарамаго? Ако нисте, предлажем вам да почнете од романа „Пећина“, мада знам да би вас магија његовог приповедања једнако очарала и у сусрету са „Седам сунаца и седам луна“, „Годином смрти Рикарда Реиша“, „Јеванђељем по Исусу Христу“, „Путовањем једног слона“ или било којом другом, да не набрајам, пошто је низ подугачак. А зашто вам, за први сусрет са Сарамагом, предлажем овај роман? Зато што ми он изгледа као најпријемчивије штиво уз које ћете се, лако и без много отпора, привикнути на специфичну пишчеву синтаксу и нарочита правописна „правила“ по којима је препознатљив. Понесени топлом и блиском људском причом о великом малом човеку у епохи глобализације, убрзо ћете престати да тражите очекиване тачке, знакове навода,  упитнике… тамо где их код Сарамага нема. Уронићете у бујицу његових мисли које пониру много дубље него што нам, на први поглед, открива једноставна фабула.

Роман „Пећина“ је заправо алегорија, са недвосмисленом алузијом на истоимену алегорију о обезумљеном човечанству заточеном у свету привида и обмана, коју је у свом филозофском делу  „Држава“ употребио Платон. Успостављајући тематску везу са овим античким штивом писац снажно појачава утисак да је човек, откад постоји, па до данашњег дана, непрекидно изложен силама које теже да у њему пониште управо оно што га као врсту чини вредним постојања. Код Платона, те силе имају сврху да покрену оно божанско у људском бићу, подстакну га на развој и упуте на пут самоспознаје; у Сарамаговој „пећини“, међутим, човек је изложен привиду који га води ка губитку свести о томе ко је заправо и каква је његова сврха на овом свету.  Манипулисано човечанство одриче се способности да мисли, спознаје, разуме и одлучује, отупљује урођени нагон да трага за истином, да ствара… Ово је сведочење о времену у којем управо живимо, о ери дехуманизације, глобалних корпорација, диктатуре профита и интереса невидљивих моћника „новог светског поретка“, чије жртве постајемо свакодневно и неосетно, на безброј начина.

У средишту приче је, ипак, Човек који није заборавио на идеју добра, који се није одрекао сопственог идентитета и аутентичности, и који, упркос егзистенцијалној угрожености, одбија да прихвати поништавање границе између истине и обмане.

Верујем да ће одломци који следе у вама подстаћи жељу да „слагалицу“ склопите у потпуности.

 

Одломци из романа „Пећина“,  Ж. Сарамаго

 

Човек који вози камионет зове се Сипријано Алгор, по занимању је грнчар и има шездесет и четири године, премда делује млађи. Онај што седи поред њега, то му је зет, зове се Марсал Гашо, и још није навршио тридесету. У сваком случају, по лицу му нико ни толико не би дао. Као што се већ могло приметити, и један и други носе прилепљена уз лично име необична презимена чије порекло, значење и узрок не познају. Највероватније је да би се обојица згра- нули ако би икада сазнали да реч алгор значи јаку дрхтавицу, језу која најављује грозницу, а да гашо није ни мање ни више него део волујског врата на који се ставља јарам. Млађи носи униформу, али није наоружан. Старији на себи има цивилну јакну и панталоне које се колико-толико слажу, кошуља му је строго закопчана до грла, без кравате. Шаке које управљају воланом велике су и снажне, сељачке, али упркос томе можда због свакодневног додира са житком глином, што је неизоставни део његовог заната, у себи носе неку нежност.

***

Тада Сипријано Алгор рече, Не брини, стижемо на време, Не бринем, одговори зет, невешто прикривајући нервозу, Знам, то се тако само каже, рече Сипријано Алгор. Скренуо је у једну паралелну улицу којом се обавља локални саобрачај, Хајдмо овуда пречицом, рече, а ако нас полиција буде питала зашто смо скренули са главног пута, сети се договора, треба нешто да завршимо у једној од ових фабрика пре но што стигнемо у град. Марсал Гашо уздахну дубоко, кад год би саобраћај постао гушћи, таст би, пре или касније, кренуо неком пречицом. Једино га је забрињавала могућност да таст заборави да скрене на време. Срећом, упркос стрепњама и упозорењима, полиција их никада није зауставила. Једног дана ће морати да схвати да више нисам дете, помисли Марсал, да не мора сваки пут да ме подсећа на причу о послу који треба да обавимо у фабрикама. Ни једном ни другом није падало на памет да је управо униформа чувара Центра, коју је Марсал Гашо носио, била главни разлог што им је саобраћајна полиција гледала кроз прсте, да то није била последица пуке случајности или луде среће, како би вероватно одговорили када би их неко питао зашто мисле да их никада до сада нису казнили. А прави одговор би знао и Марсал Гашо, кад би којим случајем пред тастом испољио ауторитет који му униформа даје, а знао би и Сипријано Алгор, када би којим случајем почео да разговара са зетом с мање ироничне попустљивости. Жива је истина да нити младост зна шта може, нити старост може оно што зна.

*** Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Ако нисте читали, предлажем – Глад

 

Кнута Хамсуна, великог Норвешког писца, многи називају оцем модернизма. Свој први роман „Глад“ објавио је 1890. отварајући једно посве ново поглавље у европској прози. У средишту његовог интересовања је урбани, невидљиви човек, у отуђеном и равнодушном свету, уклештен између спознаје о апсурдности свога постојања и нагонског порива за одржањем у животу. Пратећи свога јунака (који веома личи на самог писца у одређеним фазама живота) кроз егзистенцијална тумарања, он са неслућеном лакоћом понире у најскривеније кутке његовог бића и открива механизме помоћу којих се, иако дубоко свесно свога безнадежног стања, грчевито и са повременим задивљујућим ентузијазмом, опире коначном пропадању.

Иако је настао крајем деветнаестог века, овај роман није ништа мање актуелан на почетку двадесет првог. Проверите зашто.

Пред вама је неколико одломака из романа „Глад“, као мали подстицај да књигу прочитате у целини.

 

Било је то у оно време када сам као скитница живео и гладовао у Кристијанији, том јединственом граду који никог не пушта од себе а да му не удари свој жиг…

Лежим отворених очију у собици на мансарди и слушам како сат у стану испод мене избија шест; довољно се разданило, и по степеницама је отпочело ходање горе-доле. Соба ми је око врата закрчена старим бројевима Јутарњег листа, и већ могу да разазнам оглас неког чувара светионика, док се лево од њега јасно види масним, косим словима одштампани оглас за свеж хлеб пекара Фабијана Олсена.

***

Ко зна, мислио сам, вреди ли уопште даље тражити било какав посао. Сви ти откази, полуобећања, одлучна одбијања, све наде које сам гајио и које су се затим рушиле, нови покушаји који су се сваки пут завршавали ни са чим –  све је то убило храброст у мени. Последњи пут, тражио сам место благајника, али прекасно сам дошао, а ионако не бих могао да положим кауцију од педесет круна. Претходно сам се пријавио за ватрогасца. Било нас је педесетак у чекаоници, и сви смо се прсили да се покажемо снажни и храбри. Један од чланова општинског одбора обилазио је и посматрао кандидате, пипао их за руке и постављао им ово или оно питање; поред мене је само прошао, климнуо главом и рекао да не одговарам јер носим наочаре.Отишао сам тамо још једном, без наочара, наравно; стајао сам намрштен и трудио се да изгледам оштрији од ножа, али је члан општинског одбора поново прошао поред мене и осмехнуо се – препознао ме. Најгоре је што ми је одело било сасвим изношено, и нисам више могао да се јављам људима као пристојан човек и тражим посао.Тако сам полако, равномерно и неизбежно тонуо све ниже и ниже. На крају сам остао готово онако како ме мајка родила. Нисам имао чак ни чешаљ; нисам имао ни једну једину књигу коју бих могао да читам у тешким тренуцима. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Ако нисте читали, предлажем – Провидне приче

Фотографија позајмљена са: https://dereta.rs/cached/dereta.rs/Images/Ljudmila-Ulicka-000048103154.jpg

 

 

Зашто треба да прочитате макар нешто што је написала Људмила Улицка? Зато што је њена мисао течна и јасна као вода, реченица истовремено интелектуално провокативна и лака, лежерна као добра шала, а ткиво њених текстова примамљиво и магнетски привлачно попут интриге.  Уместо да вас убеђујем, предлажем вам да прочитате увод у њене „Провидне приче“. Уверена сам да ћете пожелети да прочитате и остатак.

 

Провидне приче

Може ли се поредити велика мушка лаж, стратешка, испланирана, стара као Каинова реч, са милим женским лагањем у којем нема никаквог предумишљаја, чак ни користи?

Ево, на пример, царски пар Одисеј и Пенелопа. Царство додуше није велико, око триста палата, невелики посед. На пашњаку козе – о кокошима ни говора, изгледа да их још нису одомаћили – царица прави сир и тка отираче, пардон, покриваче… Она је, истина, из угледне породице, тата ради као цар, а сестра од стрица је она иста Јелена због које се одиграо најсвирепији рат у давна времена. Узгред, Одисеј је такође био један од претендената на Јеленину руку, али – лукавац! – измерио је „про” и „цонтра” и није се оженио најлепшом од свих жена, звездом над звездама сумњивих моралних назора, већ кућевном Пенелопом, која је до старости свима дојадила својом демонстративном и још тада старомодном супружничком верношћу. И то у време када се он, чувен по својим „вештим домишљањима”, по лукавству и подмуклости спреман да конкурише боговима – како га оцењује сама Атена Палада – претвара да се враћа кући. Десетлећима он пегла Средоземно море, отима свете реликвије, заводи чаробнице, царице и њихове служавке – митски лажов оних препотопских времена када су точак, весло и преслица већ били измишљени, али још не и савест. На крају крајева, сами богови одлучују да организују његов повратак на Итаку, јер постоји бојазан да ако му не помогну вратиће се у своје село сам, упркос судбини, и тако посрамити Олимпијце… Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Игра у кругу и креативна драма као метод учења

Под играма у кругу подразумевамо било коју игру или активност у коју је истовремено укључен цео разред окупљен укруг. То могу бити разне игре засноване на вербалном изражавању, или на покрету, мимици, невербалној комуникацији, ликовном изражавању и другим радњама које сматрамо прикладним за постизање свог наставног циља. Најчешће су то игре речима, које у себи садрже елементе класичне дечје игре, прилагођене потребама наставе. Углавном се користе у раду са млађим ученицима, али их радо прихватају и тинејџери, као и одрасли који нису заборавили колико је игра драгоцена, подстицајна, инспиративна и колико олакшава учење. Наставите са читањем

2 коментара

Објављено под Иновације, Учење и пројекти

Проверите, можда и вама нешто недостаје

 

 

 

Нешто ипак недостаје       

Шел Силверстајн

 

Сећам се да сам  чарапе обуо,

и ципеле сам обуо, то знам.

Љубичасто-плаву везао кравату,

то волим

и увек везујем је сам.

Потом сам пажљиво изабрао капут;

за плес тако важан не бих макар што.

Но, ипак, као да ми нешто фали –

Али шта је то? Али шта је то?…

 

Песму превела Бранијета Конџуловић

 

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Шел Силверстајн

Уобразиља

Ма, ти то само умишљаш

да имаш миша у коси.

Престани више да замишљаш

мишеве у сну и на јави.

Мислим да све то измишљаш,

да би се плашила само.

Веруј ми, што бих те лагао:

Не, немаш миша на глави.

 

Песму превела Бранијета Конџуловић

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Duhovita pesma o jednorogu, Šela Silverstajna

 

 

Šel Silverstajn

UPOMOĆ!

U šetnji šumom onomad ja spazih u čudu – zamisli šta…

Rogom u deblo jednorog jedan zakucan sedi jadan i bedan.

Plače i rida očajno, glasno „Nek neko pomogne dok nije kasno!“

Ja viknuh spremno „Pomoć već stiže!“ A on će: „Stani , ni korak bliže!

Prvo mi reci hoće l’ da boli. Kolko će trajati poduhvat tvoj?

Sigurno nećeš  saviti, odrati ili polomiti rog dragi moj?

Koliko jako treba da vučeš? Plaćam li kešom ili na kredu?

Moraš li baš sada to da uradiš, ili bi sreda bila u redu?

Da li si ovo nekad već radio? I brzo kazuj, sto mu bogova,

da li si uopšte diplomu stekao za spasioca vrednih rogova?

Tražiš li nekakvu uslugu zauzvrat? Onda mi reci šta će to biti.

Pre no što počneš prvo obećaj, da nećeš drvo oštetiti.

Treba li odmah da zatvorim oči? Da li da sedim ili da stojim?

Jesi li platio osiguranje? Operi ruke, klica se bojim!

A kad me odglaviš i oslobodiš –

moraš mi reći šta mi je činiti!

Jemčiš li nečim da mi se ovo

ubrzo neće ponoviti?

Reci mi kad. Reci mi kako.

Reci mi zašto.

I reci mi kamo…“

Nisam baš siguran ali pretpostavlјam,

da taj još uvek sedi tamo.

Pesmu prevela  Branijeta Kondžulović

Оставите коментар

3. децембра 2017. · 17:35

Простор, време и људи у роману „Сеобе“, Милоша Црњанског

Ово је само један од могућих  приступа обради прве књиге романа „Сеобе“, Милоша Црњанског. Намењен је ученицима трећег разреда средње школе, у чијој школској лектири је заступљено ово дело.

Током три часа предвиђена за обраду романа „Сеобе“ остварићемо следећи план:
1. Анализираћемо елементе структуре романа, доводити их у међусобну везу и изводити закључке и универзалне поруке.
2.Објаснићемо функцију уметничких знакова у роману: простор (оличен у манифестацијама четири праелемената – земље, воде, ваздуха и ватре), време, људи, колективни лик, односи, говор, мотив звезде, бескрајни плави круг.
3.Успоставићемо узрочно-последичне везе између унутрашњег плана романа (стања у коме константно егзистирају јунаци дела) и два преплетена фабуларна тока.
4.Сагледаћемо судбину и објаснити симболику Славонско-подунавског пука у историјско-политичком контексту и покушати да успоставимо паралелу са актуелном стварношћу – однос између прошлости, садашњости и будућности колективног српског бића.

Литература:

Јован Деретић, Историја српске књижевности;

Петар Џаџић, Простори среће у делу Милоша Црњанског;

Петар Пијановић, Књижевност и српски језик III.

Милош Црњански

Упутства и истраживачки задаци за ученике:

Књижевну грађу за роман „Сеобе“ Црњански је црпио из три основна извора: 
-из историје српског народа коју је као историчар познавао и проучавао,
-из Мемоара Симеона Пишчевића
-из сопственог искуства аустроугарског војника који је морао ратовати „по туђој вољи и за туђ рачун“.

Како бисте сви добили прилику да допринесете разумевању и тумачењу прве књиге романа „Сеобе“, предлажем вам да, према својим способностима и афинитетима, изаберете истраживачке задатке помоћу којих ћете се припремати за час:

Прва група
-Обнови своје знање о сеобама српског народа у 18. веку. (На интернету можеш пронаћи мноштво информација о вековним сеобама на које је наш народ био принуђен.)
-Прелистај садржај Мемоара Симеона Пишчевића. (Ко зна, можда пожелиш да прочиташ дело у целини…)
-Обавести се о садржају романа „Дневник о Чарнојевићу“.
-Послушај поему „Стражилово“  у интерпретацији Милоша Црњанског.
-Прочитај, по свом избору, неколико песама из збирке „Лирика Итаке“ и покушај да успоставиш везу између назива и садржаја ове збирке, романа „Сеобе“, „Стражилова“ и „Дневника о Чарнојевићу“.
-У приступу делу имај на уму суматраизам као песнички програм Милоша Црњанског.

-Проучи карту Европе и покушај да обележиш путању којом се кретао Славонско-подунавски пук. Покушај да замислиш живот и искуства војника који су пешице прошли том путањом.


-Предлажем ти да погледаш филм „Сеобе“, Александра Саше Петровића. (Напомињем да филм није и не може бити замена за књижевно дело, али ти може помоћи да се приближиш историјском времену, простору и атмосфери у којој се одвија радња романа.)

Друга група
-Обрати пажњу на изглед простора и материјални свет у роману „Сеобе“, усредсређујући се на четири праелемента (земљу, воду, ваздух и ватру). У којим облицима су ови елементи представљени у делу, тј. како се они манифестују у животном окружењу јунака?
-Упореди симболику коју ти, уобичајено, дајеш поменутим елементима са значењем које мислиш да имају у роману.
-Како су представљени дом и завичај?
-Размисли у каквом су односу пејзаж и човек у „Сеобама“.
-Супротстави свом доживљају простора у роману слику коју у твојим мислима ствара наслов првог и последњег поглавља и лајтмотив дела: „Бескрајни плави круг. У њему звезда.“

Трећа група
-Примећујеш да писац готово сва догађања, стања, размишљања, саопштава у форми доживљеног говора. Из чије перспективе нам је на тај начин предочена радња романа?
-У роману готово да нема дијалога. Какво значење теби представља тај „недостатак“?
-Какав однос према прошлости, садашњости и будућности имају јунаци романа?
-Изабери лик (Вук Исакович, Аранђел Исакович, госпожа Дафина) и припреми се да у његово име говориш у првом лицу одговарајући на питања: Ко сам ја? Шта желим, а шта ми се догађа? Да ли сам испуњен и срећан? Зашто је то тако?
-Пронађи шта је заједничко, а шта различито у поменутим ликовима.

Четврта група
Примећујеш да роман има 10 поглавља и да прво и последње носе исти наслов. Ако замислиш годишњи циклус кроз који у ратовању пролази Славонско-подунавски пук, видећеш да се годишњи период почетка и завршетка радње готово поклапају. Тиме се обликује композиција романа, али и симболизује живот и судбина овог колективног јунака. Размисли о значењу које има то кружно кретање као и о значењу које има сам Славонско-подунавски пук.
Какву историјску поруку нам шаље Црњански овим делом?
Како ту поруку сагледаваш у савременом контексту?

На сајту Књигомногољупци налази се избор фотографија са интернета које немају непосредну везу са овим делом, али ти могу послужити као илустрације неких важних мотива из романа

Простор, време и људи у роману „Сеобе“, Милоша Црњанског

О роману „Сеобе“ можемо говорити у књижевном и историјском контексту, узимајући у обзир све припреме које су ученици обавили прикупљајући информације на које су упућени. Затварајући круг који су Вук Исакович и његов колективни сапатник, Славонско-подунавски пук, начинили од поласка у рат до повратка из њега (Петроварадин – Печуј – Грац – Виртемберг – Енглштат – Мајнц – Штразбург – Петроварадин) и годишњи (временски) циклус од пролећа 1744. до истог периода 1745., уочили смо кружно кретање људи и времена, па ћемо у тај затворени оквир сместити своју причу о делу. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе