Добро ми дошли књигољупци!

Ево прилике да упознате неког ко још увек жели да верује да је и данас могуће људе пелцовати љубављу према књизи! Ако и ви не верујете у то, зашто онда завирујете у мој блог?

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

15 коментара

Објављено под Чланци

Skrivena lica bola na razmeđi dobra i zla

Mada nisam poklonik sadržaja od kojih podilazi jeza i koji podižu stres, bilo da je reč o filmovima ili delima iz oblasti književnosti, znam da mnogi mladi sa kojima delim svakodnevicu vole ovaj žanr, pa sam zato odlučila da objavljivanjem ovog članka doprinesem i njihovom čitalačkom iskustvu i promociji jednog mladog autora, verujući toploj preporuci atutorke teksta koji prenosim u celini.

Autor teksta:

Jelena Dilber, Nova POETIKA

U vreme popularnih triler romana koji vrve od akcije, avanture, napetosti i događaja u trci sa vremenom, nije lako napisati delo koje čitaocima drži pažnju i nameće se kao originalno i posebno.

Ali kada pisac u tome uspe, pa stvori knjigu koja se ne samo čita već se maltene u umu i gleda kao  odistinski akcioni triler, može se reći da je postigao cilj koji mnogima ne polazi za rukom. Upravo je to pošlo “za perom” mladom autoru Vuku Cvetkoviću koji je romanom “Osmo lice zla” pokazao da će u našoj literaturi mladi naraštaji tek imati šta da kažu u nekim novim kriminalističkim i psihološkim književnim žanrovima.

Prikaz romana

Rodžer Vilijamson, detektiv koji živi i radi u Los Anđelesu, u jednom mamurnom jutru obojenom pokušajem da zaboravi na tragično nastradalu suprugu i sina, dobija vest da mu je dodeljen slučaj nestale devojke, poslednji put viđene u trenutku kada je u auto nasilno uvlači čovek u kostimu Supermena. Dok sa jedne strane policija pokušava da uđe u trag opasnom otmičaru, sa druge se rasvetljava psihopatologija Majkla Tereberija, čije višestruke ličnosti u telu i umu nesrećnog mladića čine niz zločina svojoj žrtvi,  Moli Tomson. Dva paralelna toka radnje spojiće se u zajedničku nit kada policija otkrije identitet onoga koga traži, ali i prići sasvim blizu kulminaciji kada shvate da su Majklovi razlozi za otmicu mnogo komplikovaniji nego što se mislilo, taman toliko da svojim kužnim dahom dodiruju svakog ko mu se u životu i ne znajući zamerio, čak i one koji su mu za petama.

Stvarajući ovaj roman, autor je razvijao pravu akcionu priču u čijoj je žiži glavni negativac okružen brutalnim nasiljem, uz mnogo oružja i eksplozija, a sve to u velikom zapletu punom neizvesnosti i neočekivanih obrta. Smestivši priču u daleku Ameriku, među nebodere Los Anđelesa, osmislio je i tom prostoru odgovarajuće „čvrste momke”, detektive Rodžera i Marfija, koji su sposobni da reše enigmu zločina, ali ne i uspešni u naumu da poremete planove natprosečno inteligentnog Majkla Tereberija. U tom prepletu nepredvidljivih i neočekivanih događaja razvijaju spektakularni akcioni prizori, filmski dinamične scene sa puno napetih situacija, koje očigledno veoma dobro leže mladom autoru.

Наставите са читањем

4 коментара

Објављено под Кутак за читање

Књижевни конкурси „Златна сова“ и „Совица“

Завод за уџбенике и наставна средства у Источном Новом Сарајеву, као највећа издавачка кућа у Републици Српској, расписао је конкурсе за најбољи необјављени роман и награду „Златна сова“ и за најбољу необјављену књигу за дјецу и награду „Совица“.
Завод за уџбенике и наставна средства позвао је ауторе који стварају на српском језику да учествују на конкурсима за „Златна сова“ и „Совица“.

Право учешћа на оба конкурса имају аутори који пишу на српском језику и који благовремено доставе свој рукопис под условом да раније није објављиван како на српском тако и на другом језику, саопштено је из Завода.
Право учешћа на конкурсу немају досадашњи добитници награда „Златна сова“ и „Совица“.

Књижевна награда „Златна сова“ Завода за уџбенике и наставна средства подразумијева добијање плакете /повеље/ за најбољи необјављени роман, објављивање дјела у тиражу од 500 примјерака, те ауторску накнаду од 5.000 КМ и 20 примјерака романа.

Друга награда подразумијева објављивање дјела у тиражу од 500 примјерака, те ауторску накнаду од 2.000 КМ и 20 примјерака романа.

Трећа награда обухвата објављивање дјела у тиражу од 500 примјерака, те ауторску накнаду од 1.000 КМ и 20 примјерака романа.

Посљедњи дан за достављање рукописа је 1. март 2022. године, а рок за проглашење најбољег необјављеног романа 31. мај.

Књижевну награду „Совица“ чине плакета за најбољу необјављену књигу за дјецу, објављивање дјела у тиражу од 500 примјерака, ауторска накнада од 1.000 КМ и 20 примјерака књиге.
Посљедњи дан за доставу рукописа је 1. март 2022. године, а рок за проглашење добитника награде 13. мај.

Оставите коментар

Објављено под Чланци

О роману „Доротеј“, Добрила Ненадића

Аутор текста: Дамњан Антонијевић

Текст изворно објављен у часопису „Поља“ бр. 232/233, година XXIV, јун-јул 1978.

ДОРОТЕЈ, роман првенац Добрила Ненадића, заправо је, најкраће речено, романтична прича с трагичним крајеам о љубави младог монаха Доротеја и властелинке Јелене. Прича се догађа у жупи моравичкој, у време владавине краља Милутина, после његове женидбе Симонидом. То је сиже, али по њему никако не треба судити о квалитетима овог заиста успелог романа. Не само љубавна прича, нити само историја једног поводња и локалног рата, живота у манастиру и у властелинском дворцу, у себарским колибама и у скитовима — роман је, у ствари, постепено откривање лепоте људскости у једном човеку, његове моралне узвишености. Али, тако да у једној полифонијској изукрштаности гласова никад не чујемо главно лице романа — Доротеја — већ људе који га окружују, који га прихватају или не. Поступак који је применио Добрило Ненадић, доследно га спровевши до краја, могао је да уништи сваког недаровитог писца, почетника поготову. Али, у Ненадићевом роману овај поступак делује као врло пријатно изненађење. Млади агроном из Ариља (рођен 1940) написао је роман судбине и страсти, вишесложан и поетски, у најбољем значењу ове речи. То је апологија природног у људима, здравих животних сокова и виталитета (оног колабрењоновског), [„Colas Breugnon је историјски роман Ромена Ролана, смештен у Бургундији из 16. века, испричан у првом лицу; садржи епизоде и запажања о животу у Француској у то време.] људске мере, али и трагедије о немогућности човековој да оствари своје снове, роман с таквим присним, срођеним познавањем живота у природи, у пољу и шуми да је и то његова посебна вредност. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Вилијем Шекспир, Сонет LXVI

Сонет 66

Уморном од свега у смрт ми се жури,
Јер видех заслужног како бедно проси,
И ниткова што се богато кинђури,
И оданост како понижења сноси.

И златна одличја о погрешном врату,
И савршенство у блатном бешћашћу,
И девице силом предане разврату,
И снагу страћену неспособном влашћу,

И уметност којој моћник узде ставља,
И злочинце како владају добротом,
И мрачњаштво како мудрошћу управља,

И како искреност бркају с простотом:
Скрхан, спокојној смрти ћу се дати,
Од ње ме тек љубав може сачувати.

Превод Стевана Раичковића

 

Sonnet LXVI

Tired with all these, for restful death I cry,
As to behold desert a beggar born,
And needy nothing trimm’d in jollity,
And purest faith unhappily forsworn,

And gilded honour shamefully misplaced,
And maiden virtue rudely strumpeted,
And right perfection wrongfully disgraced,
And strength by limping sway disabled,

And art made tongue-tied by authority,
And folly, doctor-like, controlling skill,
And simple truth miscalled simplicity,

And captive good attending captain ill:
Tired with all these, from these would I be gone,
Save that, to die, I leave my love alone.

William Shakespeare

 

 

1 коментар

Објављено под Кутак за читање

Džordž Orvel – 1984.

Ako vam je ovih dana dosadno i nemate u svojoj kući lektiru koja bi vas zainteresovala, možda ćete poželeti da vreme prekratite uz starog, dobrog, možda zaboravljenog…  Orvela. Ne znam zašto mi je baš on pao na pamet.

Tek, delim sa vama jedan odlomak iz prvog poglavlja kultnog romana 1984. Ako poželite da ga pročitate u celini, nađite način…

 

Džordž Orvel – 1984.

PRVI DEO

(odlomak)

 1.

Bio je vedar i hladan aprilski dan. Na časovnicima je izbijalo trinaest. Vinston Smit, brade zabijene u nedra da izbegne ljuti vetar, hitro zamače u staklenu kapiju stambene zgrade Pobede, no nedovoljno hitro da bi sprečio jednu spiralu oštre prašine da uđe zajedno s njim. Hodnik je zaudarao na kuvani kupus i stare otirače. Na jednom kraju bio je prikačen plakat u boji, preveliki za zatvoreni prostor. On je predstavljao samo jedno ogromno lice, više od metra u širini: lice čoveka od svojih četrdeset pet godina, sa gustim crnim brkovima i crtama lepim na neki surov način. Vinston krete ka stepenicama. Pokušati liftom nije vredelo. On je i u najboljim prilikama radio retko, a trenutno je struja bila ukinuta preko dana. To je bio deo akcije štednje u pripremama za Nedelju mržnje. Stan je bio na sedmom spratu, i Vinston, koji je imao trideset devet godina i proširenu venu iznad desnog članka, peo se  sporo, odmorivši se usput u nekoliko navrata. Na svakom odmorišu, prekoputa vrata za lift, sa zida je gledalo ogromno lice na plakatu. Slika je bila jedna od onih koje su tako udešene da oči na njoj prate posmatrača iz svakog ugla. Ispod lica stajao je natpis VELIKI BRAT TE POSMATRA! Наставите са читањем

4 коментара

Објављено под Кутак за читање

Деца на сеоском путу, Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање
Посвећено Максу Броду
Деца на сеоском путу

Фотографија позајмљена са: http://www.straight.com/news/david-suzuki-helping-kids-reconnect-nature

Слушао  сам како кола пролазе поред баштенске ограде, повремено сам их и видео кроз рупе између лишћа које су се лагано њихале. Лето је било толико врело да се чуло како дрво пуцкета у паоцима њихових точкова и рукуницама! Радници су долазили са поља смејући се толико да је то било готово непристојно.

Седео сам на нашој малој љуљашци, одмарајући се међу дрвећем у башти својих родитеља. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Разоткривајући преваранта, Франц Кафка

Франц Кафка
Кратка прича из циклуса Размишљање
Посвећено Максу Броду

 

РАЗОТКРИВАЈУЋИ ПРЕВАРАНТА

Најзад, око десет увече, стигох пред врата једне фине куће у којој ме је очекивало дру штво. Успут ми се  беше накачио неки човек ког сам тек површно познавао, и вукао се за мном читава два сата дуж улица којима сам пролазио.

„Е, па…“ рекох са олакшањем и пљеснух длановима дајући знак да је сада већ крајње време да се разиђемо. Већ сам покушавао у неколико наврата, мада безуспешно, да га се ослободим. Био сам већ уморан.

„Идете ли одмах горе?“ упита у намери да ме још задржи, а у његовим устима чуло се шкљоцање зуба.

„Идем.“ Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Роман о Александру Великом

Из наше књижевности феудалног доба
Просвета, Београд, 1975.
Избор, редакција, превод и коментари
др Драгољуб Павловић и
др Радмила Маринковић
Веома популаран роман у средњем веку познат још и као
Српска Александрида

Живот Александра Великог, највећег освајача старога света, описао је, поред осталих, и Плутарх, али је у средњем веку, најпре у западноевропским књижевностима, а затим и у Византији много више била читана и прерађивана тзв. Псеудо-Калистенова књига о Александру, у коју су, поред историјских података, ушле и многобројне митолошке и фантастичне приче. Прераћујући ту Псеудо-Калистенову биографију, средњовековни писци су од Александра Великог начинили идеализиран тип средњовековног владара и освајача и због тога је „Роман о Александру Великом“ у феудалном друштву служио не само као забавна легстира, већ и као васпитна књига из које су се средњовековни млади племићи и великаши учили ритерском моралу и церемонијалу. У нас је овај роман био познат још од краја XIII века, иако је сачуван тек у рукописима XIV, XV и XVI века. Роман је био веома популаран у нашој књижевности, одакле је прешао и у руску средњовековну књижевност где се често помиње као „Српска Александрида“. 

Позајмљено са: http://facetia.ru/node/2728

Због те велике популарности многи мотиви из овог романа ушли су у нашу народну традицију (нпр. приповетке из Вукове збирке „Тамни Вилајет“ и др.). Карактеристично је да је „Роман о Александру Великом“ преведен на наш језик поново са новогрчког и штампан у Новом Саду и Београду половином IXX века. Иначе најстарији помени овога романа у нашој књижевности налазе се најпре у биографији Ст. Дечанског од Даниловог ученика (прва половина XIV века) и у једном инвентару из Задра из 1389. године, у коме се помиње unus liber Alexandrii in littera sclava  (Рукопис из кога доносимо одломке писан је брзописном ћирилицом и западног је порекла, а штампао га је В. Jaгић у Starinama III, 1871. год. – Старију, српскословенску верзију овог романа издао је Ст. Новаковић у Гласнику СУД 1878, а превео на савремени језик Павле Стефановић, Александрида, 1957. године).

Да бисте читали одломке из романа кликните на линк испод текста.

Srpska Aleksandrida

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за I разред средње школе

Белетристика у српској средњовековној књижевности

Из наше књижевности феудалног доба
Просвета, Београд, 1975.

Аутор текста: др Драгољуб Павловић

Нашој широкој читалачкој публици средњовековна књижевност позната је углавном по биографијама појединих владара или црквених поглавара, као и по низу разних других светачких легенди или религиозно-моралистичких прича. Сва та и слична дела, било да су оригинална или превођена, чинила су заиста главнину средњовековног књижевног стваралаштва, а како је дела те врсте фаворизовала и сама црква, онда је разумљиво што су она и најбоље сачувана и највише позната. Постојала је, међутим, у феудалном друштву наших средњовековних држава и једна друга књижевна активност, са делима која су у многоме измицала контроли црквених власти, а која су имала своју одређену публику и задовољавала у потпуности укус и потребе људи средњега века. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе

Najstarija knjižara na svetu koja još uvek radi — BABYLON SONGS

Nekoliko puta je menjala lokacije i vlasnike, a čak jedanaest puta je promenila naziv. Ali tokom gotovo tri veka godina postojanja Livraria Bertrand, kako je danas poznata, bila je dom i mesto okupljanja svih ljubitelja pisane reči, kao i stecište brojnih kulturnih dešavanja i debata u Lisabonu. Otvorena 1732. godine Livraria Bertrand je u Ginisovoj […]

via Najstarija knjižara na svetu koja još uvek radi — BABYLON SONGS

Оставите коментар

29. јануара 2020. · 20:25