Izokrenuta učionica u nastavi književnosti

Započnite čitalačku revoluciju:

Izokrenite svoju učionicu upotrebom blogova

Brian Sztabnik

(Start a Reading Revolution: Flip Your Class With Blogs)

Da li deca zaista čitaju? To je pitanje vredno našeg razmišljanja. U doba kada brojni „ometači“ doprinose da čitaoci sve više oklevaju pred knjigom, čovek se mora zapitati koliko naši učenici uopšte čitaju.

Postoje dokazi koji opravdavaju naš strah . Grant Vigins je nedavno objavio istraživanje o jednoj tipičnoj američkoj srednjoj školi. Ustanovljeno je da je predmet Engleski jezik najmanje omiljen među čenicima, i što je još gore, oni preziru čitanje! Evo šta su neki od njih rekli o tome :

„Iako su sve te knjige, kako kažu,  klasika, one su veoma nezanimljive. Skoro svako od mojih školskih drugova priznaje da nikada ne čita knjige  jer su toliko bolno dosadne . . . Takođe, ako eseji, koje moramo da pišemo, nisu napisani tačno onako kako  nastavnik voli,  skoro je zagarantovano da ćemo dobiti  loše ocene. Nikad ne dobijamo priliku da nešto napišemo  onako kako bismo sami želeli, jer je sve tako ukalupljeno  i strogo određeno. Na tim časovima nema nikakve slobode. Sve u svemu, ti časovi su prava beda.“

„Ne svidja mi se nastava engleskog jezika i književnosti  jer me te knjige koje čitamo uopšte ne zanimaju. Zato mi je i prilično teško da ih čitam sve odreda. Radije bih čitala kada bih sama mogla da biram koje knjige želim da čitam umesto da  ih drugi biraju za mene .“

„Nema nikakve koristi od čitanja tih starih knjiga i izmišljanja nekih glupih osećanja koja bi, kao, trebalo da proisteknu iz čitanja,  kada ništa od toga nema  smisla i knjiga je, prosto rečeno, glupa.“

Ne mora da bude ovako. I u vašoj školi se može dogoditi čitalačka transformacija slična onome što se dogodilo u mojoj učionici; strah i užas  mogu ustupiti mesto uzbuđenju i potrebi samoizražavanja. Učenici će čitati, ako budu mogli sami da biraju knjige. Oni će pisati izražajno i jasno ako im se omogući da izraze vlastite misli. Umesto da čitaju pod prinudom ili uopšte ne čitaju, oni će biti inspirisani čitaoci, ako se to desi pod njihovim uslovima. Sve što treba da uradite je da promenite pristup: neka učenici sami budu kreatori svog načina učenja .

Flip

Već vam je poznato da u izokrenutoj učionici (flipped classroom), učenici  mogu  da prate online predavanja od kuće, odakle mogu da se uključuju u učenje zasnovano na projektima. Ovakav pristup često se koristi u matematici i nastavi fizike, hemije i sličnih predmeta,  jer skraćuje vreme koje je neophodno u  klasičnom modelu nastave, pa nastavnici manje vremena troše na predavanja i dobijaju više vremena za podučavanje svojih učenika. Učenici mogu ćešće  da dobiju pomoć nastavnika, a to povećava verovatnoću da će rezultati učenja i razumevanja biti bolji.

Ali kako će to „izokretanje“ izgledati u nastavi jezika i književnosti? Ovo pitanje me muči jer je toliko već  pisano o njegovom korišćenju u nastavi matematike i drugih nauka, ali niko nije obraćao pažnju na jezik i umetnosti. Na većini  časova književnosti, pažnja učenika fokusirana je na jednom zajedničkom tekstu (kao što je roman, na primer) o kojem pišu beleške, eseje, popunjavaju radne listove, radeći sami ili u grupi. Po pravilu, učenici dela čitaju samostalno, kod kuće , daleko od pomoći nastavnika. Nevolja je u tome što  ne postoji način da sa sigurnošću znate da li učenici uopšte čitaju, a kamoli da li u tom iskustvu još i uživaju. Pri tom, ne postoji mogučnost da im pomognete kada  se bore sa tekstom koji nisu u stanju da razumeju.

Rešenje

Shvatio sam da tradicionalnu nastavu engleskog jezika treba okrenuti naglavačke . Učenici treba da imaju priliku da čitaju na času i takođe, da učestvuju u izboru onoga što čitaju. Umesto da odgovaraju na pitanja sa liste istraživačkih zadataka i uputstava, koju je sastavio nastavnik, učenici treba da imaju slobodu da pišu o onome što sami smatraju važnim, onako kako oni žele.

Preokret koji sam prvi put uveo pre dve godine, podrazumeva sve ove stvari; zahvaljujući tome na časovima smo stvorili „zaraznu“ čitalačku  atmosferu i dobili strastvene čitaoce . Promena se temelji na dvema ključnim stvarima: na pravu učenika na izbor i uvođenju blogova u nastavu. Ovakav pristup je potpuno promenio način na koji predajem književnost, a moji učenici su više puta izjavili  da je to bila najbolja nastavna u toj školskoj godini.

Pregled

Učenici biraju književno delo koje smatraju pogodnim i prihvatljivim za njihov nivo čitanja (a u toj njihovoj lektiri ima i zaista vrednih knjiga).

Delo čitaju na času, tri do četiri puta nedeljno, tokom dve i po nedelje. Moraju da čitaju aktivno, ali su slobodni u izboru svojih metoda: indeks kartice, post-it zastavice, skupljanje poena u svojim  beležnicama, itd.

Kod kuće, učenici  pišu na svom blogu, koristeći  metod Pišem da bih naučio. Pritom slobodno uređuju svoje postove, pišući na temu po sopstvenom izboru .

Dakle,  u školi čitaju, a o svojim čitalačkim iskustvima i zapažanjima pišu na blogu,  kod kuće .

Strah

Tačno znam šta upravo mislite!  Kakva je to revolucionarna promena, ako učenici, sve vreme,  čitaju na časovima!? Kakva je onda tu funkcija nastavnika? O tome sam, takođe, i ja brinuo. Ipak, dok su čitali , ja sam bio njihov trener i instruktor. Bilo da sam komentarisao na njihovim blogovima, ili  prilazio njihovim stolovima dok su čitali,  pružajući im podršku, objašnjenja i pomoć kada im je bila potrebna, ja sam ih vodio kroz proces čitanja i razumevanja kniževnog teksta . No, mnogo značajnije od toga je ono što se zapravo dešava unutar tog procesa; to je osvajanje veština definisanih i državnim obrazovnim standardima.

A ti standardi podrazumevaju da učenci mogu da:

. . .bez značajne tuđe pomoći, shvate i vrednuju  složene tekstove  iz različitih oblasti,  da mogu  vešto da se izražavaju  i argumentuju  svoje tvrdnje,  da umeju  tačno da prenesu komplikovane ili višestruke informacije.

 Isto tako, učenici treba da budu u stanju da samostalno  raspoznaju ključne informacije u izlaganju govornika, kao i da  zatraže dodatna objašnjenje i postavljaju relevantna pitanja. Od njih se očekuje da umeju da realizuju tuđe ideje,  da jasno artikulišu svoje ideje, kao i da umeju uverljivo  da potvrde da su razumeli. Treba da pokažu dobro poznavanje standardnog engleskog jezika i sposobnost da, bez tuđeg navođenja i sugestija,  koriste širok vokabular. Šire gledano, oni postaju samousmereni učenici, sposobni da uspešno traže  i koriste sve izvore  koji im mogu biti od pomoći, uključujući nastavnike, vršnjake, kao  i odgovarajuće štampane  i digitalnie  materijale.

Ako pogledate blogove mojih učenika, videćete da oni rade sve ove stvari . Oni su nezavisni čitaoci i pisci i samostalni su u učenju. Oni umeju da procenjuju složene tekstove  i prenose komplikovane, složene  informacije . Oni  čitaju i pišu sa ciljem da razjasne nejasnoće i umeju da postavljaju  pronicljiva pitanja o tekstu kojim se bave.

 Primer 1 : Veliki Getsbi

Primer 2 : Gordost i predrasude      

Primer 3 : Sto godina samoće

Primer 4 : Gordost i predrasude

Zašto Blogovi ?

Svrha ovakvog pristupa je unapređivanje učenja uz pružanje podrške učenicima. Blogovi su doprineli izgrađivanju novog mentaliteta, podsticanju mašte da stvara, da stalno nešto čačka, da oblikuje. Učenici sami biraju svoju temu, ilustruju svoje tekstove slikama, a uz to, slobodni su da odluče da li će svoj rad promovisati preko društvenih medijskih platformi. Više ne mora da im se govori šta da napišu i kako, jer ne osećaju potčinjenost pred voljom i autoritetom nastavnika. Blogovi su im pružili  osećaj  nezavisnosti i slobode izbora, a to im je omogućilo da  otkrivaju vlastito  iskustvo učenja.

Upotreba bloga je svemu ovome dodala dimenziju koja pisanje eseja na stari način i objavljivanje članaka  na internetu čini neuporedivim; to je mogućnost  širenja. Kada učenici jednom objave post, njihovo pisanje izlazi izvan  granica četiri zida školske učionice i postoji u svetu. Ovo stavlja njihov rad „tamo negde“ gde je vidljiv, a to menja njihov pristup pisanju . U središtu njihove pažnje više nije samo cilj da impresioniraju nastavnika, pošto je sada njihovo delo izloženo proceni najšire publike – školskih drugova, prijatelja, i brojnih blogera od kojih očekuju pohvale i odobravanje.

Autentično učenje

Sokrat je jednom rekao: „Ja nikoga ništa ne mogu naučiti, samo ih mogu podstaći da misle .“ Izokrenuto  čitanje i pisanje na blogovima je dinamičan način da učenici upravljaju procesom svog učenja. To je ono što čini revolucionarnim njihov pogled na  čitanje i pisanje, predstavljajući ga kao kreativni izazov u kojem reči, slike i format služe kao sredstva za izražavanje njihovih ideja.

Preuzeto sa:

http://www.edutopia.org/blog/flip-ela-class-with-blogs-brian-sztabnik  

Prevod: Branijeta Kondžulović 

 

Advertisements

7 коментара

Објављено под Иновације, Позајмице, Чланци

7 responses to “Izokrenuta učionica u nastavi književnosti

  1. …nisam na blogu ulogovana, izvini što se javljam sa Twittera. Ne znam da li si primetila da povremeno oobjavljujem radove svojih učenika na blogu. U suštini, mogla bih to da radim stalno. Nisu dovoljno osnaženi da bi otvarali svoje blogove, obično to urade tek kad odu od mene. Radim u srednjoj školi, nadam se da znaš. Deci je stalo. To sam htela da kazem. Vole da se takmiče, glume, pišu, iako ja radim u srednjoj stručnoj skoli, a ne u gimnaziji… Stalo im je. Tako se malo iko bavi njima…

    Свиђа ми се

  2. p.s Mislila sam da sam na blogu Oblak znanja za učitelje…Vi ništa od ovoga ne znate o meni. Pardon.

    Свиђа ми се

    • Aleksandra, raduje me što ste ostavili komentar, čak i ovako slučajno. I ja radim u srednjoj stručnoj školi i dovijam se na sve načine da svojim učenicima knjigu, lepu reč, potrebu za znanjem, kreativnošću, pa čak i dobre mogućnosti koje pruža internet, bar malo učinim bliskim. Tako i sebi samoj unesem malo svetla u sivilo dnevne rutine u kojoj su mnogi nezainteresovani, malodušni, zadovoljni samo ako se od njih ništa ne zahteva. Vi imate sreću da je Vašim učenicima stalo. Ja svoje moram neprekidno da gnjavim, provociram, podstičem, da nauče nešto za svoje dobro. Povremeno uspem da probudim neke među njima i to mi je velika nagrada. Eto, ima nas još…

      Liked by 1 person

      • hm. nemam nikakvu srecu. bude im stalo kad im otvorim vrata…dodju iz osnovnih skola polupismeni, sa losim odnosom prema tekstu jer su nakljukani gramatickim pravilima koja ne znaju da koriste….niko ih (sem u retkim slucajevima) nije podsticao, bavio se knjizevnoscu…ako imaju u kuci sansu da nauce da citaju dobre naslove, to je druga stvar…mnogo puta ne pratim ni program…teram ih da citaju. rvem se sa njima. onda, odjednom (ili ne, zavisi od deteta) otvore oci i um i ukapiraju

        Liked by 1 person

  3. Повратни пинг: Изокрените своју учионицу | Зелена учионица

Место за Ваш коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s