Игра у кругу и креативна драма као метод учења

Под играма у кругу подразумевамо било коју игру или активност у коју је истовремено укључен цео разред окупљен укруг. То могу бити разне игре засноване на вербалном изражавању, или на покрету, мимици, невербалној комуникацији, ликовном изражавању и другим радњама које сматрамо прикладним за постизање свог наставног циља. Најчешће су то игре речима, које у себи садрже елементе класичне дечје игре, прилагођене потребама наставе. Углавном се користе у раду са млађим ученицима, али их радо прихватају и тинејџери, као и одрасли који нису заборавили колико је игра драгоцена, подстицајна, инспиративна и колико олакшава учење.

Игре у кругу су добар начин да окупирате пажњу свих ученика истовремено, да их подстакнете на тимски рад и пробудите у њима осећај јединства упоредо са здравим такмичарским духом. Могу се користити за „загревање“, на почетку часа, за заокруживање наставне јединице у целину, на крају часа,  али и као метод за обнављање градива. Добра страна ових игара је у томе што не захтевају много материјала и што су згодне за рад на свим нивоима.

Пре него што уђете у авантуру играња на часу, важно је да ученике упознате са правилима. Свима мора бити јасно шта јесте, а шта није прихватљиво понашање у играма у кругу. Пре свега, морају пажљиво да саслушају инструкције пре почетка и током игре. Такође, морају слушати једни друге док игра траје, како не би реметили њен ток. Стрпљење, толеранција и узајамно уважавање свих учесника у игри се подразумевају.

Многе од ових игара можете пронаћи на интернету. Једна од мојих инспирација био је пример игре у кругу који је на свом блогу описала Кеси Дал  (Cassie Dahl)  Њен приступ допунила сам креативном драмском игром и тако остварила час у којем смо подједнако уживали и моји ученици и ја.

Користећи примере наших народних изрека, помогла сам ученицима да на активан и забаван начин науче шта заправо подразумева фигуративно изражавање, пренесено значење, метафоричност… у језику књижевности. Био је то добар увод у разумевање песничког језика који је савременим генерацијама, нажалост, постао прилично далек. Колико и како су разумели смисао игре у којој су учествовали показали су на крају часа користећи креативну драму као начин изражавања.

Игра Ја имам – ко има?

Када одлучите шта ће бити ваша тема, потребно је да одвојите мало времена и направите картице са одговарајућим садржајем. Као што и сам назив игре говори, тврдњу ја имам (уз додатни садржај којим се прецизира шта је то што неко има) и питање ко има? (уз допуну питања) садржи свака картица.

Као пример може вам послужити неколико картица из мог  „шпила“ 

За ову игру потребно је да унапред припремите најмање онолико картица колико има ученика у вашем одељењу и две додатне картице, почетну и завршну, коју ћете задржати за себе. Осим што се незнатно од осталих картица разликују по свом садржају, почетна и завршна картица могу се разликовати и по боји (као жуте картице на слици) или могу бити обележене бројем. Када правите картице поштујте замишљени низ питања и очекиваних одговора. Исписане и одштампане картице исеците. Ако имате могућности, можете их пластифицирати и потом још дуго користити у раду са новим генерацијама.

Први корак:

Након што сте ученицима објаснили правила игре, замолите их да стану укруг. Одвојте прву и последњу картицу за себе, а све остале измешајте, па поређајте у „шпил“ и окрените на наличје. Приђите сваком ученику и дајте му да изабере картицу, уз напомену да је никоме не сме показивати. Потом замолите ученике да пажљиво прочитају садржај своје картице и ћутке размисле о значењу њеног садржаја. Сви коментари су забрањени, као и завиривање у туђе картице!

Други корак:

Наставник се придружује ученицима и започиње игру читајући гласно садржај своје картице  (пример је жута картица са бројем 1 на фотографији):

-Ко има изреку која значи: Ништа лакше од тога?

Сви ученици ћутке гледају своје картице и први који на својој картици препозна тражени одговор дигне руку и каже:

-Ја имам!

Потом прочита одговор: Просто као пасуљ!

Ако је ученик тачно одговорио, прилази ученику (или наставнику) који је поставио питање и стаје са његове леве стране и поставља следеће питање:

-А ко има изреку која значи: Занемарљив проблем?

Ако је ученик погрешио, остаје на свом месту, а наставник на табли напише његово име. Потом се јавља следећи који сматра да има тачан одговор и каже:

-Ја имам: Мачји кашаљ. А ко има изреку која значи: Незамисливо далеко?

И тако редом, до краја. Они који тачно одговоре прилазе ученику који је поставио питање (водећи рачуна о томе да и даље остану у кругу), а они који погреше остају на свом месту (да сачекају нову прилику) и притом им се име запише на табли. Ученици дају одговоре и постављају питања, све док поново не дође на ред наставник који затвара круг одговарајући на прво питање постављено обрнутим редоследом.

-А шта значи изрека: Просто као пасуљ?     –Ништа лакше од тога.

Трећи корак:

Креативна драма

Наставник саопштава ученицима да ће они који су погрешили сада добити тајни задатак, али да и остали морају помоћи у његовом решавању. Пошто већ прво записивање имена на табли (чију сврху ученици не знају) доприноси њиховој пажњи и концентрацији, обично не буде више од троје или четворо записаних, што је сасвим довољно за реализацију следећег корака. Наставник позива ученике који су тачно одговарали на питања да се равномерно распореде тако што ће прићи ученицима који су погрешили и тако се формирају групе (две, три, четири, у складу са величином одељења). Потом замоли групе да се издвоје свака у по један угао просторије, како би добиле тајни задатак.

Тајни задатак: Свакој групи дајете десет минута да осмисли драмски приказ једне народне изреке по вашем избору. (На мојим часовима ученици су добили задатак да драматизују три изреке: Коштало га као светог Петра кајгана! Сваком је лонцу поклопац! Скидам ти капу!)

Четврти корак:

Након времена одређеног за планирање, договор, поделу улога и осмишљавање наступа, једна по једна група изводи свој мали игроказ, а остали ученици, у својству публике, погађају која је то изрека преточена у драмску форму. Потом следи кратак разговор о смислу и могућим значењима изреке, у којем се утврђује и тачност и успешност драмског приказа. Свака група као награду добија заслужени аплауз.

Да бисте видели како су то моји ученици урадили, можете погледати видео презентацију једне од неколико врло успешних драматизација. Својим драмским приказом група ученика одељења II2 одала је признање поштењу као вредности која се све више потискује на маргине вредносног система савременог друштва.

Скидам ти капу!

 

Скидам ти капу! II1  

Коштало га као светог Петра кајгана II1

Коштало га као светог Петра кајгана II3

Сваком је лонцу поклопац!  II1

На сличан начин могу се обрадити и стилске фигуре (уз примере из књижевности), али и разне друге теме. Осим драмских приказа, у реализацији „тајних задатака“ могу се користити и друге драмске технике попут „замрзнутих слика“, „звучних пејзажа“ и слично.

Наведени пример узет је из наставе српског језика и књижевности (часове сам реализовала у два одељења другог разреда средње школе), али се приказани метод може успешно применити и на многе друге предмете. Од ваше маште зависи како ћете то учинити.

Бранијета Конџуловић