Проучавање књижевности у школама данас

Настава књижевности је веома сложена. Осим читања, као неизоставног домаћег задатка без којег су све остале етапе у раду незамисливе, подразумева и различите способности ученика да текст разумеју и усвоје. Прилагођавајући свој приступ захтевима наставне јединице и могућностима ученика сваки професор књижевности свесно или несвесно користи различите приступе који одговарају препорукама различитих теорија о учењу. У мојиј пракси једнако је заступљен бихејвиористички и когнитивистички приступ, јер осим извођења класичне наставе, у којој је читање књига и разговор о њима основни задатак, настојим да ученике укључим у оном степену у ком могу дати свој максимум. С обзиром на то да радим у школи у којој има много деце која се лакше изражавају ликовно него вербално, понекад, када проценим да је то потребно, ученику дајем задатак да своје импресије изрази кроз цртеж уместо да о томе говори.

Захваљујући интернету и доступности информација, ученици (самостално или у групама) лако постају истраживачи, па тако и креатори часа. Често им дајем задатак да пронађу различите биографске податке, текстове о књижевном делу, видео и аудио записе који могу обогатити наставу својим садржајем. Тако у извесној мери залазимо у констуктивизам, а са могућношћу да креирам своју страницу на интернету приплижавамо се конективизму – теорији учења дигиталног доба. Нећу се одрећи ниједног од поменутих приступа, јер једино тако могу у потпуности обављати свој задатак.