Тиха чајанка: Припрема за читање изазовних текстова

A silent tea party: Pre-reading for challenging texts, by Mary Elizabeth Fulco

У шестоминутном видео запису, Мери Елизабет Фулко, наставница енглеског језика у једној америчкој средњој школи, представила је своју идеју о томе како се књижевни текстови могу приближити ученицима, како се рад на тексту може учинити лакшим и на први поглед лежерним, а да заправо постиже врло озбиљне наставне циљеве. Свој приступ је назвала „Тиха чајанка“.

                                    A silent tea party 

Пред вама је слободан превод садржаја овог занимљивог снимка са једног часа Мери Елизабет Фулко (намењен оним колегама који не говоре енглески језик, или га познају слабије од мене).

Мери Елизабет Фулко: Тиху чајанку почињем већ на вратима учионице, дајући ученицима папир са листом питања и цитат преузет из првог поглавља.

Овакав приступ тексту има посебан значај у стварању слике о ликовима, околностима или заплету приче.

Обраћање ученицима:

-Како бисмо започели обраду ове изазовне књиге, ставићу вас у ситуацију да се суочите са неким цитатима из првог поглавља, да бисте се зближили са овим, веома сложеним, књижевним  ликом. Схватите то као изазов – потрудите се да заиста одгонетнете какав је он у ствари.

Мери Елизабет Фулко: Волим да користим овакав приступ, као начин да код ученика подстакнем узбуђење у сусрету са текстом и као увод у читање нове књиге. То је нека врста предрадње, упознавања или зближавања са књигом и њеним јунаком. Ученици још увек не знају ништа о причи, нити ишта знају о њеном главном јунаку; за њих је све то мистерија.

Обраћање ученицима:

–Шта је заправо активност коју сам назвала „тиха чајанка“? Она за вас представља  прикупљање и обједињавање мноштва цитата које ћете користити у циљу интерпретације, анализе и проналажење одговора  на питања која су пред вама.

Мери Елизабет Фулко: Цитати које сам им дала заправо су у вези са листом питања коју су такође добили. Свако има листу са седам питања. Ученици треба да открију, на пример, како се осећа јунак ове приче, где се налази у тренутку док говори о себи, да ли је прича  смештена у садашњости или у прошлости… Ученик је, такође, дужан да нам објасни на основу чега је доносио закључке. Да би одговорили на сва та питања ученици се служе цитатима из текста.

Обраћање ученицима:

-Пре него што вас пустим да радите, у тишини, морам да вам кажем да је цитат који сте добили веома важан. Он представља ваш кључ за решење задатка.

Мери Елизабет Фулко: Сваки ученик има свој цитат који, након што га сам употреби, размењује са осталима. То нам осигурава да, на иста питања добијемо мноштво различитих одговора; и без обзира на то какви су ти одговори у њима ће увек бити нешто ново, нешто што ће нам открити шта би још требало урадити, каква се још питања могу поставити, шта би  требало додати…

Ученици добијају десет минута да размишљају, успостављају везу између питања и текста који је пред њима и одговарају на њих. Потом устају, у тишини, прошетају учионицом, приђу неком другу, рукују се са њим и размене цитате.

На овај начин ученици постају интерактивни, али без вербалне комуникације. Тишина обезбеђује њихову усредсређеност на задатак,  али нас и уверава да ће га радити потпуно самостално. Руковање је само пропратна активност приликом размене папирића са цитатима, а истовремено нам  пружа и увид у то да су цитати размењени.

Након размене сви се враћају на своја места и рад настављају изнова. Ученици читају нови цитат и откривају на које питање са листе могу одговорити, руководећи се садржајем цитата.

Циљеви који се постижу на овај начин су анализа, дубоко размишљање, концентрисано и заинтересовано читање, проницање у потпуни смисао текста, као и покушај  ученика да, свему што су открили, дају још шире и свеобухватније значење.

На радном листу који су добили, ученици записују своје одговоре на питања и притом бележе и број цитата који им је послужио као извор информација. Када то ураде, поново устају, приђу другу са којим су разменили свој цитат и свако добије свој првобитни листић назад. А потом се круг наставља – прилазе неком другом и са њим размењују цитат.  Циљ ове размене је да се сваки цитат нађе у рукама сваког ученика.  И поново за рад добијају само десет минута.

То их у ствари подстиче да у следећем кораку буду још вреднији. У следећој фази ученици раде у малим групама. Радећи у групи они комуницирају, поново заједно прелазе преко свих питања, покушавају да попуне одговоре које немају,  разговарају са циљем да појасне све што нису сами могли разумети.  Рад у завршној  фази  обједињава све ученике у једну велику дружину, што потврђује да је ово време мудро искоришћено.

Разговор са ученицима:

М.Е.Ф.: –Које питање би се могло повезати са овим цитатом: „Пао сам на поправни из четири предмета, а то ме се није тицало уопште.“?

Ученик:–То би могло бити питање број пет.

М.Е.Ф.: -Број Пет! Ово је занимЉиво! Мислим да си добро уочио. Колико година, по твом мишљену, има наратор? И, наравно, на основу чега то закључујеш? На који начин нас, Џош,  овај цитат може упути на закључке о старости наратора?

Ученик:-Па, он говори школи, тако да, вероватно, има мање од осамнаест година.

М.Е.Ф.: -Добро!

Мери Елизабет Фулко: Мислим да овакав начин рада са ученицима заправо промовише успех.  Они се осећају веома сигурно, а осим тога, они тексту приступају аналитички и не знајући да то чине.

Разговор са ученицима:

М.Е.Ф.: –Где се, по вашем мишљењу, овај јунак налази?

Ученик:-Можда је избачен и стављен у неку менталну  установу или у болницу.

М.Е.Ф.: -Ментална установа! Вау, одакле ти то ?!

Ученик:-Па, он је употребио реч  „луд човек“…

Мери Елизабет Фулко: Ово ми се допада јер постижем стварно добре резултате. Ученици заиста  раде анализу текста, а истовремено се зближавају и повезују на диван начин.

Разговор са ученицима:

Ученица: –У цитату број девет јунак је рекао: „Осећао сам као да, на неки начин, нестајем…“

М.Е.Ф.: -Па, како си ти употребила реч „нестајање“? Може ли она изразити неко осећање?

Ученица: -Мислим да се он осећа усамљено.

М.Е.Ф.: -Зашто би неко употребио баш ту реч као знак да се осећа усамљено?

Ученица: -Он осећа као да не постоји, а мени се чини као да он није добијао никакву пажњу; он није сматрао да припада тамо где се налазио, зато што је осећао да за њега нико не мари.

Мери Елизабет Фулко: Они расту као ученици, они расту као читаоци и постају истински узбуђени због читања  књига које су прихватили као изазов. А то је, увек, победа.

Превод и редакција текста: Б. Конџуловић