Šel Silverstajn
UPOMOĆ!
U šetnji šumom onomad ja spazih u čudu – zamisli šta…
Rogom u deblo jednorog jedan zakucan sedi jadan i bedan.
Plače i rida očajno, glasno „Nek neko pomogne dok nije kasno!“
Ja viknuh spremno „Pomoć već stiže!“ A on će: „Stani , ni korak bliže!
Prvo mi reci hoće l’ da boli. Kolko će trajati poduhvat tvoj?
Sigurno nećeš saviti, odrati ili polomiti rog dragi moj?
Koliko jako treba da vučeš? Plaćam li kešom ili na kredu?
Moraš li baš sada to da uradiš, ili bi sreda bila u redu?
Da li si ovo nekad već radio? I brzo kazuj, sto mu bogova,
da li si uopšte diplomu stekao za spasioca vrednih rogova?
Tražiš li nekakvu uslugu zauzvrat? Onda mi reci šta će to biti.
Pre no što počneš prvo obećaj, da nećeš drvo oštetiti.
Treba li odmah da zatvorim oči? Da li da sedim ili da stojim?
Jesi li platio osiguranje? Operi ruke, klica se bojim!
A kad me odglaviš i oslobodiš –
moraš mi reći šta mi je činiti!
Jemčiš li nečim da mi se ovo
ubrzo neće ponoviti?
Reci mi kad. Reci mi kako.
Reci mi zašto.
I reci mi kamo…“
Nisam baš siguran ali pretpostavlјam,
da taj još uvek sedi tamo.
Pesmu prevela Branijeta Kondžulović
knjigoljupci 