О дефинисању и примени стандарда у образовању

Из приручника „Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег и средњег стручног образовања и васпитања у делу општеобразовних предмета“, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (2015)

 

Овај текст намењен је информисању ученика и њихових родитеља.

О појму образовних стандарда

У нашем образовном систему је, према одредбама Закона о основама система образовања и васпитања (2009), предвиђено дефинисање неколико група стандарда, међу којима су и стандарди постигнућа ученика. Пошто су већ у примени општи стандарди постигнућа  за крај првог и другог циклуса основног образовања и крај првог и трећег циклуса основног образовања одраслих, усвајањем стандарда који се односе на средње образовање заокружен је процес стандардизације знања, вештина и компетенција које ученици треба да развију у доуниверзитетском образовању.

Шта се подразумева под појмом образовни стандарди?

Стандарди су мерни инструменти чијом употребом је могуће утврдити шта је и у коликој мери развијено и постигнуто у образовном процесу. Мерењу помоћу стандарда подлежу и исходи и компетенције. Због тога се стандарди најбоље илуструју задацима. Решени задатак показује да је ученик овладао одређеним знањима и вештинама, односно да је развио неке компетенције.

Примена стандарда је један од начина да се о ономе што је стварно постигнуто у образовном процесу не нагађа, већ да се то измери. Мерење засновано на стандардима пружа обиље повратних информација о квалитету и развојним потребама образовног система, а та заједничка слика се, на својствен и специфичан начин, гради радом и резултатима сваке школе, сваког наставника и сваког ученика.

Процес израде стандарда

Стандарде су развијале посебне радне групе. Чланови радних група су одабрани тако да укључују наставнике, универзитетске професоре за одређене предмете, педагоге, психологе и професионалце из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања и Завода за унапређивање образовања и васпитања. Приликом израде стандарда радне групе и Завод су имали подршку стручњака из Пројекта „Подршка осигурању квалитета система завршних испита на националном нивоу у основном и средњем образовању“.

Стандарди за опште средње образовање засновани су на компетенцијама које треба да омогуће ученицима да успешно одговоре на различите животне изазове у разним животним ситуацијама (образовним, друштвеним, културним, интерперсоналним, практичним, итд). Да би били компетентни да одговоре успешно на такве изазове, ученици треба да стекну и користе различите видове знања, вештина и ставова, тј. треба да развију компетенције засноване на знању.

Стандарди стога треба да опишу шта ученици знају и могу да ураде на различитим нивоима развоја компетенција, тј. према стандардима се мери ниво одређене компетенције који је постигнут на крају средњег образовања.

Три стандарда (или нивоа постшнућа)основни, средњи и напредни,  дефинисана су за сваку компетенцију. Сваки стандард (ниво) дефинише знање, вештине и ставове које ученици треба да поседују, као и с којим изазовима могу да се носе како би испунили тај стандард (ниво). Три стандарда (нивоа) су кумулативна и уграђена један у други тако да ученици на напредном нивоу испуњавају захтеве сва три нивоа.

Основни ниво стандарда дефинише ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знање, вештине и ставови) које ученик треба да поседује како би активно и продуктивно учествовао у различитим областима живота (друштвеном, привредном, образовном, породичном, личном, итд).

Средњи ниво стандарда дефинише ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знање, вештине и ставови) које ученик треба да поседује како би могао успешно да настави са факултетским образовањем у различитим областима.

Напредни ниво стандарда дефинише ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знање, вештине и ставови) које ученик треба да поседује како би могао успешно да настави са факултетским образовањем у области за коју те компетенције представљају нарочито важан услов.

Кључни термини – структура стандарда

Стандарди служе за процену постигнућа ученика у развоју одређених компетенција.

Стандарди компетенција описно дефинишу на које посебне изазове постепене сложености ученици могу да одговоре на одређеном нивоу компетенције (основне, средње и напредне).

На пример:

-Ученик може правилно да разуме дуге или сложене текстове чији садржај или форма могу да му буду непознати, може да пронађе и организује више имплицитних (које нису истакнуте у тексту, већ се подразумевају или могу да се  налазе и ван самог текста) информација у писаним текстовима, да протумачи значење нијанси језика у делу текста, узимајући у обзир текст као целину, као и да разуме и примени категорије у непознатом контексту, да користи знање из званичног или јавног домена како би критички процењивао текст или износио претпоставке о њему, да се носи са противуречним информацијама које одвлаче пажњу…

 Опште и међупредметне компетенције представљају наративни опис оних компетенција које се заснивају на интегрисању различитих знања и вештина који се развијају у оквиру различитих предмета и на основу наставног програма.

(О томе је било речи у тексту Шта су опште и међупредметне компетенције

Општа предметна компетенција представља наративни опис шта ученици знају и могу да ураде на основу образовања које стичу у оквиру појединачног предмета. Општа предметна компетенција описује крајњу сврху учења датог предмета.

На пример:

-Ученик је способан да користи језик да би комуницирао, разумео свет који га окружује и да би учио.

-Познаје ауторе дела из обавезног школског програма и локализује их у контекст стваралачког опуса и у књижевноисторијски контекст.

 Специфичне предметне компетенције представљају наративни опис специфичних способности ученика које му омогућавају да развије општу предметну компетенцију.

На пример:

-Ученик је у стању да напише текстове за различите личне и друштвене сврхе.

-Ученик је у стању да разуме представљене проблеме коришћењем математичког знања.

-Компетенција да се учи: ученик је способан да планира и организује своје учење, било да је реч о индивидуалном  или групном учењу, уз коришћење одговарајућих метода учења.

Исходи дефинишу очекиванe резултатe учења. Они су оно што се остварује у току наставног процеса. Исходи се дефинишу на основу општих и међупредметних компетенција и стандарда постигнућа за сваку годину учења.

-Стандарди дефинишу очекивања у вези са постигнућем ученика на различитим нивоима развоја компетенције.

-Стандарди такође служе као критеријуми за процену.

Дефинишу се као: „искази стандарда“ и „стандарди компетенција“.

Искази стандарда постигнућа одређују ком нивоу припадају знања која је ученик усвојио у одређеној области наставе.

Примери:          

Ученик који испуњава само основни стандард може да разуме информативни текст о познатој теми.

–  Ученик који испуњава напредни стандард може критички да процени различита решења неког новог проблема у непознатим околностима.

 Искази стандарда дефинишу конкретна знања, вештине или ставове које ученици треба да стекну у одређеној области наставе (домену), на одређеном нивоу стандарда.

Примери:

Ученик може да напише осврт на књигу, позоришну представу, филм и сл.

– Ученик зна да реши две једначине са две непознате.

– Ученик примењује правила писања речи

– Ученик зна да израчуна површину призме и пирамиде…

 Исходи дефинишу очекиване резултате учења, они су оно што се остварује у току наставног процеса. Исходи се дефинишу на основу општих и међупредметних компетенција и стандарда постигнућа за сваку годину учења.

Однос стандарда и наставног програма/курикулума

Стандарди су, дакле, мерни инструменти чијом употребом је могуће утврдити шта је и у коликој мери развијено и постигнуто. Због тога је важно да наставник већ приликом планирања рада уважава стандарде у којима су описана критична знања и вештине који нуде поједине научне области, а неопходни су ученицима не само у формативном смислу, него и да боље разумеју свет око себе, своје понашање, своју улогу и положај у њему.

Оно чиме наставник у свом раду треба првенствено да се руководи јесу општепредметне и специфичне предметне компетенције, које у ствари представљају одговор на питање: Зашто ученику треба тај предмет? Шта ће он од онога што је учио у оквиру тог предмета бити у стању да уради у свом животу, изван образовне ситуације, или током свог даљег образовања, и то успешно?

Подсећања ради, компетенције почињу да се изграђују током наставног процеса, али је најбитније да оне дођу до изражаја када ученик изађе из наставног процеса.

Искази стандарда постигнућа дају одговор на питање: До ког нивоа, основног, средњег или напредног, ученик мора да има усвојена знања, развијене вештине и ставове да би успешно завршио образовни процес у оквиру формалног образовања?

И на крају, пошто сви ученици треба да развију опште и међупредметне компетенције, а сви наставни предмети треба томе да допринесу, сваки наставник треба у свом предмету да препозна допринос развоју ових компетенција и да у планирању уважи ту чињеницу.

Мерењу помоћу стандарда подлежу и исходи и компетенције. Примена стандарда је један од начина да се о ономе што је стварно постигнуто у образовном процесу не нагађа, већ да се то измери. Мерење засновано на стандардима пружа обиље повратних информација о квалитету и развојним потребама образовног система, а та заједничка слика се, на својствен и специфичан начин, гради радом и резултатима сваке школе, сваког наставника и сваког ученика.

 

 

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Планови, Позајмице, Чланци

Место за Ваш коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s