Из приручника „Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег и средњег тручног образовања и васпитања у делу општеобразовних предмета“,
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (2015)
Текст је намењен информисању ученика и њихових родитеља.
Наставни програм предмета Српски језик и књижевност обухвата три традиционалне области: Језик, Књижевност и Језичку културу, па су и искази стандарда постигнућа (разврстани по нивоима), тематски груписани на исти начин. Ове три области неопходно је сагледавати у њиховом међусобном прожимању.
Област Језик
Три нивоа знања
- На основном нивоу, ученик треба да овлада основним знањима и умењима из свих дисциплина граматике, као и да примени основна знања о лексици и историји српског књижевног језика – што представља основу језичке писмености на крају средњег образовања, неопходне за живот и рад. Битно је да су фундаментални позитивни ставови према језику дефинисани на основном нивоу.
- На средњем нивоу постигнућа очекујемо шира знања и сложеније видове језичке примене. У односу на циљеве и садржај досадашњег наставног програма, уочавамо разлике које се односе на анализу дискурса, у ширем смислу. Од ученика се у стандардима очекује да разуме прагматику српског књижевног језика (нпр. основне принципе вођења дијалога) и појам деиксе (која је битна не само за синтаксу глаголских облика, већ и у наратолошким тумачењима текста), варијетете српског језика и друга знања и вештине које (тренутно) важећи програм не обухвата.
- На напредном нивоу постигнућа, ученик треба дубље да промишља о језику (нпр. о вези између језика и мишљења), да разуме појам категоризације, текстуалне кохезије, да овлада сложенијим вештинама и знањима из граматичких дисциплина и сл. На пример, ученик разуме и анализира модел реченице са допунским предикативом и прилошким допунама. Очекујемо да ће стандарде са овог напредног нивоа у довољној мери (више од половине стандарда) испунити онај ученик који намерава да изучава филолошке науке на универзитетском нивоу образовања.
(Објашњења образовних стандарда у области Језик)
ОСНОВНИ НИВО
2.СЈК.1.1.1. Има основна знања о језику уопште (шта је језик, које функције има), поштује свој језик и поштује друге језике; препознаје стереотипне ставове према језику. Разуме појам текста; разликује делове текста (увод, главни део, завршетак); препознаје врсте текстова (облике дискурса); има основна знања из социолингвистике: познаје појмове једнојезичности и вишејезичности (и зна одговарајуће језичке прилике у Србији); разуме појам језичке варијативности и препознаје основне варијетете.
2.СЈК.1.1.2. Разликује књижевни (стандардни) језик од дијалекта; зна основне податке о дијалектима српског језика (основне особине по којима се дијалекат може препознати, као што су гласовни систем, акценат, број падежа итд.); има правилан став према свом дијалекту и другим дијалектима српског језика и према оба изговора српског књижевног језика (поштује свој и друге дијалекте српског језика и има потребу да чува свој дијалекат; подједнако цени оба изговора српског књижевног језика – екавски и (и)јекавски); има потребу да учи, чува и негује књижевни језик; познаје најважније граматике и нормативне приручнике и уме да се њима користи; зна основне податке о месту српског језика међу другим индоевропским и словенским језицима; има основна знања о развоју књижевног језика, писма и правописа код Срба.
Напомена: Један број индикатора овог стандарда који се односи на ставове према језику – не испитује се тестом, већ упитником или интервјуом.
2.СЈК. 1.1.3. Разликује правилан од неправилног изговора гласа; зна основну поделу гласова; има основна знања у вези са слогом и примењује их у растављању речи на крају реда; зна основна правила акценатске норме и уочава евентуалне разлике између свог и књижевног акцента.
2.СЈК.1.1.4. Познаје врсте и подврсте речи; примењује норму у вези с облицима речи у фреквентним случајевима (укључујући и гласовне промене у вези с облицима речи); издваја делове речи у вези с облицима речи (граматичка основа и наставак за облик) у једноставнијим случајевима; издваја делове речи у вези с грађењем речи (префикс, творбена основа, суфикс) у једноставнијим случајевима; препознаје основне начине грађења речи; примењује норму у вези с грађењем речи (укључујући и гласовне промене у вези с грађењем речи); примењује постојеће моделе при грађењу нових речи.
2.СЈК.1.1.5. Правилно склапа реченицу; разликује синтаксичке јединице; разликује активне и пасивне реченице; уме да анализира једноставније реченице грађене по основним моделима2 и проширене прилошким одредбама.
2.СЈК.1.1.6. Има лексички фонд који је у складу са средњим нивоом образовања; прави разлику између формалне и неформалне лексике и употребљава их у складу са приликом; има основна знања о значењу речи; познаје основне лексичке односе (синонимију, антонимију, хомонимију); оознаје метафору као лексички механизам; нема одбојност према речима страног порекла, али их де прихвата некритички и аутоматски; познаје појам термина и фразеологизма; познаје најважније речнике српског језика и уме да се њима користи.
СРЕДЊИ НИВО
2.СЈК.2.1.1. Има шира знања о језику уопште (која су битна својства језика); препознаје јединице и појаве које припадају различитим језичким нивоима / подсистемима; има основна знања о писму уопште; има основна знања оправопису уопште (етимолошки – фонолошки правопис; граматичка
2.СЈК.2.1.2. Зна основне оосбине дијалеката српског језика; зна основна правила екавског и (и)јекавског изговора; у једноставним случајевима пребацује ијекавску реч у екавски лик и обрнуто. Смешта развој књижњвног језика код Срба у друштвени, историјски и културни контекст.
2.СЈК.2.1.3. Познаје говорне органе и начин на који се гласови производе; зна да дели гласове по свим критеријумима; разуме појам фонеме; зна сва правила акценатске норме и уме да прочита правилно акцентовану реч; зна механизме фонолошки условљених гласовних промена (једначење сугласника по звучности и по месту творбе, сажимање и асимилацију вокала и губљење сугласника).
2.СЈК.2.1.4. Има шира знања о врстама и подврстама речи; уме да одреди облик променљиве речи и да употреби реч у задатом облику; познаје појам морфеме; дели реч на творбене морфеме у једноставнијим случајевима и именује те морфеме; познаје основне начине грађења речи; примењује норму у вези с облицима речи у мање фреквентним случајевима.
2.СЈК.2.1.5. Користи се свим синтаксичким могућностима српског језика; разликује безличне и личне реченице; анализира реченице грађене по различитим моделима; има шира знања о синтагми; препознаје основне врсте зависних предикатских реченица (типични случајеви); зна основно о напоредним односима, конгруенцији и негацији; разликује врсте независних предикатских реченица; разуме појам елипсе; има основна знања о употреби падежа и глаголских облика.
2.СЈК.2.1.6. Има богат и уразноличен лексички фонд (укључујући и интелектуалну и интернационалну лексику и познавање најфреквентнијих интернационалних префикса и суфикса). Тај фонд употребљава у складу с приликом; види језик као низ могућности које му служе да изрази индивидуално искуство и усмерен је ка богаћењу сопственог речника; познаје хипонимију, паронимију; разликује лексичке слојеве; познаје метонимију као лексички механизам.
НАПРЕДНИ НИВО
2.СЈК.3.1.1. Разуме да постоји тесна веза између језика и мишљења; јасан му је појам категоризације; гознаје конверзационе максиме (квалитета, квантитета, релевантности и начина); разуме појам информативне актуализације реченице и зна како се она постиже; јасан му је појам текстуалне кохезије.
2.СЈК.3.1.2. При подели речи на слогове позива се на правила; акцентује једноставније примере.
2.СЈК.3.1.3. Има детаљнија знања о морфологији у ужем смислу и творби речи у српском језику дели реч на творбене морфеме у сложенијим случајевима и именује те морфеме).
2.СЈК.3.1.4. Има детаљнија знања о употреби падежа и глаголских облика; уме да анализира компликованије реченице грађене по различитим моделима ; познаје специјалне независне реченице; познаје различита решења у вези с конгруенцијом.
2.СЈК.3.1.5. Има основна знања о речницима и структури речничког чланка.
Област Књижевност
Област Књижевност садржи по девет стандарда на сваком нивоу постигнућа. Захтеви у стандардима тематски су одређени (од навика читања до тумачења и критичког осврта на књижевно дело, уз суштинску анализу како језик постоји у књижевном делу); док стандарди, по нивоима постигнућа, постају комплекснији од основног до напредног нивоа.
( Коментари уз стандарде у области Књижевност)
Од ученика се очекује:
- да редовно чита дела из обавезног школског програма и да стекне вештине тумачења развијајући своје критичко мишљење и резоновање уопште;
- да разликује дискурс књижевности и разуме уплив других дискурса у књижевност;
- да уме да примени знања о књижевности уз употребу књижевнотеоријских појмова (од основних до сложенијих појмова на напредном нивоу);
- да уме да анализира проблем који књижевно дело покреће у оквиру обавезне лектире (проблем лика, проблем уметнуте приче и сл.);
- да разуме поетичка начела књижевног дела (да опише поетичке особине − композицију, тематско-мотивски склоп, структуру књиге); а да на напредном нивоу уме поуздано да препоручи књижевно дело уз образложење његових естетских и поетичких особина и сл.
Општи осврти на стандарде
СТАНДАРД 1. Овим стандардом дефинишу се оквир, слојевитост и сложеност доживљајног креативног и критичког читања и тумачења дела.
СТАНДАРД 2. Наведени стандарди градирају ученикова знања из домена књижевнотеоријске терминологије и његове способности да их примени у адекватним ситуацијама.
СТАНДАРД 3. Познавање и употреба књижевнотеоријских и књижевнонаучних методологија основа је за разумевање књижевности. Овим се унапређује научно схватање књижевности и на адекватан, методолошки начин научно анализира и интерпретира књижевно дело (саставни делови поетике књижевног дела), позиционира унутар историје књижевности и културе, синтетички спаја са другим хуманистичким дисциплинама. Адекватна употреба теоријских и научних метода у разумевању књижевности само продубљује њено разумевање и нуди апаратуру за разумевање и осталих хуманистичких дисциплина.
СТАНДАРД 4. Препознавање основних поетичких, лингвистичких и естетских особина књижевноуметничких текстова омогућава њихово аналитичко тумачење. Процењивање и описивање структурних особина књижевног дела, његове сложености и жанровског идентитета, повезује се са наративним и стилистичким елементима од којих је дело формирано, а самим тим се омогућава да се препознају све обликотворне функције поетичке творбе књижевног дела и начин формирања његовог значења. Естетска вредност књижевног дела разуме се у контексту естетичких категорија, а лингвистички идентитет књижевност сагледава кроз схватање да је језик основна грађа књижевног дела, и још више, да је целокупна култура њена грађа.
СТАНДАРД 5. Разумевање књижевности као једног од многих друштвених дискурса. Поредећи књижевност са осталим дискурзивним праксама, схвата се додир књижевности са осталим дискурсима (наративност, фикционост, естетско, поетичко и жанровско обликовање неуметничких дискурса…) и та се сазнања употребљавају у тумачењу књижевних дела. Уочава се и тумачи асимиловање некњижевних дискурса у књижевности (правног, историографског, психолошког…) и самим тим се схвата њихова улога у поетици књижевног дела.
СТАНДАРД 6. Овај стандард би требало да обезбеди културноисторијску, књижевноисторијску, поетичку, естетичку, филолошку, филозофску контекстуализацију проучавања одређеног дела и аутора не би ли се примарни и секундарни чиниоци анализе боље разумели и лакше савладали унутар захтева који су њиме дати.
СТАНДАРД 7. Разумевање основних проблема које књижевно дело покреће: индивидуални (психолошки), друштвени (место појединца у друштву), историјски и сл. Поима да књижевност отвара проблематику судбине и места човека у свету, синхронијски и дијахронијски, да покреће питања односа појединца и друштва, личних жеља и општих закона, моралне дилеме, осмишљавање живота, трагизам људског постојања, нудећи тако један поглед на свет који је специфичан за литературу. Уочену проблемску димензију неког текста аргументује примарним текстом, личним искуством, другим делима из литературе,уметности, културе итд.
СТАНДАРД 8. Овим стандардом се испитују начини и успешност ученичког коришћења секундарне литературе у оквиру савладавања школског програма овог предмета.
СТАНДАРД 9. Формирање читалачких навика, разумевање улоге читања у тумачењу књижевног дела. Компаративно проучавање матичне књижевности, као и схватање начина конституисања књижевног дела посредством читања – позиционира књижевно дело унутар ланца рецепције. Истовремено,читањеупотпуњује лично искуство,ачитање као тумачење само је облик изграђивања језичког (разумевање језичког/знаковног обликовања света), литерарног (место књижевности у формирању људског идентитета), културног (књижевност као део уметничког и културног поља), националног (место књижевности у оквиру националне културе и историје) и општељудског идентитета (место књижевности у изградњи хуманог и (мулти)културног друштва).
Област Језичка култура
(Објашњења образовних стандарда у области Језичка култура)
У области Језичка култура подобласти су распоређене у оквиру језичке писмености на говор и слушање; писање и читање, али је предметност − наставног предмета Српски језик и књижевност − очувана нормирањем текстова који се читају, слушају, о којима се разговара или дискутује. То су текстови о језику, књижевности и култури.
Истичемо да нема тумачења књижевних дела без рефлексије, тј. промишљања. „Оно што нема критички осврт, не може да се разуме.ˮ. Поред тога, рефлексија о властитим способностима читања јесте битан предуслов успешног читања са разумевањем. Смисао је да на напредном нивоу ученик изгради свест о себи као читаоцу – да разуме улогу читања у сопственом развоју; има базично формирану критичку свест о својим читалачким способностима и сл.
Праћење властитог читања и слушања са разумевањем веома је важно умење за свакодневни живот, рад и учење. Ту способност могуће је развити успешно на крају средње школе на часовима српског језика и књижевности – што ће утицати на изграђивање међупредметне компетенције Комуникација. Са осамнаест година ученици су на завидној висини по својим когнитивним капацитетима (резонују брзо, памте добро, критички расуђују итд.).
Нивои постигнућа се разликују по сложености текста који ученик слуша, чита или сам саставља (усмено или писмено). На основном нивоу постигнућа ученик говори о једноставнијим темама о језику, књижевности и култури и с пажњом и разумевањем слуша излагање средње тежине; саставља једноставнији говорени или писани текст; чита текстове средње сложености и средње тежине. На средњем и напредном нивоу постигнућа ученик чита сложеније и теже текстове.
Нивои постигнућа се разликују и по сложености менталних процеса: на основном нивоу постигнућа ученик разуме текст одређене сложености и тежине, а на средњем и напредном нивоу га и критички разматра (уочава ауторове ставове – експлицитне и имплицитне, и процењује логичност, веродостојност и стилску вредност текста); на напредном нивоу се очекује продубљено критичко промишљање, класификација информација и сл.
ОСНОВНИ НИВО
2.СЈК. 1.3.1. Говори разговетно, поштујући ортоепска правила књижевног језика; примењује књижевнојезичку акцентуацију или упоређује свој акценат са књижевним и труди се да је с њим усклади; течно и разговетно чита наглас књижевне и неуметничке текстове; изражајно чита и казује лакше књижевноуметничке текстове;у званичним ситуацијама говори о једноставнијим темама из области језика,књижевности и културе користећи се коректним језичким изразом (тј. говори течно, без замуцкивања, поштапалица, превеликих пауза и лажних почетака, осмишљавајући реченицу унапред) и одговарајућом основном терминологијом науке о језику и науке о књижевности, прилагођавајући приликама, ситуацији, саговорнику и теми вербална и невербална језичка средства (држање, мимику, гестикулацију); говори уз презентацију; има културу слушања туђег излагања; у стању је да с пажњом и разумевањем слуша излагање средње тежине (нпр. предавање) с темом из језика, књижевности и културе; приликом слушања неког излагања уме да хвата белешке.
2.СЈК.1.3.2. Говорећи и пишући о некој теми (из језика, књижевности или слободна тема), јасно структурира казивање и повезује његове делове на одговарајући начин;разликује битно од небитног и држи се основне теме; саставља једноставнији говорени и писани текст користећи се описом, приповедањем и излагањем (експозицијом); уме укратко да опише своја осећања и доживљај књижевног или другог уметничког дела; сажето препричава једноставнији књижевноуметнички текст и издваја његове важне или занимљиве делове; резимира једноставнији књижевни и неуметнички текст.
2.СЈК. 1.3.3. У расправи или размени мишљења на теме из књижевности, језика и културе уме у кратким цртама да изнесе и образложи идеју или став за који се залаже, говори одмерено, ослања се на аргументе,у стању је да чује туђе мишљење и да гаузме у обзир приликом своје аргументације; пише једноставнији аргументативни текст1 на теме из књижевности, језика и културе.
2.СЈК.1.3.4. Користи оба писма, дајући предност ћирилици; примењује основна правописна правила у фреквентним примерима и уме да се служи школским издањем Правописа; у писању издваја делове текста, даје наслове и поднаслове,уме да цитира и парафразира; саставља матурски рад поштујући правила израде стручног рада (употребљава фусноте и саставља садржај и библиографију); саставља писмо – приватно и службено, биографију (CV), молбу, жалбу, захтев, оглас; зна да попуни различите формуларе и обрасце.
2.СЈК.1.3.5. Има способност и навику да у различите сврхе (информисање, учење, лични развој, естетски доживљај, забава…) чита текстове средње тежине (књижевноуметничке текстове, стручне и научнопопуларне текстове из области науке о језику и књижевности, текстове из медија); примењује предложене стратегије читања.
2.СЈК.1.3.6. Разуме књижевни и неуметнички текст средње сложености: препознаје њихову сврху, проналази експлицитне и имплицитне информације, издваја главне идеје текста; прати развој одређене идеје у тексту; пореди основне информације и идеје из двају или више текстова.
2.СЈК. 1.3.7. Критички промишља књижевни и неуметнички текст средње сложености: разликује објективну/веродостојну чињеницу од ауторове интерпретације; процењује (и то образлаже) да ли аутор неуметничког текста износи све потребне информације и да ли даје довољне и веродостојне доказе за то што тврди; процењује да ли је аутор текста неутралан или ангажован односно пристрастан, и образлаже своју процену; препознаје говор мржње, дискриминације, бирократски језик, и има изграђен негативан став према њима; уме у једноставним примерима да понуди алтернативу бирократском језику.
2.СЈК.1.3.8. Препознаје структуру, различите елементе, стилске одлике (експресивност, сликовитост, метафоричност) књижевног и неуметничког текста; препознаје конотативно значење речи у датом контексту и разуме сврху конотативног значења у књижевном и неуметничком тексту; одређује значење непознате речи на основу контекста и творбеног модела; разуме значај читања за богаћење лексичког фонда.
СРЕДЊИ НИВО
2.СЈК.2.3.1. Говори у званичним ситуацијама, јавно и пред већим аудиторијумом о темама из области језика, књижевности и културе, користећи се књижевним језиком и одговарајућом терминологијом; учествује у јавним разговорима са више учесника; процењује слушаоца односно аудиторијум и обликује свој говор према његовим потребама и могућностима; има потребу и навику да развија сопствену говорну културу; с пажњом и разумевањем слуша теже излагање (нпр. предавање) с темом из језика, књижевности и културе; слуша критички, процењујући говорникову аргументацију и објективност.
2.СЈК.2.3.2. Саставља сложенији говорени и писани текст (из језика, књижевности или слободна тема) користећи се описом, приповедањем и излагањем (експозицијом); у говореној или писаној расправи прецизно износи своје идеје и образлаже свој став; труди се да говори и пише занимљиво, правећи прикладне дигресије и бирајући занимљиве детаље и одговарајуће примере; уочава поенту и излаже је на прикладан начин; прецизно износи свој доживљај и утиске поводом књижевног или другог уметничког дела; сажето препричава сложенији књижевни текст и резимира сложенији књижевни и неуметнички текст с темама непосредно везаним за градиво; пише извештај и реферат; примењује правописну норму у случајевима предвиђеним програмом.
2.СЈК.2.3.3. Има способност и навику да у различите сврхе (информисање, учење, лични развој, естетски доживљај, забава…) чита теже текстове (књижевноуметничке текстове, стручне и научнопопуларне текстове из области науке о језику и књижевности, текстове из медија); има изграђен читалачки укус својствен културном и образованом човеку; примењује сложене стратегије читања; бира стратегију читања која одговара сврси читања.
2.СЈК.2.3.4. Разуме сложенији књижевни и неуметнички текст: препознаје његову сврху; проналази експлицитне и имплицитне информације; издваја информације према задатом критеријуму; издваја главне идеје; прати развој одређене идеје; пореди информације и идеје из двају или више текстова да би разумео одговарајући значењски или стилски аспект према задатом критеријуму; анализира и тумачи оне системе мотивације који се у књижевном делу јављају при обликовању (карактеризацији) ликова и изградњи догађаја (због бољег и потпунијег разумевања значења књижевног дела); тумачи (на нивоу разумевања) текстове ослањајући се на други текст/текстове.
2.СЈК.2.3.5. Критички промишља сложенији књижевни и неуметнички текст: раздваја објективну чињеницу од ауторове интерпретације; процењује да ли је аутор текста неутралан или ангажован односно пристрастан, и образлаже своју процену; разликује експлицитне и имплицитне ауторове ставове; аргументовано вреднује да ли аутор сложенијег експозиторног или аргументативног текста погодног за обраду градива из језика и књижевности износи све потребне информације и да ли даје довољне и веродостојне доказе за то што тврди.
2.СЈК.2.3.6. Процењује да ли је сложенији неуметнички текст погодан за обраду градива из језика и књижевности добро структуриран и кохерентан, да ли су идеје изложене јасно и прецизно; уочава стилске поступке у овим текстовима; процењује колико одређене одлике текста утичу на његово разумевање.
НАПРЕДНИ НИВО
2.СЈК.3.3.1. Дискутује о сложеним темама из језика, књижевности и културе; дискутује о смислу и вредностима књижевних текстова и о сврси и вредностима неуметничких текстова користећи стручну терминологију.
2.СЈК.3.3.2. Излаже (у званичним ситуацијама, јавно и пред већим аудиторијумом) и пише о темама из области језика, књижевности и културе; има развијене говорничке (ораторске) вештине; претпоставља различите ставове аудиторијума и у складу с тим проблематизује поједине садржаје; препознаје и анализира вербалну и невербалну реакцију саговорника односно аудиторијума и томе прилагођава свој говор; слушајући говорника, процењује садржину и форму његовог говора и начин говорења.
2.СЈК.З.З.З. Композиционо и логички складно пише стручни текст на теме из књижевности и језика, као и новински чланак.
2.СЈК.3.3.4. Организује, класификује, уопштава и на сличан начин обрађује информације из књижевних и неуметничких текстова на основу задатог и/или самостално постављеног критеријума.
2.СЈК.3.3.5. Продубљено критички промишља сложенији текст: процењује колико сложенији експозиторни текст успешно преноси информације публици којој је намењен, уочавајући које информације недостају; издваја доказну грађу на којој аутор аргументативног текста заснива своје ставове и одређује средства којима их износи; запажа ауторове грешке у закључивању и сл.
2.СЈК.3.3.6. Процењује стилске поступке у књижевном и неуметничком тексту; пореди стилске поступке у два сложена текста (или више њих); тумачи њихову улогу у остваривању естетских и значењских одлика наведених врста текстова.
2.СЈК.3.3.7. Изграђује свест о себи као читаоцу – развија читалачку ауторефлексију (разуме улогу читања у сопственом развоју; има развијену критичку свест о својим читалачким способностима…).
knjigoljupci 