Александар Блок рођен је 28. новембра 1880.
У сећање на њега – песма о непреболној љубави у преводу Бранка Миљковића и Олге Влатковић.
Неповратно си отишла у поља,
На веки нек је свето Име Твоје.
Опет су заласка црвена копља
пружила к мени оштрице своје.
Само твоје од злата свирале
тог црног дана уснама ћу таћи.
Ако су молитве у неповрат пале,
да скрхан заспим у поље ћу заћи.
Ти ћеш проћи у златној порфири –
но ја очи отворити нећу.
У свету сна дај ми да се смирим,
да љубим пут обасјан и срећу…
О ишчупај душу пуну море!
Са светима упокој мене.
Ти што руком својом без промене
непомично држиш копно и море.
