Na današnji dan, 7. februara 1812. rođen je Čarls Dikens. Verujem da ne postoji čitalac koji nije pročitao neki od njegovih čuvenih romana poput „Olivera Tvista“, „Dejvida Koperfilda“, „Božićne priče“, „Velikih očekivanja“…
Korice njegovih knjiga, za mnoge od nas , bile su kao vrata kroz koja smo prvi put zavirili u naličje sveta i bar za jedan korak iskoračili iz naivnosti i nevinosti prezaštićenog detinjstva. Plačući ponekad nad sudbinom njegovih junaka ili gušeći u sebi bes zbog ružne strane sveta koju smo otkrivali, učili smo kako da postanemo bolji ljudi.
Čarls Dikens:
Postoji mudrost glave, i postoji mudrost srca.
Nebo zna da se ne treba stideti svojih suza, jer one su kiša na zasleplјujućoj prašini zemlјe.
Postoje knjige kod kojih su poleđina i korice zaista najbolјi delovi.
Koliko god vam je vešt laskavac mio pratilac ako ga imate samo za sebe, toliko vam njegov ukus postaje veoma sumnjiv kada svoje komplimente upućuje drugima.
Niko nije beskoristan na ovom svetu ko je ma kome drugom teret učinio lakšim.
Da nema loših lјudi ne bi bilo dobrih advokata.
Zauzdajte svoje apetite, dragi moji, i pobedili ste lјudsku prirodu.
Dostojanstvo, pa čak i svetost, ponekad su više pitanja kaputa i prsluka nego što to neki lјudi zamišlјaju.
Sreća je dar, a mudrost je u tome da je ne očekujemo, već da joj se radujemo kada dođe.
knjigoljupci 