Проблемски пристип народној балади „Хасанагиница“
Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Београд, ЗУНС, 1992.
Методички приступ Хасанагиници засноваћемо на неким њеним унутрашњим чиниоцима који изазивају уметничке доживљаје, па самим тим постају изазовни за нашу мисао и разложно се намећу као естетички проблеми.
Укратко о „Хасанагиници“
* Хасанагиница је једна од наших најлепших народних песама; преведена је на скоро све европске језике; врло позната, високо цењена и пуно проучавана балада код нас и у свету.
* Забележена у другој половини 18. века (сплитски рукопис); Алберто Фортис је објављује у путопису Пут по Далмацији 1774. године.
* После безуспешног трагања да од народних певача чује Хасанагиницу, Вук Караџић преузима Фортисов текст и штампа га са мањим изменама.
* Песму преводе Гете, Валтер Скот, Шарл Нодје, Проспер Мериме, Пушкин, А. Мицкијевић и други.
* Хасанагиница је постигла велики успех код читалаца и заинтереоовала европске књижевне и научне кругове за нашу народну поезију. Наставите са читањем
knjigoljupci 