Архиве ознака: Italian contemporary literature

Умберто Еко о изграђивању читаоца

На данашњи дан, 5. јануара 1932. рођен је великан италијанске књижевност, Умберто Еко.

У знак сећања на њега – једна од постила уз роман „Име руже“.

Изграђивање читаоца

Ритам, дах, покајање… За кога, за мене? Не, наравно, за читаоца. Пише се мислећи на читаоца. Као што сликар слика мислећи на оног ко ће слику посматрати. Превуче једном четкицом, па се удаљи на два или три корака и проучава дејство: наиме, гледа слику онако како би требало да је гледа, у прикладној светлости, посматрач који ће јој се дивити кад буде висила на зиду. Када се дело заврши, успостави се дијалог између текста и његових читалаца (аутор је искључен). Док се дело ствара, дијалог је двострук. Постоји дијалог између тог текста и свих других, раније написаних текстова (стварају се само књиге о другим књигама и око других књига), а постоји и дијалог између аутора и његовог узорног читаоца. Моја теоријска разматрања о овоме налазе се у другим делима, као пгго је Lector in fabula, или, раније, Отворено дело, и нисам ја ово измислио.

Може се догодити да аутор пише мислећи на извесну емпиријску публику, као што су и чинили утемељитељи модерног романа, Ричардсон, или Филдинг, или Дефо, који су писали за трговце и њихове жене, но за публику пише и Џојс, који помишља на неког идеалног читаоца, који болује од неке идеалне несанице. И у једном и у другом случају, било да се верује у обраћање публици која стоји тамо испред врата, с парама у руци, било да се пише имајући на уму неког будућег читаоца, писати значи изграђивати, служећи се текстом, властитог узорног читаоца. Наставите са читањем

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање