Аутор текста: Дамњан Антонијевић
Текст изворно објављен у часопису „Поља“ бр. 232/233, година XXIV, јун-јул 1978.
ДОРОТЕЈ, роман првенац Добрила Ненадића, заправо је, најкраће речено, романтична прича с трагичним крајеам о љубави младог монаха Доротеја и властелинке Јелене. Прича се догађа у жупи моравичкој, у време владавине краља Милутина, после његове женидбе Симонидом. То је сиже, али по њему никако не треба судити о квалитетима овог заиста успелог романа. Не само љубавна прича, нити само историја једног поводња и локалног рата, живота у манастиру и у властелинском дворцу, у себарским колибама и у скитовима — роман је, у ствари, постепено откривање лепоте људскости у једном човеку, његове моралне узвишености. Али, тако да у једној полифонијској изукрштаности гласова никад не чујемо главно лице романа — Доротеја — већ људе који га окружују, који га прихватају или не. Поступак који је применио Добрило Ненадић, доследно га спровевши до краја, могао је да уништи сваког недаровитог писца, почетника поготову. Али, у Ненадићевом роману овај поступак делује као врло пријатно изненађење. Млади агроном из Ариља (рођен 1940) написао је роман судбине и страсти, вишесложан и поетски, у најбољем значењу ове речи. То је апологија природног у људима, здравих животних сокова и виталитета (оног колабрењоновског), [„Colas Breugnon“ је историјски роман Ромена Ролана, смештен у Бургундији из 16. века, испричан у првом лицу; садржи епизоде и запажања о животу у Француској у то време.] људске мере, али и трагедије о немогућности човековој да оствари своје снове, роман с таквим присним, срођеним познавањем живота у природи, у пољу и шуми да је и то његова посебна вредност. Наставите са читањем
knjigoljupci 