Архиве ознака: srpska srednjovekovna književnost

Средњовековна књижевност

Средњовековна или феудална књижевност, како је још називају, настајала је у Европи након пада Западног римског царства и трајала све до краја 14. и почетка 15. века, када су се огласили први хуманисти, ширећи нове погледе на свет и место човека у њему. Историјски прецизније, обично се наводе две године које границу мало померају у прошлост – од 313. године, када је хришћанство постало државна религија Римског царства, до 1453. године, када је Цариград као источно седиште царевине пао у власт нове, Отоманске империје.

На њен развој пресудан утицај имала је црква. Будући да је настајала у окриљу цркве и црквених институција које су биле центар образовања, писмености и културе, природно је што је имала првенствено духовни (религијски) карактер и што је  управо хришћанска идеологија представљала главни извор тема и инспирације. У складу с тим, стил ових дела био је узвишен, свечан, богоугодан, а садржај супротстављен свему што је овоземаљско, материјално и пролазно и испуњен љубављу према Богу и надом у вечни живот након смрти. Њена основна намена била је да васпитава читаоце у духу хришћанских вредности и врлина, да их учи скромности, смерности, спремности на одрицање, покорности пред Богом, непоколебљивости у вери, духовној чистоти… Уобичајено је да су и књижевни јунаци и аутори дела били дубоко одани хришћанству. Најчешће су то монаси, искушеници, преобраћени угледни пагани, а неретко и страдалници за веру и Христа.

Лекција о средњовековној књижевности у целини налази се на сајту Виблионица на којем објављујем наставне материјале за своје ученике. Да бисте наставили са читањем кликните на линк или на једну од фотографија.

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе

Доментијан, Реч о светлости

Свим православним хришћанима који Божић прослављају по јулијанском календару упућујем најлепше жеље!

Реч о светлости је песма коју је средином 13. века написао монах Доментијан, један од последњих ученика Светог Саве и настављач светосавског просветитељства. Овај хиландарски монах дао је неизмеран допринос вредности и лепоти српске средњовековне књижевности. 

 

Похитајте, браћо,

и с љубављу сачувајте заповести моје

да рајских радости истинити наследници будемо

и достојни славе небесне светлости

коју нам доликује у Господа молити.

Не оне светлости што на истоку исходи и на западу заходи,

што с временом окончава и што се наиласком ноћи одељује,

коју заједно са животињама видимо

Но молимо светлости

коју видети можемо с анђелима,

којој ни почетак не почиње

ни крај не ишчезава.

 Бадњак

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за I разред средње школе