Из књиге „Карактери“, Теофраст,
Београд; Дерета, 2003
Извод из предговора Петра Пејчиновића:
Фотографија позајмљена са: https://en.wikipedia.org/wiki/Theophrastus
Теофрастови Карактери су јединствени у историји књижевности. Њих су многи имитирали, али их нико никад није надмашио. То су мимичка представљања разноврсних карактерних мана или моралних слабости које у себи крију и елементе комичнога, због чега се убрајају у врсту комичне литературе, каква се неговала у македонском периоду грчке књижевности. Алузије на савремене догађаје указују на трећу годину 115. Олимпијаде (316. г. пре. н. е.) и дело је написано у то време или непосредно после њега. У исто време пада и процват нове атичке комедије, чији су најистакнутији представници Менандар, Филемон, Дифил и Посеидон. Она се у првом реду бавила сликањем карактера какве налазимо у њеним римским копијама код Плаута и Теренција. Да је Теофраст аутор Карактера, доказују сведочанства многих старих писаца (Диоген Лаертије, V, 47, Суда, Еустатије Бизантинац), а и сам садржај сачуваних Карактера, јер је језгро описа карактера и поред свих унакажавања, која су захваљујући зубу времена претрпели, толико оригинално да се они могу приписати само прворазредном списатељском таленту и у исто време најсуптилнијем посматрачу и познаваоцу људских нарави из времена њихова настанка.
И новији истраживачи, који су многобројни, са малим се изузетком (П. Викториус и Х. Стефанус) сви слажу да ово дело треба приписати Теофрасту. Учени швајцарски научник Исаак Казаубон, који је поседовао тако огромно и широко познавање грчке литературе да је у својим опширним коментарима грчких писаца сва наведена места по памћењу цитирао, приписује ово дело Теофрасту и изјављује да је то „књижица која се златом не може платити“.
Теофраст – КАРАКТЕРИ
ИЗМИШЉАЊЕ НОВОСТИ
1 Измишљање новости значи протурање неистинитих гласина и догађаја у којима измишљач жели осигурати веродостојност, а измишљача карактеришу следеће особине: Наставите са читањем
knjigoljupci 