„Научите пјесан“, Миодрага Павловића

Једно тумачење песме Миодрага Павловића

Научите пјесан

Кроз каква друштва треба још проћи,

кроз какве људске видике,

кроз злоходнике, пауке-војнике,

кроз шуме пошасника,

кроз уши доушника,

треба још ићи уз раме дволичника,

с напасником облачити самуре,

с цариником завлачити руке у мошње,

гледати пандуре како бију по кичми!

Свуда се дигли борци против откровења

и јашу велике коње, вребају крв,

заседају праведнике и сваког ко се јави

између човека и бога, на брвну.

Куда ће они што се клоне звери?

Браните се! Научите песму!

Уђите кроз гусле у мраморно око,

певајте, орите се, појте

и стојте мирно кад се зачује питање

ко ће међу вама да затвори врата,

славословите док се храму не пробије теме,

стаклени прозор нек се обрати мору

док не проклија сиње срце,

жаморите, жуборите, роморите,

нека вас нађе светло као срп своје снопље,

као што мученичка крв нађе своје копље,

ускликните, утројте, узхвалите,

док се и лобањи не отвори горњи вид

и песма не покуља на слеме,

попевајте, коледајте,

усред овог рата који сећање брише

научите пјесан, то је избављење!

Непознате речи:

пошаст – помор, глад, зло

утројити – утростручити

слеме – врх крова

коледа – обредна народна пе сма коју су момци идући од куће

до куће певали уочи Божића; овде: коледати

(фигуративно значење – чувајте своју традицију)

Лирска песма  „Научите пјесан“ објављена је у песничкој збирци Миодрага Павловића  „Светли и тамни празници“. Испевана је у облику директног обраћања могућим читаоцима  које лирски субјект доживљава као сапатнике. Његови тихи слушаоци су се покорили  стихији и ућутали  се у егзистенцијалном страху, несвесни да тако доприносе ономе од чега настоје да се заштите ћутањем – сопственом нестанку.  Песникова одговорност се не мири са тим пасивним  и фаталистичким односом према животу. Зато он настоји да пробуди своје слушаоце и подстакне их да у сопственом односу према стварности пронађу узроке стања у коме су се задесили.

 Песма је  испуњена  згуснутим, принудно тихим бунтом незадовољног, изневереног, огорченог лирског субјекта (читај човека), ситог празних обећања, ниподаштавања, страхова, срамоте  и гладног слободе да буде то што јесте и што жели да буде.  У сваком стиху ишчитавамо осујећеност  и немоћ малог појединца, одвећ слабог да се супротстави  моћи  и осионости  власти. Време пролази и режими се мењају, али сви одреда  њиме манипулишу и злоупотребљавају га кроз историју.  Човек је уморан од  цикличног понављања наметнутог животног обрасца којим се обесмишљава све што је њему суштински вредно.   Дошао је до границе свог трпљења која је истовремено и тачка  просветљења.  Храбро ће именовати узрочнике свога страдања не одричући се ни сопствене одговорности и саучесништва у томе.

 Кроз каква друштва треба још проћи,

кроз какве људске видике,

кроз злоходнике, пауке-војнике,

кроз шуме пошасника,

кроз уши доушника,

треба још ићи уз раме дволичника,

с напасником облачити самуре,

с цариником завлачити руке у мошње,

гледати пандуре како бију по кичми!

 У осуди злостављача садржан је и грех оних који ћутке подносе жртву, своју и туђу, који се одричу људског достојанства, поштења и самопоштовања у замену за неко пролазно добро, тренутни мир, или у стаху за голи живот. И нечињење је грех, ако подразумева пристајање на зло.

 Колико год да су страшни утемељивљчи нових идеологија и режима заснованих на њима, још су неподношљивије  њихове  слуге и полтрони, који добровољно постају инструмент власти, одричући се дојучерашњег идентитета зарад привида моћи која им је привремено дата.  

Свуда се дигли борци против откровења

и јашу велике коње, вребају крв,

заседају праведнике и сваког ко се јави

између човека и бога, на брвну.

 Њихова појава асоцира на  јахаче Апокалипсе пред којима нема заклона. Отуда се, као једини  природан одговор на питање : Куда ће они што се клоне звери?, намеће – отпор.

 Песник позива на  буђење, побуну, непристајање на поништење  и призива инаџијски порив да се одоли, преживи и траје. Он нас суочава са погубним последицама колективног заборава, подсећајући нас на векове кроз које смо се очували негујући усмено предање, бранећи свој идентитет и преносећи истину о себи с поколења на поколење. Отуда толико архаичних речи што призивају сећања на порекло које сеже у дубоку прошлост.  А међу њима, као кључ и талисман против запорава  – пјесан (песма) у којој су згуснута сва значења која у нашој традицији песма има. У нашем дугом и богатом усменом предању песма је била исто што и књига. Њоме се бележила историја, чувало знање, опевали се подвизи, описивала времена, места и људи. Њоме су се преносиле поруке и делила осећања.  Песмом се туговало, али и пркосило и позивало на отпор. Песмом се памтило.

Човек се може сачувати тек ако се врати  суштини свога бића.   Зато га песник охрабрује:  

нека вас нађе светло као срп своје снопље,

као што мученичка крв нађе своје копље…

Човек  је створен као мислеће и слободно биће, чија је мисија на Земљи да одваја светло од мрака у потрази за истином.  Чему онда води покоравање лажи која га је окружила и поробила?

Ако се тога одрекне у страху од жртве коју мора да поднесе, човек ће порећи и смисао свога постојања.

 Позивајући своје успаване слушаоце да науче песму  (коју су њихови преци знали и преносили) песник им показује начин како да се супротставе духовном  мртвилу и самоуништењу  којем  иду у сусрет усред овог рата који сећање брише. Њихови  највећинепријатељи нису бројне апокалиптичне људске приказе с почетка песме, ма колико уливале осећање страха и немоћи; највећу  опасносту за њихов опстанак представљају  незнање и заборав којима се препуштају без отпора.  Зато тако судбински звуче последњи стихови:

Научите пјесан, то је избављење!

 

 Бранијета Конџуловић

Advertisements

1 коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за IV разред средње школе

One response to “„Научите пјесан“, Миодрага Павловића

  1. Повратни пинг: Научите пјесан, Миодраг Павловић | Мајини средњошколци

Место за Ваш коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s