Архиве ознака: education

„То је посао школе, а не мој“: начини да се родитељи пребаце из улоге обухваћених у улогу ангажованих

Текст преузет са School Education Gateway

Image: Jhon David / Unsplash.com

Какви су родитељи наших ученика? Вероватно немате једну, архетипску слику на уму. Родитељи могу долазити из различитих културних и језичких средина, а поред тога могу бити строги или благи, знатижељни или апатични, креативни или по књизи. Без обзира на профил родитеља,  не би требало да наставник једноставно  реагује на њих, већ би заправо требало да покуша да их укључи у образовање њихове деце. Ово су три начина да се то уради.

Учинити да се родитељи осећају укључено 

У породичном образовању, школе позивају породицу и друге чланове заједнице да се укључе у активности учења по сопственом нахођењу. То, на пример, може бити настава описмењавања и часови језика за мигрантске породице или Дијалошка књижевна окупљања. Истраживачки пројекат INCLUD-ED је идентификовао породично образовање као Успешну образовну акцију (Successful Educational Action – SEA).

Одрасли који учествују у овој активности не подстичу само учење своје деце, већ и своје. Један наставник се присећа како је било некад, а како сада када је школа укључена у пројекат породичног образовања: „Има деце која су, пре него што је њихова мајка дошла у центар, бежала са часова, спавала у учионици… а сада то изгледа овако: Погледај, мама, завршио сам ово!“ Од увођења породичног образовања, Школа Медитерани у Каталонији је повећала вештине читања и писања својих ученика са 21% (2011-2012) на 80% (2014-2015), а изостанке свела са 47% на 1%.

Ова и друге успешне образовне акције спроведене су током и након завршетка пројекта у великој мери; можете погледати њихов друштвени утицај  и  резултате  на веб страници пројекта. За више информација о породичном образовању, можете прочитати релевантни извештај у Европском приручнику за школе  или погледати говор Тересе Сорде Марти:

Пројекат  INCLUD-ED  трајао је од 2005. до 2012. и добио финансијска средства из Шестог оквирног програма Европске заједнице. Његов истраживачки тим састављен је од 15 организација из 14 различитих европских земаља.

Олакшавање прихватања промена са Приручником за родитеље 

И наставници и родитељи су задужени за образовање деце на свој начин. Овај принцип заједничке одговорности представља камен темељац Приручника за родитеље  (La mallette des parents), уз помоћ којег родитељи могу подржати своју децу у учењу, прилагођавању и доношењу одговарајућих одлука у вези са образовањем.

Приручник се користи у три кључне фазе школовања деце:

  1. Прва година основне школе, када ученици уче да читају
  2. Прва година средње школе, када ученици прелазе у нову школу
  3. Последња година средње школе, када ученици бирају путању у подручју образовања или рада.

Једна од институција која организује сусрете са родитељима на основу упутстава из  Приручника је и основна школа Сент-Егзипери у Француској. У тој школи, родитељи су такође позвани да похађају наставу као посматрачи, како би боље разумели како се учење одвија и какав се став очекује од ученика.

Налази сугеришу да, захваљујући Приручнику, родитељи постају све више укључени у школовање своје деце – са додатним ефектом ком доприноси  побољшање  дисциплине – број изостанака опада, а образовни резултати на курсевима као што је француски језик се повећавају.

Да бисте сазнали више о Приручнику за родитеље, можете посетити службену веб-страницу (на француском) или прочитати њен прилог у European Toolkit for Schools (на 23 језика).

Приручник за родитеље резултат је иницијативе француске владе, која је још увек у току.

Обука родитеља за откривање и спречавање ризика
на друштвеним мрежама и
интернету

Друштвене мреже и World Wide Web су из основе променили комуникацијски пејзаж, и као резултат тога, родитељи су изгубили надзор над друштвеним животом своје деце. То са једне стране може проширити дечје хоризонте и упознати их с новим културама и начинима размишљања – али на другој страни, то их такође може изложити ризику.

Како би се решио овај проблем, осмишљен је пројекат ParentNets који нуди родитељима водич кроз могуће онлајн активности њихове деце, са посебним нагласком на опасности које нове технологије могу представљати за њих. На првом месту, то се чини путем приручника који садржи смернице, ресурсе и националне акције ублажавања последица  које се такође могу преузети (download); и на другом месту, кроз виртуелну игру (доступну за неколико оперативних система ).

Овај пројекат настао је као резултат Ерасмус + стратешког партнерства које је трајало од 2014. до 2016. а обухватио је пет земаља: Белгију, Ирску, Португалију, Румунију и Шпанију. Означен је као пример добре праксе.

За више извора о ангажовању родитеља у образовању, погледајте Европски приручник за школе.

Превод: Бранијета Конџуловић

Advertisements

3 коментара

Објављено под Позајмице

Инклузија кроз објектив митова и поступања у стварности

Текст преузет са  School Education Gateway  

Teresa Sordé Martí

Инклузивне школе, у нашој стварности,  још увек нису чињеница. И даље постоје многи опасни образовни митови који отуђују ученике и њихове породице од система образовања – али, гледано са ведрије стране, у круговима који се баве образовањем покрећу се акције које стално подижу лествицу у настојању за постизањем успеха на овом подручју. Да бисте чули више о овој теми, интервјуисали смо Терезу Сорде Марти, ванредног професора социологије на Факултету Серра Хунтер Универзитета Аутонома из Барселоне, која је и  члан одбора European Toolkit for Schools. (Европски приручник за школе)

 

Како образовни митови утичу на школовање деце?

Сви знамо да постоје трајне и упорне неједнакости широм Европе. Видели смо их у статистикама и увек знамо ко ће сасвим вероватно испасти из система. То је нешто што знамо. Ако само погледате статистику и начин на који прикупљамо статистичке податке, видећете јасну корелацију. Деца чије породице немају висок образовни ниво или им је слабији социоекономски статус, као и деца из угрожених средина, имају тенденцију да одустану од школовања више од деце из осталих породица. Ово је стварност. Проблем је у томе што је понекад у тумачење и одређивање узрока ове корелације уношена конфузија  – тако су, на пример, оптуживане породице као да су оне криве што су њихова деца неуспешна. Био је то катастрофалан образовни мит који је заиста поприлично раширен међу многим наставницима, многим креаторима образовне политике, многим школама – чак су и многе породице то усвојиле као образац.

Али када их укључимо у програме породичног образовања и када почну да уче и успостављају културне и образовне интеракције са другом децом, ова деца, чије породице су у неповољном положају, постају успешна. Зато што, на пример, добијају прилику да о књизи коју читају говоре на дијалошком књижевном скупу. Видели смо овакве примере у нашем истраживању. Према томе, породично образовање је заиста  добар начин да се разбије овај затворени круг неједнакости и овај образовни мит који осуђује на пропаст  хиљаде и хиљаде ученика широм Европе.     

Које врсте образовних акција су доступне школама како би постале инклузивније?

Примери успешних образовних акција су, рецимо, Интерактивне групе

Ово је начин груписања ваших ученика унутар одељења у мале, хетерогене групе, од којих сваку подржава по једна одрасла особа. (Свака од ових група организована је око четири или пет ученика, на хетероген начин у погледу нивоа способности, пола, културе, језика и етничке припадности.) Функција ове особе је да олакша интеракцију међу ученицима. Дакле, да би прешли на другу малу групу, они морају осигурати да сви ученици заврше додељене задатке. На овај начин број инструмената учења које ученици стичу може се помножити са четири или пет, а истовремено се унапређује и њихов заједнички живот. Ако, на пример, имам проблема са Мустафом, али видим да ми он радо помаже да решим математички проблем, онда видим Мустафу у новом светлу. Дакле, то је и начин да се побољша заједнички живот и школска клима.

То је такође начин укључивања у заједницу, јер особе које олакшавају рад интерактивних група могу бити и неписмене мајке. Заправо, постоје неписмене ромске мајке које улазе у учионицу, волонтирају у интерактивним групама и олакшавају њихов рад. Ово је само један пример успешних образовних акција, а постоје и многи други примери акција и интервенција које дају добре резултате. Пронаћи ћете их у Европском приручнику за школе: То је „складиште“ веома добро одабраних пракси, акција и ресурса које подржава научна заједница зато што су показале да су ефикасне у спречавању неуспеха ученика у школи.

Како школе могу спровести ове акције?

Одлука школе, заједнице која учи, да почне имплементацију успешних образовних акција је процес који се спроводи одоздо према горе. То значи да свака школа има своју причу. Понекад је иницијатор учитељ који је прочитао нешто о овоме, који је обучавајући се и истражујући сам открио успешне образовне акције. Други људи кроз Европски приручник за школе такође могу почети да их спроводе. Постоје и Еразмус пројекти који промовишу проширење успешних образовних акција. То може бити и приватни подухват какав постоји, на пример, у Латинској Америци где су неке од образовних акција о којима говоримо усвојили и као један од својих социјалних пројеката проширили у осам земаља Латинске Америке.

Превод: Бранијета Конџуловић

 

Оставите коментар

Објављено под Позајмице

Čarobna emisija „Zujalica“ na RTS-u

Zahvaljujući redakciji Kulturno-umetničkog programa RTS-a, u moru bezvrednih i štetnih sadržaja koji preplavljuju televizijske kanale uzduž i popreko, izdvajaju se biseri poput emisije „Zujalica“ namenjene deci i mladima.
Preporučujem vam da pogledate jednu predivnu epizodu o onim nevidljivim čarobnjacima bez kojih bezbrojne knjige uz koje se razvijamo, odrastamo i postajemo bolji ljudi, ne bi nikada došle u naše ruke. Priča o prevodiocima i nezasluženo skrajnutom i skrivenom značaju, vrednosti i lepoti njihovog zanimanja.

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Кутак за читање, Чланци

Elektronski dnevnik – paradigma navrat-nanos obrazovanja u Srbiji

KLOTFRKET blog • Ljubinka Boba Nedic • prosveta • obrazovanje • roditeljstvo • vaspitanje • gramatika engleskog jezika

Извор: Elektronski dnevnik – paradigma navrat-nanos obrazovanja u Srbiji

2018-11-15_164816

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Позајмице, Чланци

Da li su samo nastavnici krivi što je škola dosadna?

Često prelistavam blogove i sajtove o obrazovanju koje uređuju nastavnici u različitim delovima sveta. Tražim sličnosti i razlike  između „nas“ i „njih“, tragam za pametnijim razrešenjima raznih dilema sa kojima se kao nastavnik svakodnevno suočavam, i nadam se da ću negde otkriti odgovor na pitanje kako da doskočim ovim nadolazećim generacijama koje više nije lako „ni povesti ni poterati“ što bi rekli naši stari… Hoću da pronađem način da privolim knjizi decu  koja se više ne daju „upecati“ na priču o radosti učenja, dok ja sama stalno nešto novo učim ne bih li shvatila u čemu je štos, u čemu to grešim i zašto mi je sve teže da doprem do njih. A onda sam naletela na tekst koji je pre tri godine napisala  Pernil Rip i gotovo da sam se nasmejala. Imala sam utisak da sam ga sama napisala, a znam pouzdano da bi ga mogle potpisati i mnoge moje kolege. Dakle, između „njih“ i „nas“ i nema baš neke razlike.

ARE JUST TEACHERS TO BLAME FOR BORING SCHOOL?

Pernille Ripp

Pokušala sam da promenim nešto u pristupu obrazovanju. Pokušala sam da kod dece sa kojom radim rasplamsam zaboravljenu radoznalost. Pokušala sam da širim radost dok predajem, dok moji učenici uče, dok zajedno prolazimo kroz iskustvo poznato kao škola. Za poslednjih pet godina ovo je bila moja misija. Pitam učenike. Izgrađujem zajednicu. Nastojim da to činim na autentičan način, smisleno, lično, sa strašću, i uz ko zna kakve još obrazovne dosetke… Pa ipak, danas me je jedan od mojih učenika pitao zašto nijedan nastavnik, nikada, ne čini ništa da bi školu učinio važnom. I zašto je škola tako dosadna. I moja ramena su klonula zajedno sa mojim duhom; ali samo na trenutak.

Dok sam vozila na povratku kući, stalno sam se vraćala na to pitanje koje mi je učenik uputio, uviđajući koliko je ono važno. Ali, istovremeno sam znala da nije baš istina da ništa nismo pokušavali, kao što učenici govore. Znam da nisam jedina koja svakodnevno ulaže sate truda pokušavajući upravo to – da unese promene u obrazovanje. Nisam jedina koja oseća da se može raditi bolje i  koja nastoji da uvek pruži više nego što se od nje očekuje. Nisam jedina koja je pokušavala da nastavu učini važnom, smislenom i vrednom pažnje i vremena naših učenika. Viđam to svakodnevno u učionicama mojih kolega i drugih nastavnika koji dele slična iskustva. Pa ipak, učenici i dalje nastavljaju da pričaju kako ništa nije… i kako ništa nismo…

I nisam baš sva svoja tih dana, ali sam sve bliže, korak po korak, objašnjenje po objašnjenje.

Zato pitam, koji je to trenutak kada treba zaustaviti taj osećaj da je sve samo naša krivica? U kom trenutku ćemo shvatiti, ne samo kao društvo, već i kao pojedinci, da školu ne čine samo nastavnici već i svi drugi učesnici u tom sistemu; uključujući i učenike! Možda nije samo naša krivica kada je škola dosadna, iako izgleda da svi misle da je upravo tako. Već po navici, ja uvek preuzimam ličnu odgovornost kada moji učenici nisu angažovani, ali možda to treba da prestane. Može li bar deo te krivica da se prelije i na ostale? Ili baš moramo sami da nosimo to breme?

Možda je moje pitanje nevažno; koga je briga za naš osećaj krivice kada su nam učenici neaktivni! Ali nije lako nositi se svakodnevno sa osećajem krivice i odgovornosti; sve to je ponekad iscrpljujuće. Kada nešto krene naopako, po nekom automatizmu, ja krivim samo sebe, jer mi se čini da bi bilo šta drugo izgledalo kao svetogrđe. Ipak, kako god da to posmatramo, ne može uvek za sve biti odgovoran samo nastavnik, zar ne?

Tekst prevela Branijeta Kondžulović

5 коментара

Објављено под Чланци

Чему филозофија у образовном систему?

О тихом убијању хуманистике у образовању. Пренето из „Политике“:

Уместо предлога да се у стручне средње школе уведе двоглаво чудовиште које би се звало „логикоетика“ (или тако некако) – што је попут калемљења главе пса на тело камиле – било би много делотворније размислити о филозофским дисциплинама које би биле саобразне струкама, па бисмо у техничким школама добили филозофију технике, у математичким филозофију математике.

KD---Filozofi

(Драган Стојановић)

Није данас превелик проблем уклонити филозофију из средњошколског образовања, нарочито ако се њен леш раствори у киселини неког слабоумног оправдања типа: филозофија ничему не служи, она само додатно оптерећује ионако преоптерећене ученике (преоптерећене чиме?), те је одржавање филозофије у образовном систему, напросто, бацање парa. Такво убиство је готово савршен злочин: слабашни гласови филозофа (као гласови сиромашне и неутицајне родбине) ионако се не би пробили до јавности, нема пуно крви, а и то мало просуте текућине лако се спере с плочника глупости, па онда глупост блиста у свој својој раскоши. Отарасити се филозофије налик је убиству бескућника или избеглице: кога брига? Уосталом, хуманистичке дисциплине, рачунајући и филозофију, никада нису биле у тежем положају у последњих двестотинак година: катедре за хуманистичке науке се, чак и у богатим земљама, гасе, а средњошколски програми редукују на „корисне дисциплине“ припремајући на тај начин произвођење „корисних идиота“, стручњака који се разумеју само у своју струку и ни у шта друго. Последице таквог погледа на свет колосалне су и не воде ничему добром. Прагматички обрт у образовању најдиректније засеца у ткиво заједнице која не производи самосвесне и слободне грађане већ шрафове једне друштвене машинерије која ради без сврхе, идеје и, наравно, слободе (машина се и дефинише својом аутоматичношћу, дакле неслободом).

Друштво које би се лишило „филозофске непотребности“ после извесног времена заличило би на лепи леш: споља је све у реду, једино што је особа преминула услед обилног унутрашњег крварења изазваног некомпетентном хируршком интервенцијом. Друштво стручњака (експерата) који не знају ништа друго до оно за шта су обучени постаје друштво идиота – оних који не учествују у јавном животу јер нису у стању да мисле, него само да раде. Стручњак се дефинише тиме што не мисли, него дела.

Иван Миленковић

 

3 коментара

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Чланци

Како се „цеди“ текст

Бранијета Конџуловић

Ако не предајете неки „опасан“ предмет или вам није у карактеру да оличавате „страх и трепет“ када уђете у учионицу, вероватно се често зажелите оне красне, благотворне тишине и атмосфере у којој не морате да се надгласавате са бучним тинејџерима. Уморни сте од непрекидних напора да задржите њихову пажњу и подстакнете их на мисаону размену из које ће, бар у траговима, остати понешто у њиховим главама када звоно огласи крај часа. Знате да међу вашим ђацима тек понеки заиста жели да чује шта ви то говорите и непрекидно сте забринути због оних „осталих“ који у школи немилице траће и своје и ваше време. Ипак, не одустајете и непрекидно трагате за „мађионичарским триковима“ који ће вас, са што више позитивних ефеката и што мање фрустрација, довести до очекиваних исхода. Одлично вас разумем јер сам и сама једна од таквих трагача. Зато и желим да са вама поделим један од модела активног учења са којим сам у неколико наврата постигла добре резултате. Осим што сам била задовољна постигнућима, уживала сам у тренуцима продуктивне тишине, посматрајући ученике како предано раде управо оно због чега школа постоји.

Овакав модел рада примењив је у готово свим наставним областима, па чак и у настави књижевности, када се пручавају различити књижевноисторијски или књижевнотеоријски садржаји. Пред вама је управо један такав пример.

Критичка рецепција и критичка продукција – „цеђење“ текста

img_20161202_164947_resized_20161206_114207514

            Изгледа пасивно, али први утисак вара

Наставите са читањем

2 коментара

Објављено под Иновације

Преведи ми Његоша!

О „Горском вијенцу“ написано је безброј есеја, студија, тумачења, но опет, ретко се може пронаћи средњошколац који ће рећи да је, уз сву доступност литературе, ово Његошево дело потпуно разумео. Да не говоримо о томе колико њих је радо читало и сам еп, а камоли да томе придодаје и литературу… Као непосредан повод да се прихватим овог прилично незахвалног посла послужило ми је питање ученице, које сам чула у пролазу, (упућено с резигнацијом групи вршњака са којима је стајала држећи у руци „Горски вијенац“): „Људи, може ли неко да ми преведе овог Његоша? Џабе сам читала кад ништа не разумем!“  Познајем дете, знам да је одговорна и марљива и не сумњам да је уложила напор да дело прочита и припреми се за час. За разлику од многих који не читају ни лакша штива, она заиста заслужује да добије одговор на постављено питање.

Ма колико некоме ово изгледало банално, одлучила сам да за њу и неку другу децу којој је потребна оваква помоћ „преведем“ одломке из „Горског вијенца“, односно да их (без икаквих уметничких претензија и жеље да некаквим „препевом“ скрнавим Његошево дело) објасним језиком  који они разумеју.

Кликом на линк  отвориће се текст који сам објавила на сајту Виблионица

Објашњење одломака из „Горског вијенца“

 

2 коментара

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за II разред средње школе

Епоха романтизма

Још једна видео лекција Југославе Лулић креирана веб алатом Seconfd Life.

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за II разред средње школе

Епоха просветитељства – видео лекција Југославе Лулић

Југослава Лулић показује како се на забаван начин може говорити о озбиљним темама. За своје ученике, поклонике видео игрица, припрема  видео лекције о књижевности.

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за II разред средње школе