Хасанагиница

Проблемски пристип народној балади „Хасанагиница“

Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности,  Београд, ЗУНС, 1992.

 

Методички приступ Хасанагиници засноваћемо на неким њеним унутрашњим чиниоцима који изазивају уметничке доживљаје, па самим тим постају изазовни за нашу мисао и разложно се намећу као естетички проблеми.

          Укратко о „Хасанагиници“

*        Хасанагиница је једна од наших најлепших народних песама; преведена је на скоро све европске језике; врло позната, високо цењена и пуно проучавана балада код нас и у свету.

*        Забележена у другој половини 18. века (сплитски рукопис); Алберто Фортис је објављује у путопису Пут по Далмацији 1774. године.

*        После безуспешног трагања да од народних певача чује Хасанагиницу, Вук Караџић преузима Фортисов текст и штампа га са мањим изменама.

*        Песму преводе Гете, Валтер Скот, Шарл Нодје, Проспер Мериме, Пушкин, А. Мицкијевић  и други.

*        Хасанагиница је постигла велики успех код читалаца и заинтереоовала европске књижевне и научне кругове за нашу народну поезију.

Читајући песму  придржавајте се следећих сугестија:

1. Обратите пажњу на судбоносне догађаје у Хасанагшици и на њихове одјеке у души несрећне мајке. Догађаје именујте, а њихове емоционалне последице поткрепите лирским местима и исповедним речима. У песми обележите епска и лирска места и уочите њихову усклађеност.
2. Спремите се да објасните врсту и порекло стида који спречава Хасанагиницу да обиђе рањеног мужа. При томе имајте у виду положај жене у патријархалном друштву (посебно у муслиманској средини). — Ко има морално првенство у неговању болесника: мајка, сестра или супруга? — Чија рука је најнежнија ?
3. Хасанага тера овоју жену од куће (отпушта је из брака). Одредите у том поступку учешће његових осећања, разума, навика и друштвсног положаја.
4. Како брат поступа према Хасанагиници? — Шта вас ту изненађује? — Упоредите Пинторовић бега и Хасанагу и уочите сличности у њиховим карактерима и понашању.
5. Обратите пажњу на убрзан ток догађаја у балади и на њихово временско одређивање. — Шта вам ту остаје недоречено, прећутно и нејасно? — Које бисте још податке желели да сазнате? — Какву уметничку улогу има тако згуснуто време?
6. Објасните понашање ликова у завршном догађају. Учините то са становишта Хасанагинице, Хасанаге, њихове деце и објективног посматрача.
7. Шта је све утицало на трагичну судбину Хасанагииице? Потражите кривце за њену патњу и смрт. Поређајте их по степену одговорности.
8. Вратите се на почетну слику у песми. — Како делују њено пространство и белина? — Шта се даље у песми појављује уместо те привлачне ширине, пространог видика и дражесне белине? — У какву нас недоумицу доводи народни певач словенском антитезом? — А какве су недоумице даље у свету песме?

ПРОУЧАВАЊЕ ПЕСМЕ

1. Балада „Хасанагиница“ обухвата неколико сажетих и чврсто повезаних догађаја који заједнички условљавају трагичну судбину Хасанагинице. Ти догађаји представљају епску основу баладе и чине њену фабулу. Сваки догађај потресно делује на јунакињу и од њихових духовних одјека саткана су одговарајућа лирска места.

Уочите паралелизам   следећих  о с е ћ а њ а (лирска места)  и д о г ађ а ј а (епска места)

Д о г ађ ај и (епска места)	О с е ћ а њ а (лирска места)
Хасанага поручује жени да га не чека у двору … Топот коња …	»Тад побјеже Хасанагиница да врат ломи кули низ пенџере«. »Да мој брате, велике срамоте — гдје ме шаље од петоро дјеце!«
Брат је пожурио са књигом опрошћења и спреман је да води сестру у родитељски дом.	»,..ас малахним у бешици синком од’јелит се никако не могла, већ је братац за руке узео и једва је с синком раставио«.
Хасанагиницу просе са свих страна.	»Ај тако те не желила, брацо, немој мене дават ни за кога, да не пуца јадно срце моје гледајући сиротице своје«,
Хасанагиница је испрошена за имотског кадију.	»… дуг покривач носи за дјевојку, када буде аги мимо двора да не види сиротице своје«
Хасанага пред децом кори мајку да је »срца каменога«.	»Кад то чула Хасанагиница, б’јелим лицем у земљу удрила; успут се је с душом раставила од жалости, гледајућ сироте. «

Хасанагиница, као и баладе уопште,  саткана је од чврстог сплета епских и лирских места. Догађаји су врло сажето опевани,  а осећања су дата као њихове природне последице. Тако се током целе песме убрзано смењују и допуњују спољашње (епско) и унутрашње (лирско) гледиште. То баладама пружа посебну уметничку драж. Спољашња перспектива нас упућује да сагледамо околности и ток радње, а унутрашња нас непосредно уводи у духовни свет личности и у њихова преживљавања.

2. Стид којм спречава Хасанагиницу да посети болесног мужа условљен је патријархалним схватањем по коме жени не приличи да своју супружанску нежност јавно испољава. Ни пред члановима породице она није смела љупко погледати и нежно ословити мужа. Сматрало се недоличним и ако га нарицањем и сузом по смрти жали. (Иста спутаност важила је и за понашање мужа према жени.) Али Хасанагиничин стид садржи и једно општељудско својство, које не зависи од патријархалног морала, већ се само у њему појачано испољава.

Хасанагиница је могла осећати стид пред мужем што би га као јунака затекла болног и немоћног и што претпоставља да самом Хасанаги неће бити мило кад га она таквог види. Но тај стид она би лако могла и пренебрегнути, јер је у питању човек са којим је толику децу изродила, па може очекивати од њега и разумевање. Прави стид овде није изазван помишљу на неко недолично сусретање са  болесним мужем, већ он потиче од присуства треће особе.  Хасанагу походе и негују мајка и сестра, а уз њега је сигурно и неко од сталне послуге. Глагол у стиху »Облази га мати и сестрица« својом учесталошћу казује о редовној посети и брижној нези. Пошто је болесник у улози сина, брата и мужа, морално и природно првенство (а  не само обичајно) у страховању и неговању припада мајци и сестри, при чему супруга није нимало потцењена. Првенство љубави засноване на крвном сродству Хасанагиница прима материнским инстинктом,  па то осећа и дубоко поштује код своје свекрве и заове. Она се прибојава да се њена посета болесном мужу не схвати као недолично надметање супружанске љубави са материнском и сестринском. Њену жељу да посети мужа осујећује страх од насилног уметања између мајке и болесног сина, сестре и рањеног брата. Присуство супруге у таквим околностима могло би се схватити као суревњиво потцењивање материнске и сестринске љубави и то у тренуцима када се ова најплеменитије испољава. Не знајући да ли у мајчином и сестрином срцу,  кад су оба већ препуна стрепње, још има места и разумевања за  све три љубави, Хасанагиница  се добровољно повлачи. У основи њеног стида је бојазан да  д р а г о г а   н е   п о з л е д и. Такав стид је свевремен. Он је у основи људског морала и племенитости. У погледу племенитости Хасанагиница је исувише надрасла своје време и своју средину. Због тога  ни њени најближи (брат и муж) нису могли да је схвате. Наслов баладе у Фортисовом издању је  „Жалостна пјесанца племените Асанагинице“.

3. Заплет у песми почиње Хасанагином претећом поруком: »Не чекај ме у двору б’јелому, ни у двору, ни у роду мому!« Ову одлуку он је донео непромишљено. При томе се руководио само својим осећањем и варљивим утисцима. Учинило му се да га је жена запоставила и према њему постала равнодушна. Одлуку изриче у љутњи и афекту. Није ни покушао да прибере своје мисли и да потражи праве разлоге за женин недолазак. Не осећа потребу да анализира свој поступак и да предвиди његове последице. А могао је о свему разборито да просуди, јер му је већ »ранам’ боље било«. Та спорост и комотност у мишљењу и адаптивном понашању потиче од Хасанагиних навика и од његове нарави. Повлашћен положај у породици и друштвеној средини сувише га је размазио,  духовно олењио и учинио неодговорним за потчињене и најближе. Навикао је да увек други усклађује своје понашање према њему,  да погађају шта он мисли и жели те да му чине по вољи. Зато и не покушава да уђе у духовни  свет другога и да усклади своје понашање према присутним околностима. У критичној ситуацији код  Хасанаге је затајио разу м. Трезвеност му није спутана болешћу већ стеченом нарави. То је било довољно да се једним непромишљеним  поступком зачне трагично збивање.
4. 4. Пинторовић бег жели да помогне својој сестри, али и он поступа недомишљено и брзоплето,  слично Хасанаги.  Зачуђује нас то што се брат оглушује о сестрино преклињање,  што не хаје за њене патње и на силу је удаје. Његова  »заштита«  постаје за Хасанагиницу кобна. Он са сестром поступа као са ствари помоћу које треба да се оовети Хасанаги,  да заштити беговски понос и скине бруку са куће. Све последице својих, поступака прорачунао је у корист овоје беговске сујете,  а да при томе није ни покушао да уђе у духовни свет своје сестре и да услиши глас њеног материнског срца.  Киван је на Хасанагу и хоће освету по што краћем поступку.  (Бег је племићка титула, а ага грађанско звање за богатијег  човека.  Према томе беговски углед је већи.)  Муж и брат поступају са Хасанагиницом на сличан начин: не дозвољавају јој да било о чему одлучује и кроје јој судбину кратковидо з а г л е д а н и   у   с а м е   с е б е и вођени искључиво својом љутњом и повређеном сујетом.
5. Време у коме теку догађаји у Хасанатиници јако је згуснуто, тако да убрзава радњу баладе и неумољиво хита трагичној завршници. Временока стешњеност је толика да не може да прими ток догађаја у природној целини и развојној потпуности. Зато се опсег могућих и нужних догађаја изразито скраћује. Из епског сижеа избацују се сви везивни догађаји, сва међузбивања и споредна сведочења, па се тако из света песме отклањају и многе временске деонице. Сваки временски »прескок« изазива радозналост за прећутане догађаје који су се у међувремену десили. Стваралачки сведок у Хасанагиници нема моћ свеприсутности. Тако нам остаје нејасно како је Хасанагина порука дошла до Хасанагинице и њенога брата:  ко је ту  био посредник?  Зашто је брат прибавио сестри дозволу  за развод брака пре него што је она сазнала да је муж тера од куће? Загонетна нам је опречност између мајчине жеље да буде покривена  велом те да не види своју децу и њене припремљености  да децу уз пут дарује.  Због тих и таквих нејасних места цео свет песме као да је увијен у тамни вео несрећне мајке.

Прескочене временске деонице и са њима одстрањени догађаји  имају  прворазредну  уметничку улогу.

Oбратите пажњу на следеће естетичке функције тога стваралачког поступка:

а)  Заобиђене временске деонице делују као естетички приређена сметња за непосредно споразумевање између личности. У Хасанагиници нико ни са ким не разговара.  Има у њој непосредног казивања, али нема  ди ј а л о г а и споразумевања. Комуникација је увек   једнострана и сведена је готово само на исповести и молбе ојађене мајке.  Али на њих јој чак ни брат ништа не одговара (»Беже мучи, ништа не говори«), Прекинуто говорно саобраћање (нарочито Хасанаге са Хасанагиницом, Пинторовић бегом,  мајком и сестром) и општа запушеност говорног канала према Хасанагиници снажно доприноси трагичном неспоразуму.

б)  Згуснутим   временом ствара се илузија да догађаји теку брзином која не дозвољава  личностима да прибрано размишљају,  да трезвено одлучују и предвиђају последице својих поступака.

в)  Прећутани догађаји упућују на шира и слободна наслућивања, препуштени су машти и истраживачкој радозналости, па та ко појачавају стваралачко учешће читалаца и слушалаца у личној конкретизацији понуђеног света песме. (Хасанагиница   је у том погледу врло изазовна за феноменолошко тумачење, које смо делимично и применили).

6. У завршној сцени Хасанагиница се појављује као несрећна мајка којој је остало да доживи још једно и то најтеже душевно оптерећење.Нестало је и последње наде да се може повратити својој деци, и пред њом је прави и коначан растанак са њима. Спремила им је дарове да им буду успомена и да их по добру опомињу на мајку. Растанак са децом је очекивала и он је већ трајао као дуго присутан  бол, али се није надала новом и најподмуклијем ударцу. Озлојеђени муж јој пред  децом и светом пребацује да је мајка »срца каменога«. Те јетке и циничне речи изненадно су пале као нов терет на већ измучено срце и мајка је пресвисла од бола.

Хасанага је тек у тренуцима кад мајка дарује децу у потпуности схватио шта се  њему десило. Опет је обузет само с в о ј о м   н е в о љ о м, туђа му није ни на крај памети.  Као да му је тек сада синуло у свести да губи вољену  жену и да му деца остају без мајке. И опет не увиђа своју кривицу,  већ је пребацује на жену. Понаша се детињасто,  али, инстинктом  осветољубивог  човека,  циља у најболније место. Увреду баца непогрешиво, као јунак  отровно копље, али у правцу који не доликује јунаку — право у већ одавно позлеђено материнско срце. Народни певач га у тим тренуцима и помиње као јунака (»А то гледа јунак Хасанага . . .«) признајући  му  јунаштво на бојном пољу, посведочено и ранама, али тиме подсећа да је највеће јунаштво кад човек може и хоће да победи самога себе, да обузда своје страсти,  да призна своје грешке,  да живи и за другога . . . Такво јунаштво које се огледа у разумевању других,  у нежном и племенитом поступању страно је Хасанаги.

Покушајте да самостално решите следеће задатке:

а)  Од следећих речи одаберите оне помоћу којих ћете окарактерисати Хасанагиницу: нежна, стрпљива, морална, непокорна, племенита, префи њена, прибрана, суптилна, осетљива, продуховљена, сналажљива, неодлучна, наивна, патријархална, уцвељена, радознала, несрећна. (Долази у обзир десет речи).

б)  Пронађите сами десет речи помоћу којих ћете означити Хасанагине особине. (У обзир долазе: напрасит, плаховиг, подмукао,  осион, окрутан, себичан, заједљив, осветољубив, злобан, сујетан,  агресиван,  дрзак, нетрпељив,  и сл.)

7. Натрагичну судбину Хасанагинице утицао је низ догађаја који делују као учестани психички ударци који се сустижу и расту до убитачног душевног бола. Кривицу за то не можемо пребацити на  друштвене околности и на патријархални  морал.  Сву одговорност за смрт недужне  мајке сносе поједине личности. Без обзира на историјско време и друштвене околности у којима човек живи,  он је дужан да текуће конфликтне ситуације решава на начин који најбоље одговара и њему и друштву у коме живи.  Хасанага  и Пинторовић бег не решавају проблемске ситуације са обостраног становишта (личног и друштвеног). Они запостављају интересе околине и својих најближих и излаз из критичних ситуација усклађују само са својим егоистичним циљевима. У том погледу кривицу  сносе  обојица,  а свакако  више  Хасанага.

Хасанага  тера од  куће супругу,  мајку петоро деце,  а најмлађе је још у колевци. Тај се поступак може са многих становишта објашњавати,  али ни са једног се не да оправдати. Своју кривицу Хасанага  никако не увиђа и не признаје, па  ништа  и не чини да спречи трагично смерање радње. Он на крају задаје и последњи непреболни ударац ојађеној мајци. Помисао да у трагичном расплету и сам Хасанага постаје трагична личност јако је варљива. Он само осећа снажну озлојеђеност и бол са слабим изгледом на дуже трајање.  У структури баладе Хасанага присуствује као личност која не може трајно да буде ојађена. Стога он само доживљава тренутке трагике и пролазно испаштање за своју кривицу која га је последицом незгодно ошинула.  Иначе, он нема ни психолошку предодређеност да буде права трагачна личност.

Покушајте да сами  откријете најважније поруке Хасанагинице.

Преко Хасанагиног лика може се доћи до оваквих идеја:

*        Тешко ономе ко хоће увек да буде у праву.

*        Ако си незадовољан другима, потражи узроке и у себи.

*        Најтеже је победити самога себе.

*        Ко брзо суди, брзо се и каје.

*        „Човјек  је увијек на губитку ако не нађе смисао у љубави.“ (М. Селимовић)

Из лика Хасанагинице зраче поруке:

*        Колико човек воли, толико и пати.

*        Људи су криви што и смрт бира најбоље међу њима.

*        Трагедија је свуда присутна  где племенитост страда.

8. Почетну слику у песми нећемо тумачити као устаљен песнички поступак (словенска антитеза). Приступићемо јој као изузетно оригиналном и непоновљивом творачком елементу песме. Поетски простор и предметност у слици понуђени су слушаочевој (читаочевој) машти на дограђивање, па ваља призвати и »видети« далеку»гору зелену« и са њом широке видике слободног простора. У томе зеленилу заиграће пред очима и чудна арабеска, загонетна и обликом и чистом белином: »Ал’ је снијег, ал’ су лабудови?« И то је већ   п р в о   о ч у ђ е њ е   у   песми. Ту се истовремено и слика и пита, сплеле су се објективна и субјективна перспектива и изазвана недоумица. На тај начин се наговештава и низ даљих недоумица којима ће читалац бити опседнут, а и благовремено је понуђена драж епско–лирског казивања. Тако се развија код слушалаца радозналост за уметнички свет који ће се песмом творити.

Пространство, широки видици и присуство дражесне белине у слободној природи — све то смера ка побуђивању   ду х о в н е   ш ир и н е   и   с л о б о д е   са којима ваља   у ћ и   у  свет песме. Без пространих духовних видика и моралне чистоте не могу се потпуно доживети и исправно схватити поступци и судбине ликова у песми. Са пространог предела одмах се прелази на сужене мисаоне видике и себичне поступке Хасанаге, са отвореног простора приступа се затвореном и стешњеном (шатор, дом, кула, уски »пенџери«), од слободне природе поглед се усмерава на ропски положај Хасанагинице,  доживљај  блиставе  белине наговештава  невину жртву и болне сумраке у домовима.