Припрема за час о роману „Сеобе“

Наставна јединица: „Сеобе“ (прва књига), Милоша Црњанског

Роман „Сеобе“, Милоша Црњанског спада у штиво које ученици из генерације у генерацију све мање читају, сматрају га неразумљивим и неприступачним и зато се нерадо, а то значи и неадекватно припремају за обраду ове наставне јединице.
Нови приступ часу, сугестије и информације које ученици могу добити посредством неке интернет странице можда неће поспешити читање, али може смањити њихов отпор према делу и припремити их да се отворе за разумевање његовог садржаја.

Васпитно-образовни задаци: Упознавање са поетиком и стваралаштвом Милоша Црњанског. Спознавање места аутора у окриљу епохе међуратне књижевности. Препознавање одлика суматраизма и откривање значења и порука у роману „Сеобе“. Оспособљавање ученика за самостално истраживање и одгонетање смисла уметничког текста. Успостављање везе између уметничке стварности и живота (у историјском и савременом контексту). Развијање сарадничког односа у тумачењу уметничког дела. Подстицање ученика на размишљање о суштинским вредностима у животу појединца и народа. Неговање љубави и самопоштовања према сопственом националном бићу, кроз предуслов упознавања са културом и историјом свог народа.

Приступ:
У обради ове наставне јединице комбиноваћу различите теоријске приступе како бих укључила што већи број ученика. Конципирањем истраживачких задатака тако да буду приступачни различито мотивисаним ученицима и прилагођени њиховим могућностима објединићу бихејвиористички и когнитивистички приступ. Томе ћу придодати и мноштво визуелних, илустативних прилога, како бих им олакшала локализацију садржаја и уживљавање у ткиво романа.Упућивањем на историјску литературу, студије о делу, друга књижевна дела, са јасним циљевима које треба да постигну истражујући, понашамо се конструктивистички.Постављањем линкова према корисним сајтовима на интернету, па и самим креирањем ове странице у наставу ћемо укључити и конективизам.

Методе: Осим уобичајених метода у обради књижевних дела (дијалога, монолога, рада на тексту) укључићемо и видео презентацију ( Power Point – коју је у конкретним условима могуће извести) и интернет (у обиму који то дозвољавају могућности у школи). У непосредној обради дела примењиваћемо знаковни и проблемски приступ.
Наставна средства: Роман „Сеобе“, компјутер, (интернет), графички приказ романа

Локација рада: Учионица, (кабинет за информатику)

Литература: Јован Деретић, Историја српске књижевности;
Петар Пијановић, Књижевност и српски језик III

Петар Џаџић, Простори среће у делу Милоша Црњанског.

Припрема ученика за обраду романа „Сеобе“, М. Црњанског

Истраживачки задаци за ученике:
Током три часа предвиђена за обраду романа „Сеобе“ остварићемо следећи план:
1. Анализираћемо елементе структуре романа, доводити их у међусобну везу и изводити закључке и универзалне поруке.
2.Објаснићемо функцију уметничких знакова у роману: простор (оличен у манифестацијама четири праелемената – земље, воде, ваздуха и ватре), време, људи, колективни лик, односи, говор, звезда, бескрајни плави круг.
3.Успоставићемо узрочно-последичне везе између унутрашњег плана романа (стања у коме константно егзистирају јунаци дела) и два преплетена фабуларна тока.
4.Сагледаћемо судбину и објаснити симболику Славонско-подунавског пука у историјско-политичком контексту и покушати да успоставимо паралелу са актуелном стварношћу – однос између прошлости, садашњости и будућности колективног српског бића.

 

Истраживачки задаци:

Књижевну грађу за роман „Сеобе“ Црњански је црпио из три основна извора: 
-из историје српског народа коју је као историчар познавао и проучавао,
-из Мемоара Симеона Пишчевића
-из сопственог искуства аустроугарског војника који је морао ратовати „по туђој вољи и за туђ рачун“.

Како бисте сви били спремни да дате свој допринос у раду на часу, али и да бисте потпуности разумели садржај романа „Сеобе“, предлажем вам да, према својим способностима и афинитетима, изаберете истраживачке задатке помоћу којих ћете се припремити за час:

I група
-Обнови своје знање о сеобама српског народа у 18. веку. (На интернету можеш пронаћи мноштво информација о вековним сеобама на које је наш народ био принуђен.)
-Прелистај садржај Мемоара Симеона Пишчевића.
-Обавести се о садржају романа „Дневник о Чарнојевићу“.
-Послушај поему „Стражилово“ у интерпретацији Милоша Црњанског.
-Прочитај по избору неколико песама из збирке „Лирика Итаке“ и покушај да успоставиш везу између назива и садржаја збирке, романа „Сеобе“, „Стражилова“ и „Дневника о Чарнојевићу.
-Проучи карту Европе и покушај да обележиш путању којом се кретао Славонско-подунавски пук.
-Предлажем ти да погледаш филм „Сеобе“, Александра Саше Петровића.
-У приступу делу имај на уму суматраизам као песнички програм Милоша Црњанског.

IIгрупа
-Обрати пажњу на изглед простора и материјални свет у роману „Сеобе“ усредсређујући се на четири праелемента (земљу, воду, ваздух и ватру). У којим облицима су ови елементи представљени у делу?
-Упореди симболику коју ти дајеш поменутим елементима са значењем које мислиш да имају у роману.
-Како су представљени дом и завичај?
-Размисли у каквом су односу пејзаж и човек у „Сеобама“.
-Супротстави свом доживљају простора у роману слику коју у твојим мислима ствара наслов првог и последњег поглавља и лајтмотив дела: „Бескрајни плави круг. У њему звезда.“

III група
-Видљиво је да писац готово сва догађања, стања, размишљања саопштава у форми доживљеног говора. Из чије перспективе нам је на тај начин предочена радња романа?
-У роману готово да нема дијалога. Какво значење теби представља тај „недостатак“?
-Какав однос према прошлости, садашњости и будућности имају јунаци романа?
-Изабери лик (Вук Исакович, Аранђел Исакович, госпожа Дафина) и припреми се да у његово име говориш у првом лицу одговарајући на питања: Ко сам ја? Шта желим, а шта ми се догађа? Да ли сам испуњен и срећан? Зашто је то тако?
-Пронађи шта је заједничко, а шта различито у поменутим ликовима.

IV група
Примећујеш да роман има 10 поглавља и да прво и последње носе исти наслов. Ако замислиш годишњи циклус кроз који у ратовању пролази Славонско-подунавски пук видећеш да се годишњи период почетка и завршетка радње поклапају. Тиме се обликује композиција романа, али и симболизује живот и судбина овог колективног јунака. Размисли о значењу које има то кружно кретање као и о значењу које има Славонско-подунавски пук. 
Какву историјску поруку нам шаље Црњански овим делом?
Како ту поруку сагледаваш у савременом контексту?

 

Можда ће вам метафорика романа бити мало јаснија ако проучите суматраизам:

Суматраизам  је песнички програм Милоша Црњанског, који  подразумева:
-нови однос према језику, речима, осећањима, мишљењу, стремљење ка будућности,
-нови дух, занос, морал,
-нови ритам реченице и језик који одражава ритам расположења,
-уместо јасних и дефинисаних ставова – лелујаве боје снова и слутњи,
-унутрашњу перспективу,
-језик ослобођен окова који открива тајне скривене у речима (синестезија…)
-тежњу ка даљинама, бескрају, висинама, слободи бића,
-распетост између стремљења ка далеким просторима и чежње за завичајем.

„Најновија уметност, а особито лирска поезија, претпоставља извесне нове осетљивости. Они који не могу да дишу изван предратне уметничке атмосфере, прилазе јој узалуд.
Свуд се данас осећа да су хиљаде и хиљаде прошлекрај лешина, рушевина, обишле свет и вратиле се дома, тражећи мисли, законе и живот какви су били. Тражећи стару, навиклу, књижевност, познате, удобне сензација, протумачене мисли. Лирску поезију вечних, свакидашњих метафора, оно драго циле-миле стихова, сликова,хризантема, које су цветале у нашим недељним додацима. Али су дошле нове мисли, нови заноси, нови закони, нови морали! Може се бити против нас, али против наших садржаја и интенсија, узалуд!
Свет никако не жели да чује ужасну олују у нашим главама. Тамо се тресу, не политичка ситуација, нити књижевне догме, него сам живот. То су мртви, који пружају руке! Треба их наплатити!“

„Оделили смо се од овог живота, јер смо нашли нов. Пишемо слободним стихом, што је последица наших садржаја! Тако се надамо доћи до оригиналних, а то значи „расних“, израза. Нисмо одговорни за своје „ја“! Не постоје непроменљиве вредности!“

„Покушавамо да изразимо променљиви ритам расположења, који су давно пре нас открили. Да дамо тачну слику мисли, што спиритуалније. Да употребимо све боје наших снова и слутњи, звук и шапутање ствари, досад презрених и мртвих.“ М.Црњански

Мемоари Симеона Пишчевића

http://www.rastko.rs/rastko-ukr/au/piscevic-memoari/index.html