Савршен брак, Ефраим Кишон

Из збирке кратких прича „Нема нафте, Мојсије“

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Један од најдивнијих промашаја у цивилизованом свету јесте институција брака, од почетка планирана за добробит деце, уз потпуно занемаривање интереса родитеља. Отуда стална напетост између мужева и жена која пониње са: „Да, хоћу!” (Заштсо си то изговорио шапатом, идиоте!), а завршава подизањем наша за дуг и срећан развод. Неки људи мисле да је избегавање брака најбољи нанин да се одрже добри бранни односи. Томе је најближа варијанта:

 

САВРШЕН БРАК

Као на свим друштвеним скуповима интелектуалног садржаја, наше су се жене окупиле у једном углу дневне собе, формирајући затворену етничку групу и остављајући нас мушкарце да сами проведемо вече. Разгова- рали смо о разним стварима, од зачуђујуће висине нашег сина Рафија до несрећне афере Вотергејт, а од Вотергејта до изгледа на ско- рим изборима и евентуалног смањења поре- за на укупан приход, до новог Форда и Последњег танга у Паризу, сећате ли се? На тој теми смо се задржали нешто дуже, што због њене природе, што због чињенице да смо приближно истих година као Марлон Брандо, суперстар.

  • Тај ваш мушкарац средњих година не зна да игра – напоменуо је инжењер Глик. – А за то је крив лош брак.

Референдум спроведен на брзину у мушком друштву дао је следеће податке: 85% бракова спада у категорију грозних, 11% у категорију неподношљивих али све у свему добрих, 3% у категорију „боље да ти не причам” и 1% „не знам шта да кажем”.

Да ли је могуће, питали смо се, да смо ми мушкарци криви за те поразне цифре? Ми- шљења су била различита. Неко је споменуо да његов комшија са доњег спрата, стручњак за унутрашњу декорацију, живи у срећном браку већ тридесет две године. Са пет жена, за редом, наравко.

  • То је најлакши начин – рекао је Јозеф К. – Разведеш се и узмеш нову. Ја и Клариса смо у браку већ двадесет година, и савршено се слажемо.

Запањено смо зурили у њега; био је згодан момак, елегантно одевен, просед на слепоочницама.

  • То није зато што је Клариса неки посе- бан поклон с неба или нешто слично – наставио је К. – а није ни зато што су нам деца боља од друге. Једноставно, открили смо разлог због чега се бракови распадају.
  • Због чега? – упитали смо га сви, збуњени. – Због чега, Јозефе К.?

Због ситних трзавица, господо, свакодневних трзавица које претварају живот двоје људи, осуђених да живе заједно, у прави пакао, без обзира на чврстину њихових емоционалних веза и тих ствари. Тако, на пример, кад ја увече желим да спавам, моја жена жели да чита, а кад ујутро устанем весео и расположен, она је поспана. Ја волим да читам новине за доручком, она воли да прича. Ја обожавам рен, а она мрзи буку. Ја волим да шетам и посматрам пужеве, а она воли класичну музику. Док ја чекам хитан телефонски позив из Њујорка, она ћаска са Рут о проблемима са кућном помоћницом. Ја не подносим огледала на сваком зиду, а она…

  • Није важно – прекинули смо га – разговарате с искусним мужевима. У чему је решење, човече?
  • У интелектуалној предусретљивости. У отклањању ситних несугласица које доноси брачни живот, а све у духу обзирности и толеранције. Узмимо, на пример, случај кад је Клариса хтела да гледа Тарзана међу мајмунима, а ја трбушни плес на јорданској телевизији. Умало да се побијемо око тога, а онда смо почели да се смејемо сами себи. У ствари, рекли смо, зашто би само пешкири били подељени на моје и њене? Сутрадан сам отишао и купио још један телевизор, и то је био крај свих расправа око тога који ћемо програм да гледамо.
  • И то је све?
  • То је био само почетак – објаснио је Јозеф К. – Постепено смо почели да примењујемо двојни принцип и у другим областима заједничког живота. Куповао сам по два при- мерка свих новина, набавили смо по два

транзистора, па две камере, добили двоје деце. Купио сам Клариси и половни аутомобил како би се осамосталила и у погледу покретљивости, а онда смо затворили балкон и претворили га у засебну спаваћу собу за мене…

  • Аха! – викнули смо у један глас. – Аха!
  • Ништа „аха” – супротставио се К. – Напротив. Уз додатак још једног телефона, чиме је отклоњен и последњи потенцијални узрок свађа, достигли смо нов врхунац у нашим односима…
  • Чујте – напоменули смо с горчином – све је то сигурно коштало много новаца!
  • Зар је икаква жртва превелика кад је срећан брак у питању? – упитао је К. драматично. – С мало добре воље, могу се превазићи сви финансијски проблеми. Као онда кад смо купили гарсоњеру на трећем спрату… једноставно смо узели кредит код банке…
  • Какву сад гарсоњеру?
  • Моју. Затворени балкон је добро служио, признајем, али ипак су остала извесна жаришта сукоба као што је, на пример, употреба купатила, коришћење заједничког плакара за одећу, потреба да се разговара… Клариса је сазнала да ће на спрату изнад нас остати слободна гарсоњера, па сам се за недељу дана преселио у њу са свим својим личним стварима. То је фантастично унапредило наше односе. Ујутро нисмо морали да гледамо у мрзовољно лице преко кухињског стола, могао сам слободно да једем рен, свако је примао своју пошту…
  • Како то?
  • Клариса је поново почела да користи своје девојачко презиме. То је заиста био један од најсрећнијих периода у нашем браку. Ипак, све се може и даље усавршавати. И даље је постојала могућност да, силазећи низ степенице, сретнем своју супругу у тренутку кад ни једно од нас није психолошки спремно за такво суочавање. Могао сам да чујем повишени глас своје супруге док грди децу. Зато смо одлучили да се преселим на други крај града…
  • Зар то није утицало на ваше односе?
  • Мислите на…
  • Да, баш то.
  • Сретали смо се у хотелима, а догађало се и да се сретнемо у биоскопу или на улици, па бисмо пријатељски махнули једно другом. Али најважније је што између нас више нема напетости. Ту смо фазу надрасли.

Коначно, остао је само један извор могућих неспоразума: деца. Деца би могла да наруше хармонију коју смо с толико труда успоставили. Зато сам, кад сам се одселио у Јерусалим, повео са собом сина, а кћи је остала код Кларисе. Могу вам рећи, пријатељи, да све фантастично функционише!

  • И супруга је такође задовољна?
  • Одушевљена је. Разгледница коју сам од ње примио летос, била је врло срдачна. Обоје смо поносни што смо пронашли практичан лек за бољке које су последица притисака данашњег живота. И све то само путем интелекта и снагом воље. Зато, господо, пре него што почнете да размишљате о разводу, о бежању од куће и другим помодним решењима, покушајте да заједничким напорима уклоните ситне препреке са свога заједничког пута и пронађите истинску брачну срећу, као што је то мени пошло за руком.

Јозеф К. се дубље завалио у фотељу, очигледно задовољан што га гледамо с нескривеном завишћу.

  • Ваш случај представља изузетак – напоменуо је Глик, ојађено. – Ја и даље тврдим да је брак одвратна институција.

Тврдоглави магарац!

 

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Место за Ваш коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s