Na današnji dan, 31. oktobra 1795. rođen je Džon Kits, pesnik koji je svojim odama i baladama ispunjenim romantičnim zanosom i nežnošću pesničkih slika obeležio englesku, ali i svetsku kniževnost s kraja osamnaestog i početkom devetnaestog veka. Živeo je prekratko, a ipak dovoljno dugo da svojim stvaralaštvom ostavi dubok otisak u epohi romantizma.
LA BELLE DAME SANS MERCI
Eleanor Fortescue-Brickdale http:/www.tuttartpitturasculturapoesiamusica.com;
„O, šta te muči, viteže,
te lutaš bleda lica?
Jezerski ševar već je žut
i nema ptica.
O, šta te muči, viteže,
kakav to jad i kletva?
Veveričina duplјa je puna,
prošla je žetva.
Orošen groznicom i bolom
krin vidim na tvom čelu,
na obrazima bledu ružu,
gotovo svelu.“
„U polјu sretoh jednu gospu
prelepu kao vila,
dugokosa, lakonoga,
divlјooka je bila.
Ja je okitih vencem spletenim,
mirisnim pasom i grivnom;
ona me pogleda ko da me voli,
zaječa divno.
Na konja je vinuh, i celog dana
slep bejah za sve drugo;
nagnuta, vilinsku je pesmu
pevala dugo.
Eleanor Fortescue-Brickdale http:/www.tuttartpitturasculturapoesiamusica.com;
Ona mi nađe korenje slatko,
med divlјi, rosnu manu;
i nekim jezikom nepoznatim,
volim te’ šanu.
U vilinsku svoju me odvede špilјu
I zajeca u tom času;
a ja joj polјupcima divlјim
oči obasuh.
Tu me ulјulјka ona u san,
tu usnih — teško meni! —
poslednji san što ikad ga snivah
uz breg ledeni.
Tu vikahu, bledi kao smrt,
kralјevi i junaci:
,Tebe La belle dame sans merci
u okove baci!’
Suve im usne grozio kroz mrak
zevahu pretnjom k meni;
probudih se i nađoh ovde
uz breg ledeni.
I zato, evo, samotan
tu lutam bleda lica,
mada je ševar jezerski žut
i nema ptica.“
knjigoljupci 