Đura Jakšić, Jevropi

Na današnji dan 1878. godine od svih muka ovog tegobnog sveta odmorio se veliki pesnik, slikar i stradalnik, Đura Jakšić. Rođen je u Evropi, živeo u Srbiji, a hleb mu je bio jednako gorak gde god da je nogom kročio. U spomen na njega podeliću sa vama njegov doživljaj  „Jevrope“  sredinom 19. veka.

JEVROPI

Tebi da pevam, tebi tiranko,
a duh mi mori otrov i gnev;
uvreda tvojih žaoci jetki
potpaljuju mi plemenit spev.

Milionima narodi pište,
milion grudi prosipa krv —
milionima pale kućište,
milion Ijudi gmiže k’o crv.

I milioni dolaze smerno
Jevropi gordoj na ‘holi sud:
„Ne može više, raja ne može
snositi jaram, mučiti trud!

Tiran nas gazi, sramoti žene,
useva naših otima plod.
Presudi, silna, da  živet može
u takvom igu* nesrećni rod? . . .

 

„Izginućemo“ . . .
„Pa izginite!“
podsmeha tvoga gordi je zbor. —
„I ginućemo, ginuti slavno —
il’ mačem preseć Gordijev čvor!

Izginućemo — ali slobodni,
jer Srbin neće da bude rob!
Tamo daleko, na svetom groblju,
potražićemo život il’ grob!“

[*igo: jaram, breme, teret, težina]

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за II разред средње школе

Место за Ваш коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s