Архиве ознака: Serbian romantism

Чика Јова Змај

На данашњи дан рођен је човек са чијим књигама је започињало детињство многих генерација уназад, а чини ми се да, упркос великим променама у друштву и вредностима новога времена, оне још увек нису превазиђене. Уз песме из Чика Јовине  Ризницеоткривала сам мелодију матерњег језика, лепоту света око себе, правила лепог понашања… и прва књига коју сам увела у мисаони свет своје деце била је управо Ризница. Тада сам открила да постоји нешто заиста магијско у овој поезији – моја деца су је усвајала, волела и учила напамет са истим жаром као и ја много година раније. Јован Јовановић Змај је песник без којег би српска књижевност остала без крила којима се полеће у свет.

 

 

Пера као доктор

Фотографија позајмљена са: https://binki.rs/proizvod/lutka-za-vezbanje-motorike-maja-ns74/

 „Господине докторе,
Звала сам вас амо,
Лутка ми је болесна,
Гледајте је само.

Пипните јој образе,
Пипните јој чело,
Мени се бар чини,
Ужасно је врело!“

Доктор седи укочен
Са озбиљним миром,
Пипа било луткино,
Па дрма шеширом.

„Инфлуенца велика,
Ал умрети неће,
Немојте је љубити
Да на вас не пређе.

Лек ћу јој прописати,
Прашак сваког сата,
Уз то нек је протрља
Ваша баба Ната.

Лимунаду правите
У великим чашама,
Ако јој се не пије,
Попићу је с вама.“

Advertisements

1 коментар

Објављено под Кутак за читање

Đura Jakšić, Jevropi

Na današnji dan 1878. godine od svih muka ovog tegobnog sveta odmorio se veliki pesnik, slikar i stradalnik, Đura Jakšić. Rođen je u Evropi, živeo u Srbiji, a hleb mu je bio jednako gorak gde god da je nogom kročio. U spomen na njega podeliću sa vama njegov doživljaj  „Jevrope“  sredinom 19. veka.

JEVROPI

Tebi da pevam, tebi tiranko,
a duh mi mori otrov i gnev;
uvreda tvojih žaoci jetki
potpaljuju mi plemenit spev.

Milionima narodi pište,
milion grudi prosipa krv —
milionima pale kućište,
milion Ijudi gmiže k’o crv.

I milioni dolaze smerno
Jevropi gordoj na ‘holi sud:
„Ne može više, raja ne može
snositi jaram, mučiti trud!

Tiran nas gazi, sramoti žene,
useva naših otima plod.
Presudi, silna, da  živet može
u takvom igu* nesrećni rod? . . .

 

„Izginućemo“ . . .
„Pa izginite!“
podsmeha tvoga gordi je zbor. —
„I ginućemo, ginuti slavno —
il’ mačem preseć Gordijev čvor!

Izginućemo — ali slobodni,
jer Srbin neće da bude rob!
Tamo daleko, na svetom groblju,
potražićemo život il’ grob!“

[*igo: jaram, breme, teret, težina]

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за II разред средње школе

Наше жизни прољеће је кратко, П.П.Његош

На данашњи дан у вечност, где припада неизмерном заслугом,  упутио се велики српски песник и филозоф, владика црногорски Петар Петровић Његош. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Наше жизни прољеће  је кратко,
Знојно љето за њиме сљедује,
Смутна јесен и ледена зима;
Дан за даном вјенчаје се током.
Сваки нашом понаособ муком.
Нема дана који ми желимо,
Нит блаженства за којим чезнемо.
Ко ће вјетар луди зауздати
Ко л пучини забранит кипјети
Ко л границу жељи назначити?

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање