Чика Јова Змај

На данашњи дан рођен је човек са чијим књигама је започињало детињство многих генерација уназад, а чини ми се да, упркос великим променама у друштву и вредностима новога времена, оне још увек нису превазиђене. Уз песме из Чика Јовине  „Ризнице“ откривала сам мелодију матерњег језика, лепоту света око себе, правила лепог понашања… и прва књига коју сам увела у мисаони свет своје деце била је управо „Ризница“. Тада сам открила да постоји нешто заиста магијско у овој поезији – моја деца су је усвајала, волела и учила напамет са истим жаром као и ја много година раније. Јован Јовановић Змај је песник без којег би српска књижевност остала без крила којима се полеће у свет.

Пера као доктор

Фотографија позајмљена са: https://binki.rs/proizvod/lutka-za-vezbanje-motorike-maja-ns74/

 „Господине докторе,
Звала сам вас амо,
Лутка ми је болесна,
Гледајте је само.

Пипните јој образе,
Пипните јој чело,
Мени се бар чини,
Ужасно је врело!“

Доктор седи укочен
Са озбиљним миром,
Пипа било луткино,
Па дрма шеширом.

„Инфлуенца велика,
Ал умрети неће,
Немојте је љубити
Да на вас не пређе.

Лек ћу јој прописати,
Прашак сваког сата,
Уз то нек је протрља
Ваша баба Ната.

Лимунаду правите
У великим чашама,
Ако јој се не пије,
Попићу је с вама.“