Архиве ознака: andrićev esej

Есеј Ива Андрића „Разговор с Гојом“

Топло и мирно поподне спуштало је прве сенке на друм. Делило ме двадесетак километара од Бордоа. Пролазећи кроз Crоix dеs Huins угледао сам десно од друма велике стубове станице за бежичну телеграфију. Куле од металне паучине, фине као чипка и тврде као градови.

Возећи даље, мислио сам непрестано на сличност између витих и престарелих катедрала и ових челичних торњева бежичне телеграфије. И они имају своје сталне службенике који их опслужују као свештеници храмове. И у њима горе, ноћу, целом дужином (због авиона који лете у тами), црвене или зелене лампе које личе на свеће и кандила у црквама. Наравно да је код оних телеграфских кула све на рационалној основи и све служе јасно одређеној практичној сврси, док су црквени торњеви данас само луксуз и симбол. Али, зар и они нису некад постали из потребе и били грађени на рационалној основи? Само се та рационална основа помакла, а сврха нестала, заборављена.

Та аналогија ме стално пратила и од ње се у мојим мислима необично јасно и убедљиво везивало оно што ми називамо б л и з у са оним што зовемо д а л е к о, „могућно“ са „немогућним“. Носећи у очима слику тих модерних цркава у којима се свакога тренутка дешава чудо, чинило ми се да и моја мисао и моја уобразиља лакше и брже прелазе и оживљују прошла времена и помрле људе. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Позајмице