Василиј Кандински, Москва
Појам међуратна књижевност означава књижевно стваралаштво у временском раздобљу између Првог и Другог светског рата. (Осим овог израза веома често се користи и реч авангарда – од француске речи avant-gard – претходница, она која предводи, која иде испред свих). Ипак, када су временски оквири и уметничке формације у питању, увек морамо имати у виду чињеницу да се развој и промене у уметности не могу тако једноставно временски омеђити. То што називамо авангарда и временски одређујемо као међуратну књижевност само је логички наставак модерних струјања у уметности почев од друге половине 19. века, па до савременог доба. И у овом раздобљу, као и у претходним епохама, уметничка сцена је била веома хетерогена (стилски разноврсна). Као и у раздобљу модерне, упоредо постоје, или пак један из другог проистичу, разни уметнички правци са карактеристичним суфиксом –изам у свом називу: фовизам, футуризам, имажинизам, експресионизам, дадаизам, кубизам, надреализам... а сви се они могу обухватити једном збирном одредницом – модернизам. У основи свих промена је незадовољство неким постојећим стањем, па је тако и у уметности. Незадовољство животом, друштвеним односима или вредностима, разним накарадним друштвеним и моралним појавама, историјским догађањима, а често и неусклађеношћу уметничког стваралаштва са захтевима времена, подстиче уметнике да потраже нови уметнички израз и тако обележе време у којем стварају. Наставите са читањем
knjigoljupci 