Архиве ознака: Don Quijote de la Mancha

Мигел де Сервантес

На данашњи дан рођен је Мигел де Сервантес, шпански песник, драматург и прозни писац који је, већ у епохи ренесансе, увидео моћ романа као уметничког инструмента за критичко сагледавање људских карактера и друштва које они сами обликују подобно себи и свом разумевању света у којем живе. Његов сатирични и пародијски роман Дон Кихот спада у најпревођеније књиге свих времена.

Велеумни племић дон Кихот од Манче

Други део

Предговор читаоцима

Ваистину, читаоче високородни, а можда и нискородни, биће да с ообитом вољом очекујеш сада овај предговор, мислећи да ћеш у њему наћи грдње, свађе и укора писцу оног другог Дон Кихота, велим онога, за кога веле да се зачео у Тордесиљама и родио у Тарагони.1 [1 Ово се односи на писца, који се скрио под именом лиценцијата Алонса Фернандеса од Авељанеде, родом од Тордесиља (Tordesillas), а књига му је печатана у Тарагони.]  Али ја ти нећу дати то удовољство, јер ако увреде и побуђују гнев и у најсмеренијим грудима, у мојим ће то правило да буде изузетак. То би желео, да га назовем магарцем, заврзаном и безобразником; али ми то никада не пада на ум: нека је кажњен својим грехом, нека га то једе о своме хлебу и нека му буде на здравље.
Али нисам могао да не осетим што ме је назвао маторим и једноруким, као да је до мене стајало да задржим време, те да за ме не протиче, као да сам моју руку изгубио у каквој крчми, а не у најузвишенијој прилици што су је видела прошла столећа, а садашња што ће је будући векови видети.2   [2 Бој код Лепанта.]
Ако моје ране не блистају у очима онога који их гледа, бар их поштују они, који знају где сам их задобио; а војнику боље доликује да је мртав у боју, него ли слободан у бекству; па о томе ја тако мислим. Кад би ми сад предложили и остварили нешто немогуће, ја бих био волији што сам се нашао у оном дивном боју, него ли да сам сад излечен од мојих рана, а да нисам био у њему. Које ране војник показује на лицу и на прсима, то су звезде, које осталима показују пут на небо од части и побуђују у њима жељу за праведном похвалом; а ваља имати на уму, да се не пише седим власима, него разумом, који хоће да се поправља са годинама. Наставите са читањем

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање