Архиве ознака: u ćutanju je sigurnost

Прича о мосту без имена и знака

Одгонетање смисла Андрићеве приповетке  „Мост на Жепи

 Мада је уобичајено да књижевним текстовима приступамо следећи нит приповедања у њима, одгонетање значења ове Андрићеве приче започећемо „обрнутим редоследом“. Уместо да пратимо ток нарације и одмах  на почетку се посветимо Јусуфу везиру и преломном тренутку у његовом животу, усмерићемо пажњу на крај приче. Позабавићемо се пишчевим  освртом на околности под којима је настала приповетка  „Мост на Жепи“, сусретом наратора са мостом и утисцима које та, двоструко неочекивана, грађевина  изазива код уморног путника.

Примећујемо да је писац  једнако импресиониран  нестварном  лепотом  тог  архитектонског здања, колико  и нескладом између његове префињености и кршевитог,  дивљег окружења  у којем га је затекао. 

„Гледан са стране, његов бео и смело извијен лук је изгледао увек издвојен и сам и изненађивао путника као необична мисао, залутала и ухваћена у кршу и дивљини.“  

Са том  „залуталом мисли“ утиснутом у топлом камену  писац се „одмах споразумео“ и одлучио да мосту напише историју.  За наше потпуно разумевање те „историје“, али и самог поступка њеног стварања,  важан је још један податак  –  на овом мосту нема натписа, нити икаквих трагова о градитељу и дародавцу. Све што ћемо сазнати дугујемо снажном утиску који је на писца оставио мост  и његовом  нарочитом умећу  да оскудност чињеница и историјских података надомести  измаштаним,  али сасвим  могућим  и стварном животу блиским,  људским карактерима и околностима.

b_1211180034

Да бисмо пронашли одговор на питање откуда таква отмена и складна грађевина у дивљем и негостољубивом кршу „пуном кукриковине и павите“, враћамо се на почетак приче. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за II разред средње школе