Архиве ознака: Branijeta Kondžulović

Наопака једночинка

Приближавају се новогодишњи празници и помало сам носталгична према времену када сам за децу својих колега, заједно са својим „шпотовцима“ припремала новогодишњу позоришну представу. Међу комадима које сам сачувала је и Наопака једночинка са којом смо дочекали 2007. годину.

Наопака једночинка

Инспирисана Ћопићевом Изокренутом причом 

Сценарио написала Бранијета Конџуловић  

 Ликови:  Деда, Баба, Унука, Чича, Ирвас (костимирано дете)

Прва сцена

 Приповедач седи са стране, на ивици позорнице и приповеда. Док се на сцени ређају ситуације он мирује и не привлачи пажњу публике на себе. У подлози приповедања је увек лагана божићна мелодија у којој се чују звончићи.

ПРИПОВЕДАЧ: Драга децо, данас ћемо вам испричати једну причу која је претрпела страшан земљотрес, па се у њој све испретурало.  Пажљиво гледајте и слушајте и покушајте да све вратите на своје место. У њој има свега и свачега, па се бојим  да се и Деда Мраз није збунио и поклоне однео у неки старчки дом, уместо да их донесе деци која нестрпљиво чекају. Хајде да заједно погледамо шта се у тој изврнутој причи све догодило.

На сцени су сто, две столице, кревет. У кревету лежи деда. Баба седи за столом и нешто сецка и ставља у шерпу. Повремено промеша. Спрема ручак. Онда устане, погледа негодујући у деду који хрче, па приђе прозору и повири напоље. Враћајући се да настави посао прича сама са собом.

БАБА: Уху, брдо је већ изашло иза сунца, а мој кревет још увек хрче у деди! Хеј кревете, стара ленчуго, устај из тог чиче, зар не видиш да је већ пало јутро!

(Деда гунђа и лењо устаје.) Спорије, спорије, шта се ту вучеш!

ДЕДА: Не могу спорије! Ево, само  да навучем ноге на ципеле и ставим главу на капу… (Пипа око себе и завирује испод кревета тражећи своју капу и ципеле.) А ти отвори ту кућу на вратима, да мало уђе у јутро чиста ваздушна соба. (Протеже се тромо, устаје држећи се за леђа као да га све боли, па и он, гегајући се, приђе прозору. Погледа кроз прозор и узвикне изненађено и нагло се усправи.)  Гле, гле, ноћас је, бога ми, земља добро нападала по снегу. (Радује се.) Мораћу да позовем санке да ме мало провозају на унуци. Наставите са читањем

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Драмски текстови

Кобајаги школа

Позоришни комад Кобајаги школа  настао је на предлог мојих ученика који су на интернету пронашли вицеве о томе како београдска деца препричавају лектиру. Прикупљени материјал обогатила сам личним искуствима и тако је настала позоришна представа којом смо, на Позоришним играма деце и младих 2011. године, освојили прво место на општинском и друго место на градском такмичењу. 

Аутор текста:  Бранијета Конџуловић

 Улоге:

Професорка књижевностиimg_2472

Просветна саветница

Професор физике

Професор  историје

Девојчице:

Јована

Теодора

Александра

Ана

МилицаIMG_2442.jpg

Катарина

Андреа

Дечаци:

Пантић

Јанковић

Јарић

Ћулибрк

Вучић

Шкорић

Марковић

Прва сцена

 Са разгласа се чује музика: „Још једна цигла у зиду“, Пинк Флојд. Са разних страна из гледалишта скупљају се ученици, појединачно, у паровима, у групицама, шегаче се, ћушкају, трчкају и сви певају песму правећи буку. На сцени је укосо постављен ред клупа (тако да сви глумци буду видљиви  из публике) и како ко пристиже, нехајно се распоређују; Ћулибрк се намешта да спава, Шкорић и Ана се отимају око места, Андреа ритуално намешта слушалице  и изваљује се у столици спремна да „искулира“ час…

Музика престаје и професорка улази носећи у наручју дневник, пар књига и свежањ папира; сва сломљена, спушта ћутке све на катедру и започиње патетично своју ко зна колико пута понављану придику. Ђаци не галаме, али свако гледа своја посла. Катарина телефонира погнута према столу, док јој Јарић нешто шапуће на друго уво, а она га ћушка од себе, Теодора се шминка, неки седе дисциплиновано и слушају, Андреа  клима главом затворених очију са слушалицама у ушима, Пантић и  Јанковић играју „икс-окс“…

Професорка:  Душа ме боли кад помислим колико сте мало научили… Ништа не читате, ништа не слушате… Очај живи. Овако никад није било… (Шетка, цокће, гледа негде преко деце и ћути, а на лицу јој се очитава осећај немоћи и незадовољства). А све сам покушала… (Сама се себи чуди и подругује.) Где то има да професор препричааава ромааане? Достојевског?! И опет ништа. Задаци су вам благи ужас! Душа ме боли…

Пантић: Лек за душу – Лаза Лазаревић! (Јарић пригушује смех.)

Професорка: (Са благом иронијом у гласу.) Е, хвала Богу да сте бар неко име запамтили! Шта се ти смејеш Јарићу? Тачно је. И Пантић, изгледа, зна понешто; Лазаревић се бавио људском душом; (занесено) наш чувени писац психолошких приповедака…

Јанковић: Ма, неее, професорка, то је само коинциденција…ви и Панта не мислите на исто…

Професорка:  Како не мислимо?… Па шта је онда…? (Гледа их збуњено док сви праве загонетан израз лица и гледају у плафон, у страну, пригушују смехПрофесорки пукне пред очима, схвати да збијају неслане шале са њом, увређена је и разочарана.) А то значи! Ти би мене на клинику…! Пантићу, срам те било! Срамота! (Више за себе него за њих, као успут, прокоментарише целу ову ситуацију у намери да настави даље са часом.) Е, Боже, Боже, да имена великана не дају школама и болницама не бисте ни знали за њих! Наставите са читањем

2 коментара

Објављено под Драмски текстови

Новогодишње варијације

Аутор:

Бранијета Конџуловић

(Школу у којој радим претежно похађају девојчице, па су зато и ликови у овој представи девојчице различитих карактера. Позоришни комад изведен је 2010. приликом доделе новогодишњих пакетића за неке, сада већ велике, малишане.  Правописну грешку на табли, исписану ђачким краснописом, нисмо имали времена да исправимо, али нам нису много замерили.)

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

ВЕСЕЛА ДЕВОЈЧИЦА

Долази  Деда Мрааз, долази Деда Мрааз…Како сам срећнаа! Ја сам му написала писмо! Јесте ли му ви написали писмо? Ма јесте, знам, а и ако нисте  – неема везе, зна Деда Мраз и сам коме треба да донесе поклоне! А зна и коме не треба… А ни то нема везе; нама ће да донесе, јер смо били добри, и слушали смо маму и тату и баку и …све  смо слушали…

Јооој што ја волим поклоне! Па кад их завије у онај лепи шарени, шашкасти,  шушкави  папир са маашницом одгоре! А ти отвараш, отвараш и све ти се загужва, а никако поклон да пронађеш! А онда нађеш веелику лутку и кућицу за лутку и луткино оделце и књижицу једну и бојице, и оне ципелице што су ти се мноого допале кад си шетала са мамом…И свашта нађеш.

Једва чекам! Мама сад каже да  треба да будем стрпљива. Јесам, стрпљива сам, само ме нешто овде голица и тера да се смејем. Све ми  је нешто смешкасто кад треба да будем стрпљива.

А знате шта ми је најсмешније: Мој брат је тражио да му окачим чарапу на прозор, једну шарену лепу, на ромбиће, да му Деда Мраз остави поклон. Једва чекам то да видим! Како ће Деда Мраз да угура бицикл у чарапу?! Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Драмски текстови

Годеса хоће да ваја!

Аутор текста:

Бранијета Конџуловић

Ликови:

Годо, Годеса, Пример број један (младић), Пример број два (девојка), Пример број три (девојка), Пример број четири (младић).

 СЦЕНА ПРВА

Рајско поље, пуно цвећа, а у позадини небо пуно нежних белих облака.

raj

                             Зоран Кресоја и ученици на смеру за дизајн ТШ за ДК

Почиње музика, лепа, пролећна… (Вивалди – Пролеће, или  Јиа Пенг Фанг – Flower) У позадини је параван са облачићима. Испред паравана су четири столице (или дугачка ниска клупа) прекривене зеленом тканином по којој су прикачени цветићи (рајско поље). Годеса излази на сцену, разгледа у даљину ходајући ивицом сцене, ставља шаку изнад очију да боље види, размрдава се – тек је устала из постеље, протреса руке, уради пар вежби истезања, гледа са нежношћу ливаду са цвећем, убере један цвет и задене га себи у пунђу. Премишља се шта би радила, па донесе одлуку и опрезно проверава да ли је можда Годо негде у близини. Не примећује да се и Годо пробудио, извирио изнад облака, па се и он протеже и зева. Када се „увери да је сама“ дође на средину сцене и почне да ваја у ваздуху. Ваја жену, занета, разнежена, креће се около  као да обилази око ње, диви се, поправља… Годо, још увек горе изнад облака, сањив, протеже се, зева, изненада примети шта она ради и кратко је посматра у неверици, а онда убрзано нестане иза облака и појави се на сцени. Прикраде јој се и кришом је посматра, прати шта она то ради, примећује се да није баш одушевљен, а онда се гласно накашље. Музика нагло престане.

Годо: Опет се играш! Наставите са читањем

6 коментара

Објављено под Драмски текстови

Преведи ми Његоша!

О „Горском вијенцу“ написано је безброј есеја, студија, тумачења, но опет, ретко се може пронаћи средњошколац који ће рећи да је, уз сву доступност литературе, ово Његошево дело потпуно разумео. Да не говоримо о томе колико њих је радо читало и сам еп, а камоли да томе придодаје и литературу… Као непосредан повод да се прихватим овог прилично незахвалног посла послужило ми је питање ученице, које сам чула у пролазу, (упућено с резигнацијом групи вршњака са којима је стајала држећи у руци „Горски вијенац“): „Људи, може ли неко да ми преведе овог Његоша? Џабе сам читала кад ништа не разумем!“  Познајем дете, знам да је одговорна и марљива и не сумњам да је уложила напор да дело прочита и припреми се за час. За разлику од многих који не читају ни лакша штива, она заиста заслужује да добије одговор на постављено питање.

Ма колико некоме ово изгледало банално, одлучила сам да за њу и неку другу децу којој је потребна оваква помоћ „преведем“ одломке из „Горског вијенца“, односно да их (без икаквих уметничких претензија и жеље да некаквим „препевом“ скрнавим Његошево дело) објасним језиком  који они разумеју.

Кликом на линк  отвориће се текст који сам објавила на сајту Виблионица

Објашњење одломака из „Горског вијенца“

 

2 коментара

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за II разред средње школе

Књижевност старог века

Мали тест за ученике првог разреда средње школе.

700x464xgilgamesh_a_enkidu_01.jpg.pagespeed.ic.dBfRxJN0jl

Кликни на слику!

 

3 коментара

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе, Тестови за проверу знања

Провери знање о савременој светској књижевности

2016-02-24_111720Кликни на слику !

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за IV разред средње школе, Тестови за проверу знања

Грађење ликова у приповедачкој прози Илије Вукићевића

Илија Вукићевић је, данас готово заборављени, српски писац с краја деветнаестог века, о којем шира читалачка публика зна мало или ништa, па и не слути да се иза његове анонимности крије прави бисер наше литературе тога доба, без којег епоха српског реализма губи веома битну карику у прелазу ка модернијем књижевном стваралаштву. Превидом или неком необјашњивом намером, која излази из оквира литерарних и уметничких критеријума, изопштен је из ,,Историје нове српске књижевностш”, Јована Скерлића, па је тако остао доступан само књижевним трагаоцима и поштоваоцима књижевности, који се у свом читалачком избору не руководе препорукама ауторитета.

2015-03-19_000932

 

 

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за II разред средње школе, Чланци

Простор, време и људи у роману „Сеобе“, Милоша Црњанског

1seoba

Паја Јовановић, „Сеоба Србаља“

 

О роману „Сеобе“ говорићемо у књижевном и историјском контексту, узимајући у обзир све припреме које су ученици обавили, прикупљајући информације на које су упућени при подели истраживачких задатака. 

Затварајући круг који су Вук Исакович и његов колективни сапатник, Славонско-подунавски пук, начинили од поласка у рат до повратка из њега (Петроварадин-Печуј-Грац-Виртемберг-Енглштат-Мајнц-Штразбург-Петроварадин) и годишњи (временски) циклус од пролећа 1744. до истог периода 1745. , уочићемо кружно кретање људи и времена; у тај затворени оквир сместићемо своју причу о делу.

Наставите са читањем

2 коментара

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе

Прича о мосту без имена и знака

Одгонетање смисла Андрићеве приповетке  „Мост на Жепи

 Мада је уобичајено да књижевним текстовима приступамо следећи нит приповедања у њима, одгонетање значења ове Андрићеве приче започећемо „обрнутим редоследом“. Уместо да пратимо ток нарације и одмах  на почетку се посветимо Јусуфу везиру и преломном тренутку у његовом животу, усмерићемо пажњу на крај приче. Позабавићемо се пишчевим  освртом на околности под којима је настала приповетка  „Мост на Жепи“, сусретом наратора са мостом и утисцима које та, двоструко неочекивана, грађевина  изазива код уморног путника.

Примећујемо да је писац  једнако импресиониран  нестварном  лепотом  тог  архитектонског здања, колико  и нескладом између његове префињености и кршевитог,  дивљег окружења  у којем га је затекао. 

„Гледан са стране, његов бео и смело извијен лук је изгледао увек издвојен и сам и изненађивао путника као необична мисао, залутала и ухваћена у кршу и дивљини.“  

Са том  „залуталом мисли“ утиснутом у топлом камену  писац се „одмах споразумео“ и одлучио да мосту напише историју.  За наше потпуно разумевање те „историје“, али и самог поступка њеног стварања,  важан је још један податак  –  на овом мосту нема натписа, нити икаквих трагова о градитељу и дародавцу. Све што ћемо сазнати дугујемо снажном утиску који је на писца оставио мост  и његовом  нарочитом умећу  да оскудност чињеница и историјских података надомести  измаштаним,  али сасвим  могућим  и стварном животу блиским,  људским карактерима и околностима.

b_1211180034

Да бисмо пронашли одговор на питање откуда таква отмена и складна грађевина у дивљем и негостољубивом кршу „пуном кукриковине и павите“, враћамо се на почетак приче. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за II разред средње школе