Ako vam je ovih dana dosadno i nemate u svojoj kući lektiru koja bi vas zainteresovala, možda ćete poželeti da vreme prekratite uz starog, dobrog, možda zaboravljenog… Orvela. Ne znam zašto mi je baš on pao na pamet.
Tek, delim sa vama jedan odlomak iz prvog poglavlja kultnog romana 1984. Ako poželite da ga pročitate u celini, nađite način…
A photo borrowed from: https://acdemocracy.org/could-you-prevent-big-borther-watching/#prettyPhoto/0/
Džordž Orvel – 1984.
PRVI DEO
(odlomak)
1.
Bio je vedar i hladan aprilski dan. Na časovnicima je izbijalo trinaest. Vinston Smit, brade zabijene u nedra da izbegne ljuti vetar, hitro zamače u staklenu kapiju stambene zgrade Pobede, no nedovoljno hitro da bi sprečio jednu spiralu oštre prašine da uđe zajedno s njim. Hodnik je zaudarao na kuvani kupus i stare otirače. Na jednom kraju bio je prikačen plakat u boji, preveliki za zatvoreni prostor. On je predstavljao samo jedno ogromno lice, više od metra u širini: lice čoveka od svojih četrdeset pet godina, sa gustim crnim brkovima i crtama lepim na neki surov način. Vinston krete ka stepenicama. Pokušati liftom nije vredelo. On je i u najboljim prilikama radio retko, a trenutno je struja bila ukinuta preko dana. To je bio deo akcije štednje u pripremama za Nedelju mržnje. Stan je bio na sedmom spratu, i Vinston, koji je imao trideset devet godina i proširenu venu iznad desnog članka, peo se sporo, odmorivši se usput u nekoliko navrata. Na svakom odmorišu, prekoputa vrata za lift, sa zida je gledalo ogromno lice na plakatu. Slika je bila jedna od onih koje su tako udešene da oči na njoj prate posmatrača iz svakog ugla. Ispod lica stajao je natpis VELIKI BRAT TE POSMATRA! Наставите са читањем
knjigoljupci 