Архиве ознака: ženski razgovori

Оне и они

Позоришни комад  Оне и они настао је 2010. године. Осим што је изведен на школској приредби, представљао је и својеврстан поклон женама општине Савски венац у чију част је изведен поводом 8. марта. 2016-04-25_225308

 

По тексту „Женски разговори“, Душка Радовића, приредила Бранијета Конџуловић 

Улоге:

Наратор

Младић (Напомена: Оваква подела улога прилагођена је школама које претежно похађају девојке. Ако постоји таква могућност, добро је да поезију говори више различитих младића, елегантно или лежерно костимираних тако да што уверљивије представљају одрасле момке. Док говоре стихове, они се могу кретати сценом, седети  на бини, седети негде у углу, проћи непосредно испред публике…)

Двадесет женских карактера

 2016-11-30_232410    

Сцена: Ако не постоји могућност брзе промене сценографије током представе (а тако је у већини школских простора) сцену треба уредити тако да одговара различитим ситуацијама.

Један од могућих начина уређења сцене: У позадини је велико бело платно на којем су исцртане или прикачене црне силуете парова у природној величини. У једном крају сцене налази се клуб сточић и неколико столица. Ту  је и велико стојеће стилско огледало. У другом крају је параван који представља зид друге просторије, а испред њега је мали трпезаријски сто прекривен лепим столњаком.

Сасвим испред сцене, у левом углу, близу публици, мала ниска фотеља (пожељно је да може да се врти око своје осе) у почетку леђима окренута према публици. (Пре него што представа почне, полако, не скрећући пажњу на себе, улази младић и седа у фотељу.)

Почиње музика. Пред публику, лаганим кораком, излази наратор (може бити младић или девојка, свеједно). Излази са оне стране на којој, у фотељи, окренут леђима, седи младић, и већ од тренутка када је свима видљив  почиње да приповеда, обраћајући се непосредно публици. Прича шетајући се лагано с једног према другом крају. Ритам прилагођава ширини простора и по потреби застајкује, тако да своју причу заврши када стигне до другог краја гледалишта.  

У подлози музика: Without You – Sax Instrumental by Freddy Just: https://youtu.be/cp9B6KjjDCQ

Наратор: По некој древној легенди која је завирила у све делове света, богови су, стврајући свет, створили у њему савршено биће. Оно је имало мудрост и нежност, снагу  и лепоту, племенитост и моћ… и тако редом, све особине које савршенство у себи обједињује.   Имало је сав  свет који га је окруживао и имало је – себе. Е, сад, да ли зато што су се богови покајали што су га толико саобразили себи или зато што је том савршеном људском бићу досадило да тако само господари у рајском миру и благостању (ту се легенда различито тумачи од краја до краја и од прилике до прилике), једнога дана све се заувек променило: савршено биће коме je било досадно, богови су поделили на два несавршена, а да би им живот био узбудљивији умножио их је, измешао и разаслао на безброј страна. Од тада, па до данашњег дана те половине се траже у чежњи за савршенством које су изгубиле. А шта бива када се пронађу… или када поверују да су се пронашле,  е, то у легенди не пише; ту где легенда престаје, почиње живот.  (Б.К.) Наставите са читањем

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Драмски текстови