Франц Кафка
Уроњен у ноћ. Онако као што понекад спустимо главу да размислимо, потпуно утонули у мрак. Около људи спавају. Мала представа, невина илузија да спавају у кућама, солидним креветима, под сигурним кровом, раширени или склупчани на душецима, на чаршафима, под ћебадима; у стварности они су се окупили као давно једном и опет касније у пустоши; логор на отвореном, небројени људи, војска, народ, под хладним небом на хладној земљи, бачени тамо где се накад стајало, чела ослоњеног о руку, лицем према земљи, дишући тихо. А ти бдиш, ти си један од ноћобдија, проналазиш следећег витлајући запаљеним дрветом из гомиле прућа поред тебе. Зашто бдиш? Неко мора да бдије, речено је. Неко мора да буде ту.
Превод са немачког Даринка Ковачевић
Фотографија преузета са: http://wallpic.net/kuryaschiy-chelovek-na-zakate.html
knjigoljupci 