Позоришни комад Оне и они настао је 2010. године. Осим што је изведен на школској приредби, представљао је и својеврстан поклон женама општине Савски венац у чију част је изведен поводом 8. марта. 
По тексту „Женски разговори“, Душка Радовића, приредила Бранијета Конџуловић
Улоге:
Наратор
Младић (Напомена: Оваква подела улога прилагођена је школама које претежно похађају девојке. Ако постоји таква могућност, добро је да поезију говори више различитих младића, елегантно или лежерно костимираних тако да што уверљивије представљају одрасле момке. Док говоре стихове, они се могу кретати сценом, седети на бини, седети негде у углу, проћи непосредно испред публике…)
Двадесет женских карактера
Сцена: Ако не постоји могућност брзе промене сценографије током представе (а тако је у већини школских простора) сцену треба уредити тако да одговара различитим ситуацијама.
Један од могућих начина уређења сцене: У позадини је велико бело платно на којем су исцртане или прикачене црне силуете парова у природној величини. У једном крају сцене налази се клуб сточић и неколико столица. Ту је и велико стојеће стилско огледало. У другом крају је параван који представља зид друге просторије, а испред њега је мали трпезаријски сто прекривен лепим столњаком.
Сасвим испред сцене, у левом углу, близу публици, мала ниска фотеља (пожељно је да може да се врти око своје осе) у почетку леђима окренута према публици. (Пре него што представа почне, полако, не скрећући пажњу на себе, улази младић и седа у фотељу.)
Почиње музика. Пред публику, лаганим кораком, излази наратор (може бити младић или девојка, свеједно). Излази са оне стране на којој, у фотељи, окренут леђима, седи младић, и већ од тренутка када је свима видљив почиње да приповеда, обраћајући се непосредно публици. Прича шетајући се лагано с једног према другом крају. Ритам прилагођава ширини простора и по потреби застајкује, тако да своју причу заврши када стигне до другог краја гледалишта.
У подлози музика: Without You – Sax Instrumental by Freddy Just: https://youtu.be/cp9B6KjjDCQ
Наратор: По некој древној легенди која је завирила у све делове света, богови су, стврајући свет, створили у њему савршено биће. Оно је имало мудрост и нежност, снагу и лепоту, племенитост и моћ… и тако редом, све особине које савршенство у себи обједињује. Имало је сав свет који га је окруживао и имало је – себе. Е, сад, да ли зато што су се богови покајали што су га толико саобразили себи или зато што је том савршеном људском бићу досадило да тако само господари у рајском миру и благостању (ту се легенда различито тумачи од краја до краја и од прилике до прилике), једнога дана све се заувек променило: савршено биће коме je било досадно, богови су поделили на два несавршена, а да би им живот био узбудљивији умножио их је, измешао и разаслао на безброј страна. Од тада, па до данашњег дана те половине се траже у чежњи за савршенством које су изгубиле. А шта бива када се пронађу… или када поверују да су се пронашле, е, то у легенди не пише; ту где легенда престаје, почиње живот. (Б.К.)
У подлози свих деоница које говори младић је избор музике из: The Best of Richard Clayderman: https://youtu.be/65EE7hTWq18
Младић: Жене, ја не знам коме сте ви биле блага киша јутарња, али у наш живот улазите као пљусци ношени вихорима…
Жено, зашто си постала страшна визија и отов крви наше, па бежимо пред тобом, и док мислимо да си далеко, ти бдијеш у нашим мислима, и док хоћемо у раду да те заборавимо – гле! – на свим нашим деловима вијугају танке линије, трагови твојих невидљивих прста.
Шта значи таласава линија вашег тела и та бела, распевана лепота коју немирно ловимо као деца лептира, а она нам задаје бол или се претвара у горчину? (И. Андрић, Ex Ponto)
I * Код удаје искључите срце, а укључите мозак
Прво правило – љубав је љубав, а брак је брак!То су две ствари и то не иде заједно…Искључено!Жена не сме да се уда за човека кога воли!Не сме!Од тога највише мора да се пази, верујте ми!Јер жена која воли, она је спремна на највеће уступке и жртве.Из љубави се уопште праве највећа глупости!
А брак није шала и брак, по правилу, дуго траје…цео живот….И шта бива после извесног времена?
Љубав се потроши, умори…а оно остане онако како је почело – жена се и даље жртвује, припада, јер су и она и муж тако навикли.
Њему то одговара, а она опет не може, нема снаге да се бори и да нешто промени.
Према томе, памет у главу!
Срце је лепа играчка за младост, док смо млади.Да се мало поиграмо и забавимо…То заиста није лоше и то бих сваком могла да препоручим.Али само док смо младе и пре удаје!
А кад дође тај тренутак за удају – е, онда лепо искључите срце и укључите мозак!Озбиљно вам говорим!Ако сте, рецимо, имали неку велику љубав – зар није боље да вам остане једна лепа и чиста успомена!Велике љубави, у принципу, никада не треба завршавати браком!
То је позната ствар!
Младић: Ваше беле руке ломе душу моју као хлеб. Ритам вашег хода и неразумљив сјај очију ваших кликте у мојој души, буче и вриште, збуњују ми мисли и не дају уснути.
Покрети ваши и гласови, ујутро, док носите топле хлебове или стојите наслоњене на чесму, испуне ме свега и још – у мојим сновима настављају да живе у фантастићним облицима и величини. (И. Андрић, Ex Ponto)
II * Не знам шта да мислим
Знате како је…свако има своје мишљење о том питању. Ја са мојим мужем имам друкчији договор, јер друкчије не вреди….
Ово је кућа, ово су твоје обавезе у кући, ово ти је радно време. И молим… Ако редовно испуњаваш обавезе према кући – не интересује ме више ништа. Имаш своје слободно време, слободан си човек, можеш да радиш шта волиш. Је л’ тако? И немој само да замишљаш да ме вараш и да изиграваш неке тајне и мистерије. Просто, не занима ме ни с ким си био ни шта си радио… Ако си редован у кући, ако испуњаваш обавезе као муж и домаћин – нека ти је алал. Је л’ тако? Јер ми њих да контролишемо то је немогуће – да их испитујемо а они да нас лажу… и то је испод достојанства.Има ова другарица право.
Ето, ја сам тако средила ту ствар и не могу да се пожалим.
Младић: Чезнем да употребим најдрагоцјеније речи
што имам за те; али се не усуђујем,
страхујући да ми се неће вратити истом мером.
Зато ти дајем ружна имена и хвалим се својом суровошћу.
Задајем ти бол, бојећи се
да нећеш никада сазнати шта је бол. (Р. Тагоре, Градинар)
III * Траба имати неколико комбинација
Знате, кад је један једини, па се тај изгуби – не, то би заиста могло личити на трагедију.
Међутим, једна права жеана никад неће себи дозволити да цео свој живот базира на једном једином мушкарцу.То би била пропаст.
Ја вам то говорим као лекар, са медицинског становишта.
Зна се добро шта је то без чега не можемо да живимо…То је на пример срце….Имамо једно срце и кад то једно исрце згубимо – живот нам је заиста немогућ.То се такође односи и на јетру, и на плућа, и на мозак исто тако.То су оне ствари без којих се не може живети.
А са мушкарцима је ипак нешто другачија ствар.Ако изгубимо једног мушкарца – па добро, наћи ћемо другог, мушкарац се увек може наћи, то није тако велики проблем.
Само ако тако, реално гледа на ствар – жена сме да се упусти у сваку љубав.Ја увек то говорим својим пријатељицама: лепо је на мору, али је исто тако лепо и на планинама.Лепо је на Бледу, али је лепо и у Охриду.Треба увек имати неколико лепих комбинација. Ја то, као лекар, посматрам чисто хигијенски и здравствено.
Младић: Никада не кажеш реч коју би требало.
Да те не бих оценио, измичеш ми на хиљаду страна.
Да те не бих помешао с многима, стојиш одвојено.
Познајем, познајем лукавство твоје…
никада не идеш путем којим би требало.
Твој прохтев већи је од прохтева других, зато ћутиш.
Притворном равнодушношћу не хајеш за моје дарове.
Познајем, познајем лукавство твоје…
никада не узимаш што би требало. (Р. Тагоре, Градинар)
IV * Молим вас, сетите се!
Молим вас, сетите се!Кад смо највише лудовале за мушкарцима?Кад смо имале по 16 и 18 година!И шта то значи?То значи онда кад још ништа нисмо знале!У томе је ствар!
Жене су жртве љубави из чистог незнања!Тако је то!О мушкарцима најлепше мисле оне девојке које их не познају!Које нису имале са њима никаква посла!
Е оне могу да мисле и верују како су мушкарци нешто важно и како се без мушкараца не може живети!
Пардон, пробала сам их и знам!Хвала лепо, та глад ме је прошла, сита сам их, имате ли нешто друго сем мушкараца?Јао, какве смо биле гуске и колико смо трчале за њима!Колико смо опрошрајних писама написале, јер нам се чинило да не можемо без њих!
Глупости!
Младић: Велико питање на које никад није одговорено и на које ни Зигмунд Фројд није био кадар да одговори упркос свом тридесетогодишњем истраживању женске дусе гласи: шта жена хоће?
Женама је потребан само један мали знак, наговештај, један миг, невидљиви детаљ, ситан повод, а затим раде саме: пате, надају се, маштају и плачу.
Када су очи жене замагљене сузама онда је мушкарац тај који не види јасно.
(С. Фројд, Д. Радовић, М. Тарнер)
V * Да сам ја мушкарац
Прво, да сам ја мушкарац, мени се никад неби могао да деси такав кикс.Извините – заборавити карте у џепу – то је чист кикс!И да сам мушкарац, био бих бар толико фер да не правим такве киксеве.Има мужева који о томе воде рачуна и којима се такав кикс не може догодити. Односно, дозволите, постоји и друга могућност : да муж искушава свју жену, да намерно оставља карте и тиме изазива љубомору код своје жене.Разумете?Постоји и та могућност.Да сам жена, увек бих пошла од тога. Извините, само да запалим цигарету….Увек се нешто узнемирим кад говорим о тим стварима.Поново бих се вратиал на своју почетну мисао – да сам ја, рецимо, мушкарац…. Морамо мало поћи и са те стране.Јер ми жене смо често пристрасне.Ми ствар гледамо само са једне стране.
Младић: Кад мојих стопала више не буде
у прашини пута овога,
и скела буде редовно пловила без мене,
кад будем купио и продао
последњи пут,
и мојим одласцима на пијацу у зору
и повратцима кући у сутон
буде дошао крај,
шта ако ме се не будеш сећала,
ако ме никада не будеш позвала
подижући поглед ка звездама. (Р. Тагоре, Градинар)
VI * Ја никада не завирујем у џепове свога мужа
Знате шта….Ја то морам одмах да вам кажем.Ја никад не завирујем у џепове свога мужа.Никад!Ја то сматрам понижењем за жену.Не, хвала!Ја се тим стварима никад нећу бавити.То су ствари у које једна права жена, са достојанством, не би смела да дира.Ја се унапред грозим од тога што би све могло да се нађе у џепу једног мушкарца.
По мом мишљењу, жена не би смела да се спусти на тај ниво.Ми наше мужеве никад довољно не познајемо…Ја мислим да је тако.Ми их ипак не познајемо…Да ли ћемо их боље упознати ако им завирујемо у џепове? – то је питање.Уосталом, ја и не желим да баш све сазнам о свом мужу.Мени то није потребно…Зашто?
Могу да вам наведем један пример:
Мој муж је једном хтео да ми покаже рентгенски снимак плућа – нешто су сумњали, па су му снимали плућа.И он је хтео да ми покаже тај снимак, ваљда да се похвали или да ме утеши да нема ништа на плућима.Међутим, ја сам одбила, нисам хтела да гледам.То је, рецимо, ствар која ме код мог мужа уопште не интересује.А тако је и са џеповима….
Младић: Чезнем да седим мирно поред тебе;
али се не усуђујем; јер би ми иначе
срце искочило на уста.
Зато брбљам и ћаскам олако,
и затрпавам своје срце речима.
Грубо узимам свој бол, страхујући
да би ти то могла учинити. (Р. Тагоре, Градинар)
VII * Испала сам глупа
Ја сам, у почетку, радила такве ствари.Контролисала сам свог мужа.Међутим, или ја то не умем да радим или немам среће, тако да никад нисам знала јесам ли га ухватила или нисам.Јер кад год ја мислим да сам га у нечему ухватила он ми после све објасни …и ја испаднем глупа, и још после морам да му се извињавам.И зато још више избегавам да га контолишем.Једном сам га затекла како се са неком комшиницом љуби у лифту.Он ми после објасни да је била опклада.
Други пут сам му у џепу нашла фотографију неке жене са плаже, у купаћеам костиму.Ја га питам шта је то, а он ми каже како је то једно женско ђубре и да је баш понео ту фотографију да ми је покаже…Да видим жену која је напустила неког његовог најбољег друга.
И увек тако.Ја га ухватим или мислим да сам га ухватила, а он ми објасни да сам у заблуди.
А пошто жена никада не може да зна да ли је нешто истина – или није – ја сам решила да избегавам такве ствари.
Лакше ми је тако!
Младић: Чезнам да ти кажем најверније речи
које ти имам рећи; али се не усуђујем,
страхујући да би могла посумњати у њих.
Зато их облачим у неистину,
и говорим супротно ономе што мислим.
Остављам бол свој да изгледа глуп,
страхујући да би ти то могла учинити. (Р. Тагоре, Градинар)
VIII * Ту рубрику не водим
Мене мој муж стално нешто лаже…А ја га пуштам, нек’ лаже.Ваљда му то нешто треба чим лаже.
Те једна рекла да је прави мушкарац, те друга му куповала бурек, те с трећом се као сударио у ходнику…Па опет, као једног дана погрешно ушао у женски WЦ и не знам шта је ту све било…
И тако…има тај обичај и ту ману да се хвали као мушкарац, ваљда да ми скрене пажњу или да код мене изазове љубомору.
Међутим, ја хе обраћам пажњу.Знам да није толико опасан, колико воли да прича.Можда је некад и било нешто, ал’ ја у то не улазим.Имам друге бриге и ту рубрику не водим.
Младић: Чезнем да те оставим заувек;
али се не усуђујем, страхујући да би
могла открити мој кукавичлук.
Зато поносито дижем главу
и долазим весео у твоје друштво.
Непрекидне стреле из твојих очију
чине да је мој бол вечито свеж. (Р. Тагоре, Градинар)
IX * Мој кофер је спреман
Ако мене питате, ја сам за опрезност, за превентиву. Са мужевима се никад не зна…Жена мора сваког тренутка да буде спремна на све.За сваки случај.Зато ја стално држим у предсобљу спаковам кофер са мојим стварима.Оно што ми је најпотребније, то држим у коферу.И мој муж то зна.Ако се нешто догоди, ако ме изда или изневери, ја узимам кофер и одлазим.
С времена на време променим ствари у коферу, оперем их, испеглам, проветрим – па опет у кофер!
Тај ми кофер стоји као онај песак за гажење пожара…Ако не буде пожара, молим!Нећемо употребити песак.И да видите, мој муж мало цвикује од тог кофера.Можда би некад и покушао нешто али га тај кофер и испрати и дочека.Не може а да не мисли на њега.То га, разумљиво, нервира и икс пута ме молио да склоним кофер да га више не нервирам, аки а нећу!Само тамо могу да те сачувам, ако се нервираш.Ако те ухтватим, ако ти нађем карте у џепу, ја тог тренутка одлазим и никад се више не враћам.
Према томе, можемо да се волимо, и све нормално, али кофер има да стоји тамо где сам га оставила!
Младић: Ти испуњаваш моје мисли
Дан за даном
поздраваљм те у самоћи
Ван света
ти си загосподарила
Мојим животом и смрћу.
Као сунце на изласку
Моја душа тебе нетремице гледа
као једино око. (Р. Тагоре, Градинар)
X * Ако он да гол, ја одмах изједначим
Боже мој…Мој муж зна да сам ја увек у стању да му се реванширам.Двоструко и троструко, па нек’ изволи.Ако он да гол – ја одмах изједначим.Једном сам му приредила једну такву ствар и сад му више не пада на памет да нешто покушава.Ја му не браним.Ја му отворено кажем: изволи, слободан си!Али знај да те чека реванш!И још плус неке ствари…Ако ти тако волиш, можемо да терамо што се каже, до сто један и назад.Ја сам још увек згодна и то за мене није никакав проблем.Ја избегавам такве ствари, полазим од тога да сам удата…
Међутим, не пада ми на памет да изигравам неку мученицу.То ми је одвратно.Брак, то је за мене….То су за мене теразије…Ако код њега претегне добро – ја му се одмах реванширам.Али ако претегне нека превара – молим, ту смо, одмах прелазим у офанзиву.
То је једина права равноправност!Ништа ја не дајем на неки женски морал и слично.Што је морално за нега, то је и за мене.И молим.
Младић: Ти личиш на узвишено небо,
Ја личим на бескрајно море
А између пун месец плави.
Ти си вечито спокојна
Ја сам без починка трајно
Па ипак на далеком хоризонту
Ми се стално срећемо. (Р. Тагоре, Градинар)
XI * Најбоље је да свака жена мами свог мужа
Само нешто да се разумемо: сваком мушкарцу спремају се разни мамци.С тим да будемо начисто!И нису само они криви, него су криве жене.Ми смо криве.Ми бацамо разне мамаце а мушкарци се онда хватају. Рецимо шлицеви!Ја мислим да су разни шлицеви на сукњама страшни мамци за једног мушкарца.Или рецимо, неки претерани деколте или много тесне сукње.Све то скреће пажњу мужа са своје куће, своје жене.И онда се после чудимо – одакле су карте у џепу?Тако лепо, намаме се…. Ми их намамимо.Ја намамим, рецимо твог човека, ти намамиш мог и готова посла. Најбоље је кад свака жена мами свог мужа Али, многе жене то запостављају.Оне мисле: муж ми је, шта има још да се мамимо?И ту се, нормално, највише преваре. Јер ако ти нећеш да га мамиш, има ко хоће. Је л’ тако? Где год погледаш, на све стране мамци.
Младић: Будим је због зоре, због љубави, због себе, због других,
будим је мада је то узалудније неголи дозивати птицу заувек слетелу.
Сигурно је рекла: нека ме тражи и види да ме нема,
та жена са рукама детета коју волим,
то дете заспало не обрисавши сузе, које будим
узалуд, узалуд, узалуд…
Узалуд је будим
јер ће се пробудити друкчија и нова,
узалуд је будим
јер њена уста неће моћи да јој кажу…
узалуд је будим…
Ти знаш, вода протиче, али не каже ништа…
Узалуд је будим. (Б. Миљковић)
XII * Док сам ја жива и држећа, ја ћу да се борим
Нека проба! Ја сам му рекла:“Ти мозес да одес, али највисе двадесет корака… Ту те стизем и ликвидирам!“
Па нисам ја дуван, па да мозес да ме оставис и да ме не оставис! Не мозе то тек тако да се оставља!
„Волео сам те а сад волим другу“… Ма немој! Ау, сто је то јак разлог! Пре свега, никога ти ниси волео нити мозес да волис! Ти си себицан тип и, према томе, то отпада!
Него, да видимо ста има јос?
„Не слаземо се у браку“… Ма немој! А ко се то па слазе у браку? И то не признајем.
Да цујемо – има ли несто друго? Има. Код њега увек има…
„Интелектуалне разлике“… Опа! Знаци, ту ме гадјас! Е па, добро, кад си ме вец повукао за језик, ја могу пред свима да казем: све сто си процитао у зивоту, процитао си у клозету! За друго твоје цитање ја не знам, нисам приметила. Ја нецу да казем да је то мало, али то је све сто сам те ја видела да цитас… Ста има јос?
„Не подносис моју фамилију“… Тацно! Не подносим!
Али, ја имам само мајку и сестру, а теби је фамилија – и ујка, и ујкино дете, и ујкина снаја… И њена сестра по оцу… И нико не умире него се само радјају, све нови и нови… Пардон! На то нисам обавезна! Мозес ли да измислис несто друго, да не буде толико глупо? Не мозес?… Па онда седи ту и цути! И да знас… Одобравам ти само да умрес. То мозес, и на то имас право, а све друго – не долази у обзир!
Младић: Чини ми се да сам те морао волети на безброј начина, безброј пута,
У животу након живота, у добу након доба, заувек.
Моје опчињено срце је направило и изнова створило огрлицу песама
Прими је као дар и носи око врата на своје различите начине
У животу након живота, у добу након доба, заувек. (Р. Тагоре)
XIII * Мени мој муж све исприча
Ја не знам…Мени мој муж све исприча…Тако је навикао, има поверења у мене и све ми исприча.Ваљда зато што нема никог, ни мајку, ни сестру…има само мене.Врти се, врти и све ми исприча.И ја се трудим, колико могу, да га разумем.Ипак, муж ми је…ако ја немам разумевања, као његова жена, ко онда може да га разуме.
Он воли мене, а то што понекад ради, то ради само кад погреши.И сад је само питање да ли ми можемо да опростимо и да разумемо.А ја, пошто је то мој муж, ја могу и да разумем и да опростим.
Ја га више волим што је искрен и што ме не лаже…и да све знам….него да га јурим и да му не верујем.
Прво, ја сам, у принципу, против тога да муж вара своју жену, без обзира да ли је та друга лепша, млађа….То не долази у обзир.Дакле, да сам ја мушкарац, ја бих пошао од тога.Друго, ако би то ипак, у неким случајевима било неизбежно – јер живи смо људи – ја заиста не бих дозволио себи такав кикс.Међутим, мушкарци су често неспособни и неспретни…и ту онда долази до драме.И мислим да је права штета што су неки мушкарци – мушкарци, а неке жене – жене.У многим случајевима би било боље да је обрнуто.Има много жена које би биле бољи мушкарци од постојећих.
Младић: Када год чујем старе приче о љубави, то је столећима стар бол,
Та стара прича о раздвојености или заједничком животу.
Као што увек гледам изнова у прошлост, на крају увек ти искрснеш,
Прекривач сјаја поларне звезде која исијава кроз таму времена:
Постајеш симбол онога што се памти заувек. (Р. Тагоре)
XIV * Мушкарци постоје, то је чињеница
И треба их трошити – и са тим се слажем!Али само – молим вас! – без икаквних илузија и сентименталности!Живот нам је понудио јеловник на коме се налазе имушкарци!Па добро, можда није лоше понекад пробати неког мушкарца!С времена на време и помало!Али, само толико – као храну!
А ако желимо и имамо потребу да некога или нешто волимо – има много лепоих ствари које једна жена може волети!Зашто би то морали бити мушкарци?
XV * Нађи нешто плаво и бело
Чим је црн и има бркове, знај колико је сати.Ти су најопаснији…ти црни са брчићима…Ако хоћеш мир у кући, нађи за мужа нешто плаво и бело, малокрвно.То није нека велика срећа, али бар знаш да имаш мужа.
За љубав и тако…ти црни су идеални…Али за брак – никако. Колико сам ја гледала, сви највећи љубавници на филму су црни и имају брчиће.Тај филм у коме се они појаве не може да прође без неке гужве, преваре…ваљда им је таква крв… А пошто брак није филм…јел’ тако?Боље нам је да нађемо нешто плаво, тихо и мирно…Ту је много већа сигурност и гаранција
XVI * Шта ће мужу такав глас
Ја се слажем.Ево рецимо, Мића Орловић…он је стварно…мислим, као мушкарац…нема замерке.Али, кад би се сутра предпоставимо развео…и, рецимо, дошао мене да проси, верујте, имала би много да се мислим.Све је то лепо: и лепота, и што је спикер, и шармантан. Али, по мом мишљењу, муж треба другачије да изгледа.Муж је муж, а спикер је спикер.Оно што одговара за спикера, не одговара за мужа. Нормално. Муж не треба да буде леп, толико.И не долази у обзир такав глас!То мужу не треба.Муж треба да је скроман, а не толико упадљив.Ја се извињавам, можда то нема везе са овим, али мислим да ипак има везе.Ту све почиње.Ако изабереш правог човека за мужа, нормалног, скромног, какав треба да буде муж – после не мораш да му завирујеш у џепове и да га шпијунираш.Само ако себи умеш да изабереш правог друга.
XVII * Најбољи мужеви су официри
Ја нисам имала ту срећу, али у ствари, ја мислим да су најбољи мужеви официри.То су, прво, прави мушкарци.Тамо не примају шкартове.Све је некако здраво, па има неке очи, оштар поглед…
Мени се много свиђају официри.
Друго, у војсци нема жена.Све сами мушкарци, тако да су и ту прилично поштеђени.Најгоре су оне пусте канцеларије где је измешано.Да знате, у тим канцеларијама, ту се највише мути. Онда, ту је униформа…Официр не може, и да хоће, да се толико бламира и компрамитује.Униформа га ту прилично онемогућава. А лепо им и стоји, па је и то плус за жену.
Младић: Чежњама љубави своје дајем ти боју и облик.
Ти си моја, моја, ти која обитаваш у мојим бесконачним сновима!
Твоја су стопала ружичасто румена од огња мог чежњивог срца, ти која жњеш моје вечерње песме!
Твоје су усне горкослатке од укуса вина мојих патњи.
Ти си моја, моја, ти која обитаваш у мојим усамљеним сновима!
Сенком своје страсти зацрнио сам очи твоје, стална гошћо у дубинама мога погледа. (Р. Тагоре)
XVIII * Згодне женске су за њих смрт
Још се, као што видите, нисам убила и надам се да нећу ускоро!Не пада ми на памет!Још нисам срела таквог због кога бих се убила!Нек’ се мало убијају они, доста смо ми жене биле наивне и будале!
Ја, лично, сваког мушкарца третирам као непријатеља и окупатора и борим се, колико могу!
Сваког дана се максимално утегнем, па само севам: Хоп- хоп!….Хоп – хоп!
То је за њих убиствено!Згодне женске су за њих смрт!Само трче и просјаче!
Иш!Не долази у обзир!Не играш!
Маму вам мушку, да видите мало како то изгледа!
Часна реч, не бих имала ништа против тога ни кад би се неко од њих убио – због мене.Зашто?Они су први почели!Па је л’ тако или није?
Младић: Хоћу да држиш моју руку,
да се не бојиш ветра и мрака,
успавана и кад кише туку,
једнако крхка, једнако јака.
Хоћу уз мене да се свијеш,
кораке моје да ухватиш,
па са мном бол и смех да пијеш
и да не желиш да се вратиш.
Да са мном испод црног неба
пронађеш хлеба комадић бели,
пронађеш сунца комадић врели,
пронађеш живота комадић зрели.
Ил цркнеш, ако црћи треба,
због свега што смо најлепше хтели. (М. Антић)
XIX * Мушкарце прати срећа
Моје мишљење: ако икако можеш – немој да се родиш женско! Јер, ако ти се то заломи, спреми се на велике муке. Мучила се моја мајка – и ја се мучим, и све жене које познајем, све се муче.Нема ту…Ако те не мучи муж, сама се мучиш. Муче те, ево овако, карте, разне сумње…. Верујте, кад би то само могло, сутра бих се оперисала, иако сам удата. Па нека дете има два оца.Шта ће мумајка? Дозволите, да завршим…. Хтела сам да кажем да је мушки род такав. Све му припада и све му полази за руком. Имају среће. Ил’ не знам шта је… Знам један случај: жена ухватила мужа у некој превари, у нечем, и шта ће јадница, реши се на оно најгоре…да га унакази, да му сипа соду у очи. И сачека га некако, на неком згодном месту и проспе му соду. Ал’ то била ова послератна сода, млада, никаква, и човеку остану очи, и још му некако дођу крупније и црње – ваљда их испрала она сода – просто лепши него што је био. То хоћу да вам кажем – мушкарац је као створен да га прати срећа. А ми жене…и саме видите, да вам не причам.
XX * Шта уместо мушкараца?
Добро, ево узмимо, на пример, да жене немају више никаква посла са мушкарцима…. Рецимо да је дошло такво време да се тако може и да је тако боље! Рецимо!
Е, сад ме само занима – шта је то што ми жене добијамо уместо мушкараца? Ево, узмимо шта би то могло да буде? Да ли су то мачке, кучићи, штиглићи, златне рибице – шта је то?
Драге моје, ми можемо да кажемо и да се сложимо да мушкарци нису неке цвећке и премије…..
Напротив! Међутим, колико ја знам, још није измишљено ништа боље! Мушкарци су и овакви и онакви – то је тачно! – али, какви су да су они су ипак мушкарци….а све друго су трице и кучине!
Ништа не вреди……. Него кад нестану мушкарци из нашег живота – најбоље је да нестанемо и ми!Заједно смо створени, да заједно живимо – па ако то не може да буде – молим, то значи да је дошао крај света!Немам ништа против!
А да се ја водам с кучетом уместо са мушкарцем – извините! Или да читам књиге уместо да разговарам с неким човеком – то не долази у обзир!
Док се не измисли ништа друго и боље – мораћемо да ратујемо са мушкарцима. И да их волимо, и да их мрзимо….како кад……али тек да су ту негде, близу.
У подлози током и након завршетка последње лирске деонице, музика: Without You – Sax Instrumental by Freddy Just: https://youtu.be/cp9B6KjjDCQ
Младић: Тужне су твоје проницљиве очи. Испитују душу моју као месец када би хтео да проникне море.
Разголитио сам свој живот пред очима твојим од краја до краја, и ништа нисам сакрио ни задржао. Зато ме не познајеш.
Да је драги камен, могао бих га разбити у стотину зрнаца и нанизати огрлицу теби око врата.
Да је цвет, свеж и мален и сладак, откинуо бих га са петељке и уденуо теби у косу.
Али то је срце моје, драгана. Где су обале његове, а где његово дно?
Не познајеш међе тога краљевства и ипак си његова краљица.
Да је само тренутак радости, он би процветао у лаки осмејак, и ти би га могла видети и читати у тренутку.
Да је само бол, он би се растопио у сјајне сузе, у којима би се огледала његова најдубља тајна, тајна без речи.
Али то је љубав, драгана моја. (Р. Тагоре)
Музика се појачава. Сви заједно излазе на сцену.
knjigoljupci 