Измишљање новости

Из књиге „Карактери“, Теофраст, 

Београд; Дерета, 2003

Извод из предговора Петра Пејчиновића:

Фотографија позајмљена са: https://en.wikipedia.org/wiki/Theophrastus

Теофрастови Карактери су јединствени у историји књижевности. Њих су многи имитирали, али их нико никад није надмашио. То су мимичка представљања разноврсних карактерних мана или моралних слабости које у себи крију и елементе комичнога, због чега се убрајају у врсту комичне литературе, каква се неговала у македонском периоду грчке књижевности. Алузије на савремене догађаје указују на трећу годину 115. Олимпијаде (316. г. пре. н. е.) и дело је написано у то време или непосредно после њега. У исто време пада и процват нове атичке комедије, чији су најистакнутији представници Менандар, Филемон, Дифил и Посеидон. Она се у првом реду бавила сликањем карактера какве налазимо у њеним римским копијама код Плаута и Теренција. Да је Теофраст аутор Карактера, доказују сведочанства многих старих писаца (Диоген Лаертије, V, 47, Суда, Еустатије Бизантинац), а и сам садржај сачуваних Карактера, јер је језгро описа карактера и поред свих унакажавања, која су захваљујући зубу времена претрпели, толико оригинално да се они могу приписати само прворазредном списатељском таленту и у исто време најсуптилнијем посматрачу и познаваоцу људских нарави из времена њихова настанка.

И новији истраживачи, који су многобројни, са малим се изузетком (П. Викториус и Х. Стефанус) сви слажу да ово дело треба приписати Теофрасту. Учени швајцарски научник Исаак Казаубон, који је поседовао тако огромно и широко познавање грчке литературе да је у својим опширним коментарима грчких писаца сва наведена места по памћењу цитирао, приписује ово дело Теофрасту и изјављује да је то „књижица која се златом не може платити“.

ТеофрастКАРАКТЕРИ

ИЗМИШЉАЊЕ НОВОСТИ

1 Измишљање новости значи протурање неистинитих гласина и догађаја у којима измишљач жели осигурати веродостојност, а измишљача карактеришу следеће особине:

2 Сретне ли каквог пријатеља, направи весело лице и започиње га са смешком питати: „Одакле долазиш?“ и „Да ли има каквих новости?“ и „Како ствари стоје?“ и „Можеш ли што новога рећи о најновијем догађају?“ И као да би га хтео прекинути, пита даље: „Зар се ништа ново не прича? Додуше и садашње су вести добре. “

3 И не пустајући другоме да дође до речи, он даље наставља: „Шта ти на то велиш! Зар ниси ништа чуо? Мислим да ћу те моћи новостима накљукати. “

4 Он зна, наводно, неког војника или роба Астеја фрулаша, или Ликона предузимача  који је управо са бојишта дошао и њему вест донео. Јамци његових новости су, наравно, такви људи да не може нико у њих имати поверења.

5 Ипак на темељу њихових изјава он прича да су Полиперхон и краљ добили битку, а да је Касандар доспео у ропство.

6 Упиташ ли га: „Зар ти то збиља верујеш?“ он одмах одвраћа да је ствар раструбљена по целом граду и да се вест све даље шири и да се сви слажу у томе, да сви причају о битки исто – да је то била права касапница.

7 Доказ су за то и људи у управи; на њима се примећује велика промена. Поред тога, њему је, тајно и у поверењу, речено да ови у већници држе затворена човека који је пре пет дана из Македоније дошао и све својим очима видео.

8 И док он читаву причу у појединостима од почетка до краја преприцчва, јадикујући притом, као потпуно уверен, довикује: „Убоги Касандре! Несрећни човече! Зар не видиш несталност људске судбине? – Узалуд је велик постао!“ и „Уосталом, ово нека остане само међу нама!“

9 Међутим, он је све по граду облетео и сваком целу ствар испричао.

10 (Какав циљ људи ове врсте оваквим својим измишљотинама желе постићи, за мене остаје загонетка, јер они не шире само лажи него измишљају приче које им не доносе никакву корист.

11 Догађало се већ често некима од њих, који су у купалиштима око себе окупљали светину, да им је био украден огртач“, а други су опет, који су под тремом причајући  добијали копнене и поморске битке, пропуштали парничке рокове и били осуђивани.

12 Било је случајева да су неки, док су попут хероја језиком градове освајали, остајали без ручка.

13 Заиста је бедан њихов занат! Зар има негде нека дворана, нека радионица, неки кутак на тргу где ове дангубе не шврљају и слушаоце до изнемоглости замарају.

14 Ипак се они у својим лажима замарају.

 

Шта након читања овог, скоро двадесет пет векова старог записа, мислите о феномену измишљања новости и његовој еволуцији? Шта се променило од Теофраста до данас?

Некада, у Теофрастово време, овим су се послом бавиле дангубе и млатиоци празне сламе, а данас, захваљујући овој , старим Грцима необјашњивој склоности, неки нови карактери мењају свет у којем живимо… И нажалост, није тачно да се они „у својим лажима замарају“.

 

 

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Место за Ваш коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s