Архиве ознака: dramska adaptacija Ćopićeve priče

Приближавају се новогодишњи празници и помало сам носталгична према времену када сам за децу својих колега, заједно са својим „шпотовцима“ припремала новогодишњу позоришну представу. Међу комадима које сам сачувала је и Наопака једночинка са којом смо дочекали 2007. годину.

Наопака једночинка

Инспирисана Ћопићевом Изокренутом причом 

Сценарио написала Бранијета Конџуловић  

 Ликови:  Деда, Баба, Унука, Чича, Ирвас (костимирано дете)

Слика преузета са: http://www.yumama.com/vesti/dogadjaji/11952-sanke-deda-mraza-najveseliji-novogodisnji-dogadjaj-za-za-decu-u.html

Прва сцена

 Приповедач седи са стране, на ивици позорнице и приповеда. Док се на сцени ређају ситуације он мирује и не привлачи пажњу публике на себе. У подлози приповедања је увек лагана божићна мелодија у којој се чују звончићи.

ПРИПОВЕДАЧ: Драга децо, данас ћемо вам испричати једну причу која је претрпела страшан земљотрес, па се у њој све испретурало.  Пажљиво гледајте и слушајте и покушајте да све вратите на своје место. У њој има свега и свачега, па се бојим  да се и Деда Мраз није збунио и поклоне однео у неки старчки дом, уместо да их донесе деци која нестрпљиво чекају. Хајде да заједно погледамо шта се у тој изврнутој причи све догодило.

На сцени су сто, две столице, кревет. У кревету лежи деда. Баба седи за столом и нешто сецка и ставља у шерпу. Повремено промеша. Спрема ручак. Онда устане, погледа негодујући у деду који хрче, па приђе прозору и повири напоље. Враћајући се да настави посао прича сама са собом.

БАБА: Уху, брдо је већ изашло иза сунца, а мој кревет још увек хрче у деди! Хеј кревете, стара ленчуго, устај из тог чиче, зар не видиш да је већ пало јутро!

(Деда гунђа и лењо устаје.) Спорије, спорије, шта се ту вучеш!

ДЕДА: Не могу спорије! Ево, само  да навучем ноге на ципеле и ставим главу на капу… (Пипа око себе и завирује испод кревета тражећи своју капу и ципеле.) А ти отвори ту кућу на вратима, да мало уђе у јутро чиста ваздушна соба. (Протеже се тромо, устаје држећи се за леђа као да га све боли, па и он, гегајући се, приђе прозору. Погледа кроз прозор и узвикне изненађено и нагло се усправи.)  Гле, гле, ноћас је, бога ми, земља добро нападала по снегу. (Радује се.) Мораћу да позовем санке да ме мало провозају на унуци. Наставите са читањем →